Пређи на садржај

Борски управни округ

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Борски округ)
Борски управни округ
Држава Србија
РегионЈужна и источна Србија
Историјске областиКључ, Неготинска крајина, Пореч, Кучај, Црна Река
Админ. центарБор
Оснивање1992.
Површина3.507[1] km2
Становништво2022.[2]
 — број ст.101.100
 — густина ст.28,83 ст./km2
Позивни број+381 (0)30
+381 (0)19
Општине и градови4
Град Бор
Кладово
Мајданпек
Неготин
Број насеља90
(6 градских и 84 сеоска)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Борски округ

Борски управни округ се налази у североисточној Србији и постоји под садашњим именом од фебруара 2006. године (пре тога се звао Борски округ по Уредби Владе од 29. јануара 1992).

Седиште округа је Бор, познат по свом историјском и културном наслеђу. Начелник Борског управног округа је Мр Владимир Станковић.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Борски округ се налази у источној Србији. Природну границу округа на северу чини Ђердапско језеро, на истоку реке Дунав и Тимок, а на западу Карпатске планине Шомрда, Хомољске планине, Црни врх и Кучај.

Границе округа су следеће:

Територијална организација

[уреди | уреди извор]

Борски управни округ чини један град и три општине:

Грб Општина/град Седиште Површина (km²) Становништво (2022)[2] Број насеља
Бор Бор 856 40.845 14
Неготин Неготин 1.090 28.261 39
Кладово Кладово 629 17.435 23
Мајданпек Мајданпек 932 14.559 14
Извор: Републички завод за статистику[1]

У околини Бора налазе се: Дворац кнеза Александра из 1856. године, грађен у духу романтизма и Конак кнеза Милоша (смештен у Брестовачкој Бањи, настао у 19. веку). Бор је познат као средиште највећег рудника бакра у Европи, чија експлоатација је почела 1904. године, али су га, према пронађеним документима, користили још у давним античким временима. На простору Борског управног округа налази се и највећи национални парк у Србији - Национални парк Ђердап, унутар кога се налази веома значајно археолошко налазиште Лепенски Вир. Поред Ђердапа, за светску културну баштину предложене су и Неготинске пивнице. Овај простор источне Србије познат је и по свом римском наслеђу. Недалеко од Кладова налазе се остаци Трајановог моста, који је хиљаду година важио за највећи мост на свету, као и остаци римске тврђаве Диана, док се недалеко од Неготина налазе остаци римске царске палате.

Начелници Борског управног округа

[уреди | уреди извор]

Тренутни начелник Борског управног округа је Владимир Станковић који је вршилац те дужности од 2018. године. Претходни начелници Борског управног округа били су:[3]

  • Недељко Магдалиновић (1992)
  • Цолић Јован (1992-1993)
  • Миливоје Илић (1993-2001)
  • Зорица Ђерић Стојчић (2001-2007)
  • Синиша Пуљецовић (2007-2014)
  • Мирослав Кнежевић (2014-2018)

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија[4]
Година Становника
1948. 144.049
1953. 151.973
1961. 160.096
1971. 175.848
1981. 180.463
1991. 178.718
2002. 146.551
2011. 124.992
2022. 101.100

Попис 2011.

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године Борски округ је имао 124.992 становника од којих су 105.213 (84,18%) били пунолетни, а просечна старост је износила 44,7 година. Било је 61.096 мушкараца (48,88%) и 63.896 жена (51,12%). Укупан број домаћинстава износио је 45.970, а просечан број чланова по домаћинству је био 2,7. Најбројнија етничка група били су Срби (77,8%), а од мањина највише је било Влаха (10,65%) и Рома (1,8%). Процењени број становника за 2019. годину био је 111.152 становника.[1]

Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
97.239 77,80%
Власи
  
13.313 10,65%
Роми
  
2.244 1,80%
Румуни
  
791 0,63%
Македонци
  
600 0,48%
остали
  
10.802 8,64%

Попис 2022.

[уреди | уреди извор]

Према последњем попису становништва из 2022. у Борском управном округу живело је 101.100 становника што је за 19,11% мање у односу на попис из 2011. године. Етничку већину чине Срби, а од мањина издвајају се Власи, Роми и Румуни.

Етнички састав према попису из 2022.[2]
Срби
  
77.956 77,11%
Власи
  
8.190 8,10%
Роми
  
1.805 1,79%
Румуни
  
683 0,68%
Македонци
  
302 0,30%
Југословени
  
192 0,19%
Бугари
  
155 0,15%
Црногорци
  
154 0,15%
Албанци
  
103 0,10%
Хрвати
  
96 0,09%
Муслимани
  
61 0,06%
Словенци
  
49 0,05%
Остали
  
619 0,61%
Регионално
  
38 0,04%
Неизјашњени
  
2.907 2,88%
Непознато
  
7.790 7,71%

Религија

[уреди | уреди извор]
Манастир Буково код Неготина

Највећи број становника Борског округа је православне вероисповести. Према попису из 2011. 112.084 (89,67%) становника се изјаснило као православци, а од осталих верских група могу се издвојити муслимани (у Бору) и католици.[1]

Вероисповест Број %
Православци 112.084 89,67%
Муслимани 1.458 1,17%
Католици 535 0,43%
Протестанти 216 0,17%
Остале хришћанске религије [а] 112 0,09%
Атеисти 688 0,55%
Агностици 22 0,02%
Неопредељени 4.934 3,95%
Непознато 4.020 3,22%

Борски округ се целом површином налази на територији Епархије тимочке чије је седиште у Зајечару. Од укупно 7 архијерејских намесништва Епархије тимочке, три се налазе на територији Борског округа:[6]

  • Архијерејско намесништво борско-поречко (обухвата град Бор и општину Мајданпек)
  • Архијерејско намесништво кључко (обухвата општину Кладово)
  • Архијерејско намесништво неготинско (обухвата општину Неготин)

Манастири Епархије тимочке на територији Борског округа су Короглаш, Вратна, Манастирица и Буково.[7]

Највећа насеља

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У групу Остале хришћанске религије сврстана су лица, која су се изјаснила са религиозном припадношћу Јеховини сведоци, оријентални кршћани и други хришћани.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Општине и региони у Републици Србији Републички завод за статистику, Београд 2020, приступљено 13. јануара 2022.
  2. ^ а б в г „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 28. 05. 2023. 
  3. ^ Начелници Борског округа Званични сајт Борског управног округа, приступљено 13. јануара 2022.
  4. ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4. 
  5. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  6. ^ Парохије Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.
  7. ^ Манастири Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.
  8. ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 30. 5. 2023.