Википедија:Трг/Архива/Разно/31
Ова страница је архива старијих разговора. Немојте да мењајте садржај или додајете нови. Ако желите да покренете нову расправу, урадите то на тренутној страници.
« Архиве 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41 |
Spin off
[уреди | уреди извор]Kako bi bilo najbolje prevesti ovaj izraz? Npr. serija "Džoi" je spinoff "Prijatelja".
...znači Đoji je derivat serije Prijatelji. Derivat je mišljen kao produžetak uspešne serije, koja je Prijatelji bila. --Mile 12:51, 8. новембар 2007. (CET)
Мислим да нема баш згодног превода. Дериват ми сувише звучи технички, као нафтни деривати, па иако је у суштини тачно не прија баш уху. Можда би приближно томе, ако се већ не жели туђица, био израз "споредни серијал" или "изведена серија" или можда братска/сестринска серија.Велимир85 20:00, 8. новембар 2007. (CET)
- Можда описно: „настала из серије Пријатељи...“ --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:56, 8. новембар 2007. (CET)
- Ја бих га написао спиноф и направио одредницу. --loshmi 03:10, 9. новембар 2007. (CET)
Imena mjuzikala
[уреди | уреди извор]Kako se kod nas prevode imena mjuzikala "Seven Brides for Seven Brothers" i "Brigadoon"?--Nikola Todorović 16:02, 9. новембар 2007. (CET)
Седам невеста за седморицу браће и Бригадун.
--делија 18:14, 15. новембар 2007. (CET)
- Ваљда се каже невести?--Војвода (разговор) 22:03, 15. новембар 2007. (CET)
- Не. У правописном речнику „Правописа српскога језика“ стоји:
- невеста, ген. мн. невестâ (ек.), т. 94ц(1)
- невјеста, ген. мн. невјестâ (ијек.), т. 94ц(1)
- --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:20, 15. новембар 2007. (CET)
lecenje kondiloma
[уреди | уреди извор]Da li postoji nacin za lecenje kondiloma osim pomocu tecnog azota?Molim vas da mi kazete da li postoji neki drugi nacin i gde mogu da odem na pregled i eventualno to da uradim posto u Leskovcu odakle sam ne mogu nista vise da urade i ne mogu da mi daju nikakvu preporuku.Stanje je vec ozbiljno, jer sam se inficirao jos pre 3 meseci.Unapred zahvalan.
- Погледај овај текст и овај форум, али се немој лечити преко Интернета јер би могао да умреш од грешке у куцању! Ако нема у Лесковцу има у Нишу, ако нема ни у Нишу има у Београду... Никола 08:23, 10. новембар 2007. (CET)
Всем привет! Я живу в России. Я хочу выучить сербский язык, поэтому и зарегистрировался на сербском разделе Википедии. С чего лучше начать изучение сербского языка?
- Добродошао! :) Погледај Сербский язык и Сербский язык для начинающих: Учебник и разговорник. Никола 08:23, 10. новембар 2007. (CET)
Zdravo
[уреди | уреди извор]Sakam da ve prasam nesto pa se nadevam deka ke dobijam soodveten odgovor. Moeto prasanje e : Dali Josip Broz Tito ima dobieno nobelova nagrada za mir ? se nadevam deka ke mi ispratite odgovor za brzo Odnapred vi blagodaram Pozdrav od Prilep Makedonija
- Ne. Pogledaj Nobelova nagrada za mir. --Dzordzm 19:35, 11. новембар 2007. (CET)
Бања Лука
[уреди | уреди извор]Занима ме како је Бања Лука сврстана међу сјајне чланке кад не наводи ни ниједу референцу. Нашао сам нека не поклапања што се тиче пописа становништва из 1991. године.
Пример
На члнку Бања Лука
- Општина Бања Лука:
- Срби - 106.826 (54,58%)
- Хрвати - 29.026 (14,83%)
- Муслимани - 28.558 (14,59%)
- Југословени - 23.656 (12,08%)
- остали, неопредијељени и непознато - 7.626 (3,92%)
На http://www.hdmagazine.com/bosnia/census/cens-sz.html
- Општина Бања Лука:
- Срби - 106881
- Хрвати - 28957
- Муслимани - 28561
- Југословени - 23419
- остали, неопредијељени и непознато - 7253
--Раде Награисаловић 12:07, 14. новембар 2007. (CET)
- Na sličnu situaciju sam i ja naišao kad sam radio na članku o Mrkonjić Gradu. Mislim da se pre zvanične verzije Popisa iz 1991. godine pojavila i neka preliminarna. Verovatno im je bilo potrebno malo vremena dok je sve detaljno obrađeno, provereno itd. Neki izvori navode podatke iz te preliminarne verzije (bez napomene da su to preliminarni rezultati), drugi se pozivaju na ove prve izvore itd. Mislim da je tako došlo do male zbrke i neslaganja. Ja sam zvanične podatke pronašao na sajtu za statistiku Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Ne znam sad web adresu, ali se lako može naći na pretraživaču. M!cki talk 12:18, 14. новембар 2007. (CET)
M!cki, хајде пробај да ископаш тај податак, па да га ставимо и као референцу и тако убијемо 2 муве једним ударцем. ;) --Слободни умјетник 22:33, 14. новембар 2007. (CET)
Ево ископао сам ја: [1] Федерални завод за статистику ми се чини довољно мјеродаван. По њему су писани подаци који се налазе у чланку. Сад немам времена, али ћу сутра или прекосутра то да убацим и као референцу. --Слободни умјетник 22:53, 14. новембар 2007. (CET)
- Овакве ствари је јако тешко распетљати, што знам из рада на чланцима о председничким изборима у Србији. У том случају, Статистички завод, Републичка изборна комисија и Службени гласник су понекад давали по три потпуно различита сета података. Најбоље што можемо да урадимо је да изаберемо шта нам се чини као најмеродавније (у том случају ја сам бирао Службени гласник), наведемо референцу и у одељку за напомене назначимо евентуална неслагања са другим поузданим изворима. --Dzordzm 19:49, 15. новембар 2007. (CET)
Zabrinuti posmatrac
[уреди | уреди извор]Postovani administratori
Pokusao bih da ukazem na nepravilnost i netacnost unesenom na delu promovisanja hrvatske i to :"Kao najvažnije velikane koje su ostavili dubok trag u hrvatskoj povijesti moramo napomenuti tri dobitnika Nobelove nagrade: Ivu Andrića "
Mislim da ovome nije mesto na njihovom delu posto je covek zivio i umro u Srbiji a ne hrvatskoj i mislim kao i vecina moji kolega da je Ivo Andric Srpsko kulturno dobro .Molim vas ako je moguce da se to ispravi ili me nekim drugim nacinom uverite da nisam dobro obavesten.
Miladin Panic
bata_p@hotmail.com — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.105.36.170 (разговор • доприноси)
- Википедија на хрватском језику је одвојен пројекат на којем раде потпуно други људи. Ми се трудимо да на овој Википедији одржимо неутралан тон. Како друга језичка издања иде само њима на понос или срамоту и ми се у то не мешамо. Ако заиста мислиш да је ово проблем, оди на хрватску Википедију и покушај да објасниш, али мислим да нећеш ништа постићи, а оваквих примера има много више. Узгред, о Иви Андрићу је расправљано и на овој Википедији и закључак је да се он исправно мора водити и као хрватски (по рођењу) и као српски (по опредељењу и деловању) писац. --Dzordzm 19:47, 15. новембар 2007. (CET)
А шта тачно значи хрватски по рођењу,пошто је рођен у Босни(или ја опет грешим)? Црни Бомбардер!!! (†) 20:14, 15. новембар 2007. (CET)
- Rođen je u hrvatskoj porodici iz Bosne, a tek kasnije počeo se izjašnjavati kao Srbin. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:23, 15. новембар 2007. (CET)
Мислиш католичкој? Црни Бомбардер!!! (†) 01:15, 16. новембар 2007. (CET)
- Da, katoličkoj po veroispovesti, i hrvatskoj po narodnosti. Kod njega i njegove porodice jeste bila izražena svest o pripadanju hrvatskome narodu i Ivo Andrić se jeste bio izjašnjavao kao Hrvat u mladosti. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 02:25, 17. новембар 2007. (CET)
- И Алија Изетбеговић се у младости изјашњавао као Србин муслиманске вероисповести па га нико сада не означава као српског политичара у Босни нити као српско-муслиманског политичара. --Војвода (разговор) 12:15, 17. новембар 2007. (CET)
- Предлажем отварање посебног трга под називом "Тесла, Андрић, Караџић, Младић, Кандић, Сребреница, дел Понте, Македонија и Бугарска". Може негде заједно са правописним. Надам се да нисам ништа пропустио. --Dzordzm 20:26, 17. новембар 2007. (CET)
Шаблон:Викидатум
[уреди | уреди извор]Шаблон:Викидатум би могао да буде замена за табелу на почетној страни Трга. --Dejvas разговор 01:32, 16. новембар 2007. (CEST)
- Шаблон има смисла само ако се употребљава више пута у главном именском простору? Ти тренутно предлажеш само једно мјесто за употребу. Чему онда шаблон? Хм. --Kaster 01:48, 16. новембар 2007. (CET)
Па, није то идеја да се постави само на једном месту, погодан је за постављање на корисничким страницама, затим где год је потребан линк нпр. на данашњи датум или на тоталан број страница српске Википедије. Чак би могао да иде и на Главну страну, само би требале да се мало промене боје како црвена не би дречала превише. Мислим да овај шаблон није бесмислен! --Dejvas разговор 02:02, 16. новембар 2007. (CEST)
Упућено уредницима:
[уреди | уреди извор]ДЕФИНИЦИЈА ЕНТРОПИЈЕ ЈЕ ПОГРЕШНА и ПОТПУНО АЛОГИЧНА. Није потребно да неко буде фиѕичар да би схватио да је у питању грешка. Све силе и сва поља су уравнотежена на темп. апсолутне нуле, а тежња свих система је да се хладе - да достигну темп. апсолутне нуле - значи да теже ка ревнотежи, уређености. До забуне вашег писца долази отуда што је мера ентропије количник, па већи број означава веће хлађење, већу тежњу ка темп. апсолутне нуле.
Mera entropije je odnos energije nekog sistema i apsolutne nule. Ova funkcija tezi ka konstanti - apsolutnoj nuli.
Znaci da veci broj oznacava vecu neuredjenost sistema. Vrela voda je NEUredjeniji sistem od hladne vode (U vreloj vodi molekuli se haoticnije krecu nego u hladnoj) , a voda se spontano hadi ,a ne greje.
Ја сам пре годину дана, приложио једну елгантну дефиницију : -Ентропија је тежња система да пређе у стање веће уређености- СВАКИ СИСТЕМ СЕ СПОНТАНО ХЛАДИ , и та дефиниција је стајала скоро годину дана. Неко је скинуо и поставио ону наказну алогичну конструкцију. Не схватам мотив, осим ако није у питању злоба, болесни егоизам и сличне ствари.
Ако је некоме толико стало да баш његова дефиниција буде у Википедији нека бар научи термодинамику
Болео бих да ми се јави јави уредник који је скинуо мију дефиницију поставио ову која је у супротности са фиѕиком и логиком Стојан Stojandjordjevic 14:52, 16. новембар 2007. (CET)
- Да ли би могао да наведеш неку стручну литературу која поткрепљује те твоје тврдње? Ја ево гледам нешто литературе што имам из физичке хемије (нпр. „Одабрана поглавља физичке хемије“, Душан Малешев), и све ми се чини да се свуда наводи тежња система да пређе у стање веће неуређености, као и да све спонтане, иреверзибилне процесе прати пораст ентропије. Узгред, за садашњу ревизију чланка је у већој мери заслужан корисник Macura који је иначе доктор физичких наука и професор физичке хемије, те би било заиста згодно да и ти мало консултујеш релевантну литературу, и наведеш нам одакле црпиш своје тумачење проблема. Такође, за овакве дискусије прикладније место је страна за разговор самог чланка. Поз --Кале ↙info/talk↗ 17:23, 17. новембар 2007. (CET)
Nije ti potreban nikakav udzbenik. Samo malo razmisljaj. Do zabune uvazenog doktora je doslo zato sto je mera entropije kolicnik, pa veci broj oznacava vecu nesrazmeru - neravnotezu. (Medju nama receno, postovani doktor ne razume bas najbolje ono o cemu pise. Podseticu te da je u tom istom clanku tvrdio da vasiona tezi ka haosu. Tada nisam imao vremena da reagujem, ali je neko drugi tu nesuvislost uklonio) Mera entropije je funkcija - odnos lokalne temperature nekog sistema i apsolutne nule. Ova funkcija tezi ka uravnotezenju.
Inace, podatke nisam pokupio u nekom prirucniku nego sam poodavno naucio iz mnogih kjiga o termodinamici i zapamtio. Sada ne mogu da se setim naslova i autora, ali ako pogledas bilo koju knjigu sa naslovom ``Osnovi termodinamike`` ili bilo koji naslov koji sadrzi rec ``termodinamika`` moci ces da se uveris da mnpogi relevantni naucnici ne razmisljaju kao nas uvazeni doktor fizike i profesor fizicke hemije. Naime, KOSMOS NE TEZI KA HAOSU NEGO KA RAVNOTEZI Pozdrav Stojan
- Апсолутно је ирелевантно шта смо ти, ја, Пера, Мика, Ђоле итд. научили или запамтили у школи, једино што је релевантно је референтна литература, и Википедију ће увек и искључиво занимати референце (дакле требаће јој уџбеник, више-мање за мене), тако да док не обезбедиш адекватне референце све твоје тврдње су равне оригиналном истраживању, а њему није место на Википедији. Дакле, молим те, пре него што направиш додатне измене у чланку, нађи за њих потпору у релевантној литератури. Хвала унапред --Кале ↙info/talk↗ 20:55, 17. новембар 2007. (CET)
- Sorry, Stojane, ali entropija spontano raste. U tvom primeru, entropija vode opada ali entropija njene okoline raste i to više nego što entropija vode opada, tako da entropija celog sistema raste. --Dzordzm 20:22, 17. новембар 2007. (CET)
Sorry Dzordzm, nisam ni tvrdio da entropija raste ili opada GOVORIM O UREDJENOSTI SISTEMA. uKOLIKO ENTROPIJA RASTE SISTEM JE UREDJENIJI
Dodatak
[уреди | уреди извор]pokusaj da razmisljas ovako: Imas dve case vode, jedna je vrela, druga je sobne temperature. Energija koju ta voda ima potice od kinetickog kretanja molekula vode u casi. U vreloj vodi molekuli se krecu brze nego u hladnoj. Znaci da casa sa vrelom vodom ima vecu energiju. Ako drugoj casi dodamo energiju - zagrejemo je i njeni molekuli ce se ubrzati i postace toplija. Bez dodavanja energije voda NECE NIKAD DA SE ZAGREJE ALI CE UVEK DA SE SPONTANO HLADI DO TEMPERATURE OKOLINE. Zatim ce oduzimati energiju iz oklnog sistema da bi odrzala istu temp. Da bi voda u casi odrzala istu temperaturu mora da dobija energiju iz sobe- INACE SE NAZAUSTAVLJIVO HLADI Voda se spontano hladi dok ne dostigne sobnu temperaturu. Ako ugasimo grejanje u sobi ohladice se soba, ali ce se ohladiti i voda u casi. Ako se dalje hladi soba hladice se i casa sve do temperature kada prestaje svako kretanje molekula - apsolutna nula
Postoje neke teze - mentalne akrobacije - koje dokazuju da kosmos tezi haosu, ali to je nesto sasvim drugo. Moze neko da dokaze da su 2 i 2 =5 Ali za mene je ipak dovoljno dobar i rezultat =4 Pozdrav Stojan
- Ово баш и није тема за Трг али у реду. Дакле, мислим да ћемо се сложити да хлађење чаше са врелом водом у околини на собној температури јесте спонтан процес. Ако ту исту чашу посматрамо као изолован систем, укупна промена ентропије при споменутом спонтаном процесу биће једнака збиру промене ентропије система (чаша и вода) и промене ентропије околине. Ако промену ентропије изразимо из Карноовог циклуса добијамо:
- Наравно, како нам је премиса била да ја чаша топлија од средине, из горњег израза је поприлично очигледно да ће dS бити веће од нуле, односно да је процес праћен порастом ентропије. --Кале ↙info/talk↗ 20:55, 17. новембар 2007. (CET)
- И наравно, увек треба имати у виду да апсолутна нула о којој толико говориш не може бити постигнута, тачније да је то уједно и у директној колизији са Трећим законом термодинамике. --Кале ↙info/talk↗ 20:55, 17. новембар 2007. (CET)
- За крај и један кухињски пример да спонтане процесе прати пораст ентропије. Чаша воде, кашичица соли. Растварање натријум-хлорида је спонтан процес, ту ћемо се сложити, сложићемо се и да је у основи тог феномена хидратација/солватација, односно дисоцијација његових молекула до јона, чиме се број честица у систему удвостручује, плус се губи уређена структура кристалне решетке натријум-хлорида итд. итд. дакле спонтан процес кога прати пораст неуређености система, пораст ентропије... --Кале ↙info/talk↗ 20:55, 17. новембар 2007. (
Stojandjordjevic 18:18, 19. новембар 2007. (CET)Kale sve je ovo tacno, ali dragi Kale, zaboravio si samo jednu sitnicu:PRI RASTVARANJU SE TROSI ENERGIJA. Kada sipas kasicicu soli u vodu ,rastvor postaje hladnji, izvrsen je neki rad,potrosena je neka energija . Tamperatura rastvora se tokom rastvaranja snizava. U 18. veku, naucnici su u laboratorijama postizali niske temperature rastvarajuci razne soli u tecnostima. Mogli su na taj nacin da postignu temperature do -10 C stepeni. Relevantna literatura na koju se u ovom slucaju pozivam je udzbenik fizike za sedmi razred osmogodisnje skole.
I jos nesto: Uredjenost rastvora kao sistema. Rastvor jeste u ovom slucaju haoticniji sistem, ali samo zato sto je potrosena energija. Za rastvaranje se trosi energija - toplotna energija, koja se crpe iz rastvaraca u ovom slucaju vode. Kako entropija raste temperatura celog sistema opada. Rastvor se ledi, so se ponovo kristalizuje i ponovo imamo vodu i so, a sistem je uredjeniji, zato sto se molekuli krecu sporije, jer je temperatura niza
I jos nesto na kraju. Zar ti je zaista potrebna potvrda iz relevantne literature da prihvatis jednostavnu tvrdnju da je sistem u kome se jedinice krecu brze,haoticniji (manje uredjen) od sistema u kome jedinice stoje ili se krecu sporo? Ako je tako i ako imas ovlascenja, molim te ukloni onu glupost iz Wikipedije
Stojandjordjevic 00:37, 19. новембар 2007. (CET)Za KaletaStojandjordjevic 00:37, 19. новембар 2007. (CET)
Naravno da entropija raste, zato sto je ta mera kolicnik, ali sistem postaje uredjeniji. Mnogo vrmena trosimo na dve case vode:
Da li je hladna voda vise ili manje uredjen sistem? Ako se ohladi voda zagrejace se soba. Pa i ona ce spontano da se ohladi zajedno sa casom i celom vasionom . Molim te popravi onu recenicu:``Ентропија је тежња система да спонтано пређе у стање веће НЕуређености,``
- Систем ни на који начин не постаје уређенији. Кристална решетка и хомогена група честица су далеко уређенији систем од солватисаних честица у раствору. Што се тиче твог аргумента тога шта стоји на Википедији на енглеском:
Entropy change has often been defined as a change to a more disordered state at a molecular level.
— Википедија на енглеском
- И што се тиче те вруће чаше, горе ти је дата математичка релације из које је све јасно. --Кале ↙info/talk↗ 00:41, 19. новембар 2007. (CET)
Масакр у Лесковцу
[уреди | уреди извор]Да ли сматрате да чланак Масакр у Лесковцу треба можда да се прошири? --Djoka 11:43, 17. новембар 2007. (CET)
- Сваки чланак треба да се прошири али код овог је у питању сређивање пре него проширивањ. Избаци оно у новијој историји Срба јер википедија тежи што мањем коришћењу одредби тренуто, сада, наш и слично. --Војвода (разговор) 12:11, 17. новембар 2007. (CET)
Како сам управо уклонио овај шаблон из масе од 22 (а раније још 2-3) чланка, који су по 3+ дана без иједне измене стојали овако означени од стране јеног јединог корисника (илузорно је очекивати да ико у року од 3 дана добро обради оволики број чланака), предлажем да се уведу рестрикције његовог коришћења: Један корисник сме овако да означи максимално три чланка. Други предлог би био да се рок смањи са три на два дана.--Михајло Анђелковић { talk } 11:50, 17. новембар 2007. (CET)
- Slažem se za smawewe broja članaka koji mogu da budu pznačeni ali sam protiv smanjenja roka. --Војвода (разговор) 11:53, 17. новембар 2007. (CET)
- Такође. Ово масовно уношење чланака, па сређивање по принципу "кад стигнем" је апсолутно против википедијанског духа, макар то некоме деловало као "лакши начин" за масунос клица. --филип ※ 12:01, 17. новембар 2007. (CET)
Океј, сад видим да ни текст шаблона није баш најбоље срочен: „шаблон ће бити уклоњен уколико кроз 3 дана од датума постављања нема измена на чланку!“. Де факто, уколико корисник направи једну једину изменицу након постављања шаблона, чланак сме да остане овако означен за веке векова. Значи за почетак бих променио део „од датума постављања нема измена на чланку“ у „од последње измене“. Е сад, зашто предлажем смањење са три на два дана: рецимо да је времне истекло тј. три дана су прошла, није било никакве измене на чланку, а шаблон се вукао на страни, рецимо, претходних 8 дана тако што би корисник који је чланак означио у два наврата правио минорне измене у задњи трен. Мислим да ово није у реду, и да у оваквим случајевима треба омогућити и другима да праве измене. Заправо можда је и решење да правило буде: да шаблон важи три дана од датума постављања, са могућношћу продужења у случају већих доприноса (одредити потребну квоту).--Михајло Анђелковић { talk } 12:05, 17. новембар 2007. (CET)
- Па то што ти кажеш би требало да се подразумева код коришћења овог шаблона. Ја на пример кад га ставим упозоравам кориснике да не убацују текст односно да не праве веће измене док не завршим. Ваљда у томе и јесте поента шаблона.--Војвода (разговор) 12:10, 17. новембар 2007. (CET)
- Не схватам поенту овог коментара. Хоћеш да кажеш да нема везе шта у шаблону пише пошто „се исто подразумева“ или шта? Има значајне разлике у томе да ли се 3 дана рачунају од дана постављања или од последње измене.--Михајло Анђелковић { talk } 12:14, 17. новембар 2007. (CET)
- Поента је у томе што ти хоћеш да кажеш да овај шаблон може да се злоупотреби одлагањем његовог скидања до судњега дана . А ја хоћу да кажем да га је могуће злоупотребљавати у сваком случају. Ко не разуме шта заиста тај шаблон значи џаба ограничавања. У складу с овим ја бих променио текст у то да се шаблон скине чим корисник неће да врши крупне промене на чланку (ово може и лепше да се срочи) па макар то трајало и десет дана. Из личног искуства знам да ми је потребно да неке текстове завршим и по недељу дана. --Војвода (разговор) 12:18, 17. новембар 2007. (CET)
- За дугорочне измене треба да служе подстранице у корисничком именском простору. Ја сам до сада радио тако што сам после 3 дана од последње измене скидао шаблон (наравно, онда када сам пролазио кроз ту категорију). Реално, нико неће намерно да прави изменицу на сваких 2,98 дана само да би нас подј***вао. Дакле, што се тиче трајања везаног за овај шаблон, њега не бих дирао, већ бих само увео ограничење броја чланака (који ће имати овај шаблон) по кориснику, као што је предложено у првом посту. --филип ※ 12:39, 17. новембар 2007. (CET)
Напомена: шаблон ће бити уклоњен уколико кроз 3 дана од датума постављања нема измена на чланку!
Онда нека админи промене ову реченицу.--Раде Награисаловић 13:19, 17. новембар 2007. (CET)
- Када сам правио тај шаблон, тачније преурађивао један постојећи (за који се не сјећам сада како је изгледао), поента је била да други не улијећу измјенама у чланак док се ради, (односно тог момента, сата и сл.), јер је било сукоба измјена и корисници су се жалили. Е, сад. касније су се додавале и одузимале реченице и ограничења, па је било седам дана, па дискусија, па три, како је сада итд. Можда би требало појаснити на шаблону да је његова употреба стриктно та, тј., да ако радиш тренутно на чланку, да на неки начин упозориш друге да ти дозволе да зввршиш и чим завршиш да уклониш шаблон, дакле, без обзира да ли постоји намјера да сутра или прекусутра или за седам дана желиш да наставиш са радом. ---Славен Косановић- {разговор} 13:27, 17. новембар 2007. (CET)
По овоме што стоји у шаблону ја нисам пркршио никакво првило, не може писати једно а ажити друго. Зато мислим да Михајло није требао да уклони шаблоне на чланцима.--Раде Награисаловић 13:33, 17. новембар 2007. (CET)
- Мислио сам уопштено на првобитну сврху шаблона. Извињавам се ако се негдје нисам добро изразио. Јасно је да је тај шаблон изгубио своје првобитно значење временом и можда би требало направити неки други, или овај преуредити да буде јаснији свима. ---Славен Косановић- {разговор} 14:21, 17. новембар 2007. (CET)
- Нико те не прозива, само разматрамо да ли треба променити овај шаблон. --Војвода (разговор) 14:00, 17. новембар 2007. (CET)
- Та реченица је конфузно срочена. Значење је да ће "шаблон бити уклоњен ако нема измена на њему три дана од дана постављања тог шабона". С обзиром да неко може да уређује више од три дана, то би требало да буде "три дана од последње измене" (тако смо се до сада и водили) и то је разумно. --филип ※ 14:02, 17. новембар 2007. (CET)
- Изгледа да се слажемо (филипе) око броја дана. Занима ме који број чланака предлажеш а који могуда се истовремено обележе?--Војвода (разговор) 14:08, 17. новембар 2007. (CET)
- 5 делује као разумна бројка. --филип ※ 14:46, 17. новембар 2007. (CET)
- Изгледа да се слажемо (филипе) око броја дана. Занима ме који број чланака предлажеш а који могуда се истовремено обележе?--Војвода (разговор) 14:08, 17. новембар 2007. (CET)
Поента је у томе што ти хоћеш да кажеш да овај шаблон може да се злоупотреби одлагањем његовог скидања до судњега дана--Војвода (разговор) 12:18, 17. новембар 2007. (CET)
Не да може него је потпуно легално по тексту који стоји (види горе) тј. уколико се направи једна једина изменица након постављања чланка, више се не зна да ли је дозвољено уклонити ил' не. Не слажеш ли се са овом констатацијом? Неће ми бити ни мало тешко да ти реч по реч разложим значење тог текста са шаблона (више пута је цитиран горе).
Елем, видим да још увек нико није променио ову бесмислицу у тексту шаблона. (!) Океј, ја ћу а ви се договарајте око остатка.--Михајло Анђелковић { talk } 14:52, 17. новембар 2007. (CET)
- Јел треба да гласамо да буде пет дана или може и овако да се промени?--Војвода (разговор) 22:54, 17. новембар 2007. (CET)
- Мислим да је Филип мислио 5 чланака, не пет дана. Са првим се слажем, са другим баш и не.--Михајло Анђелковић { talk } 22:56, 17. новембар 2007. (CET)
- Лапсус и ја сам мислио на пет чланака. --Војвода (разговор) 22:59, 17. новембар 2007. (CET)
- Па ако овде постигнемо начелни договор, мислим да нема потребе за гласањем. Ионако смо до сада мењали тај шаблон без гласања. Ако се неко успротиви, нека покрене причу и готово. --филип ※ 01:02, 18. новембар 2007. (CET)
- Лапсус и ја сам мислио на пет чланака. --Војвода (разговор) 22:59, 17. новембар 2007. (CET)
- Mislim da je već promenjeno. --Војвода (разговор) 01:04, 18. новембар 2007. (CET)
Гласање
[уреди | уреди извор]Само кратко да обавестим: ставио сам на гласање за укидање администраторских овлашћења корисника BokicaK - Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/BokicaK 2 (ставио сам то овде обзиром да је претходна расправа пребачена у архиву). --Александар (поразговарајмо!) 17:14, 17. новембар 2007. (CET)
Zasto neki pametnjakovici brisu stalno nove clanke koje objavljujem, a pri tom ne provere verodostojnost informacija?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Zoki69 (разговор • доприноси)
- Зато што си писао чланак о себи (Zoran Gavrić), и то чланак који је имао два реда текста о наставнику који је, ето, издао пар збирки песама. --филип ※ 10:43, 18. новембар 2007. (CET)
Вулгарности
[уреди | уреди извор]Обавезно би требало избрисати вулгарности која служе као преусмерења. Википедија (која је енциклопедија) не сме да дозволи да губи на интегритету због оваквих ствари. --Војвода (разговор) 18:45, 18. новембар 2007. (CET)
- Ок. А где су?--Михајло Анђелковић { talk } 18:54, 18. новембар 2007. (CET)
- Википедија се не цензурише. Самим тим, вулгарности нису нешто на шта смо алергични. Ми само приказујемо реалну слику света (или се бар трудимо), макар она била ружна за неке. --филип ※ 20:22, 18. новембар 2007. (CET)
А шта је с вулгарностима овог типа? Или ћете опет наћи неко оправдање за дотичног? --Maduixa kaži 20:28, 18. новембар 2007. (CET)
- Верујем да Војвода није на то мислио. Спомињање невезаног инцидента не решава "проблем" који је Војвода споменуо. --филип ※ 21:21, 18. новембар 2007. (CET)
Ово је страшно. Да је ово Мадуша написала или ја или неко други уопште био би блокиран на неограничено време. То неко мора да санкционише. У супротности ће важити она Орвелова (парафразирам) : "Све животиње су једнаке, само су неке животиње једнакије од других". --Nikola Todorović 21:55, 18. новембар 2007. (CET)
- Још једном молим да се са теме не скреће. Постоји време и место за све, а ово није ни време ни место за расправљање око тога шта је ко коме оставио на страницама за разговоре. А ако је некима циљ само да тролују (ово дефинитивно јесте троловање - убацивање у разговор и ометање истог зарад гурања неке своје агенде), онда нека боље промене своју плочу. --филип ※ 22:16, 18. новембар 2007. (CET)
- Нисам мислио на оно на мојој корисничкој страни. То је нека друга прича. Мислио сам на преусмерења. Ја знам да људи псују, нисам сишао с Марса али је енциклопедија тежи да буде збирка знања а знање се презентује искључиво књижевним језиком. Ја и Горан смо једном приликом рапсрављали о томе и ја сам навео пример да у класичним енциклопедијама (папирним) нема псовки или вулгаризама. Он је рекао да тамо нема преусмерења. Али у ствари има, свака енциклопедија се труди да се чланак назове најустаљенији термином али се наводе и остали термини а поред њих стоји погледајте (видети) то и то. Ако папирна енциклопедија не садржи вулгаризме зашто би то имала и Википедија. Друго, Википедију критикује свако због најмањих ситница. Зашто да дајемо материјала критичарима. --Војвода (разговор) 16:31, 19. новембар 2007. (CET)
Шаблон
[уреди | уреди извор]Је л'може неко да погледа ово и да обрише ону црту на крају задње колоне. Направио сам овај шаблон, али нешто баш и не умем да га употребим у чланку. ): Хајде нека неко у Краљица (албум) чланку среди да све у табели са песмама иде у једном реду. Хвала унапред...--Nikola Todorović 22:08, 18. новембар 2007. (CET)
- Какву црту. Ја не видим то. Што се тиче списка песама у једном реду не може, шаблон си направио тако да изгледа као сада. --Јован Вуковић (р) 22:39, 18. новембар 2007. (CET)
Викиманија
[уреди | уреди извор]Како сам одлучио да се генерално дистанцирам од целе папазјаније са Јагодом и пријатељима, у пар наврата сам напоменуо како не желим да моје име и личност као администратора на Википедији стављају у уста сви који имају (по мени) малициозне намере на овом пројекту. Данас сам, међутим, на Јагодиној корисничкој страници приметио један део њеног манифеста и желео бих да разрешим ту њену "муку" једном за свагда. Као што назив ове теме каже, реч је о Викиманији. Пошто сам ја једини из заједнице који је учествовао на том хепенингу, осећам се имплицитно прозваним у њеној поруци која гласи:
2. Да се гласањем одлучује КО ће ићи као представник Википедије на српском језику на Викиманије, а не да сваке године неки овде самододељују себи титулу представника. Није поштено да се уредници - вредни мрави захваљујући којима и постоји ово место не питају ама баш ништа. Толико може да им се дозволи - да одлуче ко ће их представљати.
— Maduixa
Дакле, следи разјашњење, с обзиром на чињеницу да је цела ствар довољно транспарентна, али некима очигледно довољно конфузна. Викиманија је догађај који се одржава за уреднике Викимедијиних пројеката (али и пријатеље и посматраче). Као што знате, свако може тамо да оде. Проблем је што нису сви у могућности да учине то. Године 2005, када је Викиманија била у Франкфурту, пришла нам је Флоранс Девуар, садашња председавајућа борда Викимедијине задужбине, и питала да ли би неко дошао на тај догађај. Како сам у то време био малолетан и није ми било свеједно да идем у Немачку сам самцијат (а био сам и прилично нов), одлучио сам да не идем (невезано за паре које су морале да се дају). Заједница је у то време била мала, а само неколико људи је било видљиво глобално заједници (у смислу да када би им неко споменуо ср. Википедију, они би помислили на тих неколико људи, ако и толико). Милош је из својих разлога одлучио да не иде, па је на крају Горан остао као једина варијанта. Међутим, како спонзорских пара није било у довољним количинама (ипак, први пут је организована Викиманија), ништа од тога није било. Нисмо имали "представника" тада. Идуће године, 2006, Викиманија је била у Бостону. Нећу да вас лажем, чим сам чуо да је реч о САД, психички сам се већ спремио да идем. У то време је Викиманија била далеко боље организована, па је смишљен систем регистрације и званичног спонзорства. Свако је могао да се пријави. Та Викиманија је на пројекту била рекламирана (додуше, не толико колико је могла, али ипак...) и по мом сазнању (нека ме неко исправи ако грешим), само 3 корисника "са српске Википедије" (у смислу да су то навели као главни пројекат на којем уређују) су се пријавили за спонзорство. То смо били Драган, Борис (!) и ја. Да, Борис се пријавио (касније тог лета је тек био блокиран) и на крају је чак и добио то спонзорство (али се испоставило да није могао да дође, јер је управо у то време био у Србији; а добио је спонзорство јер је организаторима остало још мало пара за спонзорства, а повратна карта из Ванкувера за Бостон кошта знатно мање него из нпр. Београда до Бостона). Драган није добио спонзорство, али ја јесам. Спонзор је била Нокија у мом случају, а ОСИ за неке друге људе. Како је то био први пут да су имали неке озбиљне паре за довођење људи, није било много тих пара на располагању, па су вероватно ишли да позову што више људи из различитих крајева (што, опет, не објашњава присуство седам Холанђана, од којих је чини ми се 4 или 5 било спонзорисано, али нема везе...), а ја сам дуже радио од Драгана на пројектима и био сам виђенији у глобалној заједници. На крају сам ја отишао, не зато што су људи гласали да одем, нити зато што сам се ја самопрогласио представником, већ зато што сам нашао времена да попуним формулар и пријавим се за тако нешто (и, наравно, зато што су ме одабрали). Кад је Викиманија у питању, све је индивидуално, и нико није представник никоје заједнице, нити организације. Ја сам ишао као личност, а то што сам члан Викимедије Србије и администратор на пројектима на српском језику могу да буду само олакшавајуће околности, али сигурно не и примарни разлози за плаћање пута. Те 2006. године, плаћена ми је била повратна карта на релацији Београд-Бостон и Њујорк-Београд, плаћен ми је смештај на кампусу Универзитета у Харварду и учешће на самој конференцији, док сам ја платио визу. Ове године, Викиманија је била у Тајпеју, на Тајвану. Колико је мени познато, само ја сам се пријавио за спонзорство! Зато нема нико права да ме оптужи да сам ја самопроглашени представник ове заједнице! То што су одабрали да ме Чунгва телеком спонзорише у вредности од $1100 (што је значило да сам морао заправо да доплатим неколико стотина евра како бих уопште само дошао до Тајпеја!) је опет ствар одабира организатора и нема претеране везе са овом заједницом и мојим учешћем у њој. Искрено, пријавићу се и догодине, јер ће крајем јула четврта Викиманија да се одржи у Александрији. Да ме нико не би оптуживао за којекакав "монопол", позивам све, кад време дође, да се пријаве за спонзорство, јер можда баш они добију! Мени се то десило, и то два пута (у шта нисам могао да поверујем, али ето). Тим пре, што је овог пута дестинација доста ближа (Египат), па ће и саме авио-карте бити јефтиније. А како ћу ја ићи на ту конференцију, добио спонзорство или не, могу само да кажем: Видимо се у Александрији :) Дакле, да закључим: гласања може да буде колико хоћете, али оно не одлучује ко ће да иде на Викиманију, нити ко ће да буде представник (ако оде нас троје, ко ће тада бити представник? или ћемо сви бити? или нико?) нити ко ће да се пријави за спонзорство. Хвала на одвојеном времену за читање ове битне теме. --филип ※ 23:48, 18. новембар 2007. (CET)
Hvala i tebi na ovako iscrpnom objasnjenju. Zao mi je samo sto sam morala ovako daleko da odem kako bismo ga dobili svi ovde korisnici koji nismo bas upuceni u te stvari. Povlacim ovo pitanje iz svog kako ti kazes, "manifesta". --Maduixa kaži 00:01, 19. новембар 2007. (CET)
- Драго ми је што си уважила ово. С друге стране, није ми јасно зашто си то уопште и потегнула, с обзиром да сам у приватном мејлу теби то испричао (додуше, у доста краћој варијанти). Могу и да цитирам ако треба. :) --филип ※ 00:06, 19. новембар 2007. (CET)
Kao sto sam vec vise puta ukazala, obicnom korisniku koji jedva uspe da nauci kako se edituje clanak je vrlo tesko da se krece po Vikipediji, jer upoznavanje sa tehnikom trazenja je vrlo mukotrpno i onaj koji nije vican internetu vrlo lako brzo odustane od uredjivanja. Ako je tako s uredjivanjem, mozes onda misliti kako je to sa upoznavanjem sistema funkcionisanja vikipedije na globalnom nivou. Vrlo su retki ljudi koji imaju vremena i zivaca da citaju tone i tone onih stranica koje pocinju sa Vikipedija:..... Treba biti zaista zagrizen za projekat pa posvetiti dane i dane proucavanju svega kako sta i kada. Jesi mi objasnio, ali nedovoljno. A s obzirom da smo pricali i o drugim nemilim nam dogadjajima, put na vikimaniju je pao u zapecak, i tvoje objasnjenje je vise licilo na neko da kazem, smuseno pravdanje (izvini, nemam nameru da te vredjam, tako mi je izgledalo). U svakom slucaju, uradio si jednu odlicnu stvar, a to je da si one gomile stranica koje boga pitaj gde su, objasnio obicnom korisniku u jednom ne tako velikom tekstu. Sad je sve jasno: treba da se prijavis, pa te oni odaberu.
S druge strane, bilo bi isto tako dobro kad bi one izvestaje sa vasih sastanaka pisao na isti nacin. Par puta sam prigovorila, ali nisam htela da insistiram, jer ionako sam dovoljno bila etiketirana, pa mi nije potrebna jos jedna etiketa daveza. Dakle, BITNE stvari i samo bitne stvari. Ne kako si ti izgubio autobus kako se se bavili ogovaranjem ili kako ste pili kokakolu. To nikog ne zanima. Kad se govorilo o nekim projektima, nista se nije podrobnije objasnjavalo, nego samo kratko i suvo: pricali smo o projektima. Moras shvatiti da ljudi ovde ne razumeju o cemu pricas, jer nisu u toku, tako da ono sto se za tebe podrazumeva, za nekog drugog je bitna karika koja nedostaje kako bi shvatio o cemu ti u stvari pricas. Al ajd. Da ne duzim i ne davim sad sa drugim stvarima. U svakom slucaju, zahvaljujem se na objasnjenju, u moje ime i u ime bilo kog drugog korisnika koga zainteresuje put na vikimaniju zahvaljujuci tome sto je procitao ovo tvoje kratko (ali slatko) objasnjenje.--Maduixa kaži 00:18, 19. новембар 2007. (CET)
- Што се тиче читања Википедија: именског простора, ignorantia jris non excusat. Наравно, не очекујемо од сваког корисника да прочита све те странице и сасвим је у реду ако неко у редовном раду греши зато што то све није прочитао. Биће љубазно поправљен и објашњене ствари. Још никога нисмо озбиљно опомињали зато што је ставио неколико погрешних лиценци или здрндао шаблон, нити ћемо. Али очекујемо да се пре дизања галаме о нечему корисник информише о теми о којој жели да покрене дискусију. --Dzordzm 00:53, 19. новембар 2007. (CET)
- Извештаје понекад пишем недовољно прецизно управо због осетљивости неких тема (пошто се неретко ствари Викимедије Србије расправљају на тим састанцима, а испада да многе ствари нису баш за јавност у датом тренутку). Међутим, што се тиче текста невезаног за ВМРС, прихватио сам твоје коментаре као конструктивну критику, па сам се у последњем свом извештају потрудио да будем мало конкретнији и мало прецизнији. Надам се да сам донекле успео. --филип ※ 00:30, 19. новембар 2007. (CET)
- Типично за Јагоду. Неаргументовано оптуживање. Егобилдерка! --Kaster 00:10, 19. новембар 2007. (CET)
Хајде да не распаљујемо ствари поново. Коначно фина и пристојна дискусија и сад опет ово.Велимир85 00:28, 19. новембар 2007. (CET)
- Па кад ми се "гура" Јагода и помијера коментаре. Молим да се нешто учини у том правцу! ;) --Kaster 00:36, 19. новембар 2007. (CET)
- Мени више одговара стари стил Филиповог писања извештаја. Постоји још варијанта аудио снимка седнице ако се јави неко да прекуцава.--Небојша Бозало 00:45, 19. новембар 2007. (CET)
Да додам још нешто на тему: Иако нисам ишао на Викиманије као представник било какве институције, де факто сам био једини са Балкана који је присуствовао тим конференцијама. И због тога сам на неки начин био човек који представља овај наш регион (бар су ме тако остали посетиоци Викиманије перципирали). С друге стране, током самих Викиманија, учествовао сам на неким догађајима везаним за Викимедију, па сам током њих био у својству представника Викимедије Србије (зато што сам, заправо, био једини присутан из ВМРС, а овакви скупови су савршено место за развијање стратегија и размену искустава). На крају, иако нисам морао, написао сам два прилично дугачка извештаја заједници Википедије на српском језику, све зарад транспарентности и некаквог вида моје захвалности према њој. А убудуће, ако неко има нека питања или нејасне ствари везане за Викиманију (или евентуално моје учешће на истој), може да ме контактира преко странице за разговор или неког другог вида комуникације, или да се прочита одговарајуће странице. --филип ※ 01:29, 19. новембар 2007. (CET)
NETACNO----Ентропија је тежња система да спонтано пређе у стање веће НЕуређености,
[уреди | уреди извор]Jos jednom pokusavam da vam skrenem paznju da je recenica ....Ентропија је тежња система да спонтано пређе у стање веће НЕуређености,.... netacna i da bi trebalo da pise upravo suprotno. Ako meni ne verujete pogledajte prilog o Entropiji u engleskoj Wiki . Posebno Vam skrecem paznju na rubrike ,, Arrow of time,, i Order and disorder ,, i ,,Entropy balance eqation for open sistems,,. Uostalom procitajte sve da bi shvatili o cemu se radi. Ova tvrdnja:Ентропија је тежња система да спонтано пређе у стање веће НЕуређености, je toliko temeljna da se nigde explicitno ne navodi. Niko nije u enciklopediji pisao odve case vode - topla i hladna. To je fizika za vise razrede osnovne skole. Svaki gimnazijalac ce vam reci da je casa sa hladnom vodom manje uredjen sistem od one sa toplom. Molim Vas da razmislite o te dve case vode. Da li je voda u kojoj se molekuli krecu brze i haoticnije ,vise ili manje ureddjen sistem? Da li ce hladna voda da se spntano zagrejei predje u stanje vece neuredjenosti? Ili se u prirodi desava obratno? Pozdrav Stojan
- Википедију свако може да уређује. Па тако и ти. Уређуј и мењај кад наиђеш на грешке, нико те не спутава у томе. --Поки |разговор| 00:29, 19. новембар 2007. (CET)
- Поки се само шали. --Dzordzm 00:39, 19. новембар 2007. (CET)
- Молим корисника Стојана да више не тролује ову страну, него страну за разговор о чланку Ентропија. Из једног јединог разлога враћане су његове измене — јер управо оне нису тачне (притом, нисам их ја враћао, иако сам хтео). Дакле, много књига и референци у руке, пре него што се ико окоми на фундаментално мењање дефиниције ентропије. Са горепоменуте ен.вики само неки цитати: „The traditional definition of entropy is that it refers to changes in the status quo of the system and is a measure of molecular disorder" „a direct measure of the randomness of a system", „an index of the tendency of a system towards spontaneous change". Као што неко скоро овде помену, чаша са топлом водом је отворен систем и не посматра се независно од својег окружења. Ако је окружење исте температуре, као и чаша са водом, температура се неће мењати. А усредњена температура космоса (јаој, следе тешке речи) ће вероватно остати иста. Поз, Wlodzimierz 00:51, 19. новембар 2007. (CET)
- Поки се само шали. --Dzordzm 00:39, 19. новембар 2007. (CET)
- Ljudi, vidim da se o ovom podosta komentariše. ZAr ne postoji u literaturi neka opšteprihvaćena definicija?--Војвода (разговор) 17:01, 19. новембар 2007. (CET)
- Постоји дефиниција (у оној мери у којој у природним наукама постоји дефиниција било чега). Мислим, Војвода, ти си бистар човек, ова ствар је потпуно евидентна. Ако се чаша воде хлади, ваздух око ње се греје. Гурнеш то у формулу за ентропију и видиш да расте. Ја сам мрзео физику у школи, али оволико стварно и ја могу да схватим. Резон "чаша воде се хлади према томе васиона се хлади" је, па, хм, шта да кажем? --Dzordzm 05:05, 20. новембар 2007. (CET)
- Entropija je jedan od onih pojmova koji se koristi u razlicitm oblastima sa suptilnim razlikama u definicji. U statistici, fzici, odnosno termodinamici, informacionoj teoriji, pa cak i sociologiji, itd. Dakle, jedan opsta definicija pojma na pocetku samog clanka, pa onda pojasnjavati dalje za svaku oblast. Naravno, dalji i detaljniji razgovor bi trebao da se odvija na stranici clanka predvidjenoj za tu svrhu, koja je uzgred trenutno prazna. ---Славен Косановић- {разговор} 17:21, 19. новембар 2007. (CET)
Nešto gledam...
[уреди | уреди извор]... na ruskoj Vikipediji, neke slike lepe, u dobroj rezoluciji, sa nekih sajtova, a nemaju dozvolu za koršćenje. Samo piše nešto tipa da je dozvoljeno da se koristi ako je u maloj veličini, i ako se koristi da bi se upotpunio prikaz o nekome ili nečemu. Je l' bismo mogli mi to da uradimo, ako je uopšte i dozvoljeno....--Nikola Todorović 17:11, 19. новембар 2007. (CET)
- То важи за промотивне слике. Стриктно гледајући, оне треба да имају и званичан извор на коме се извричито наводи су за ту сврху. Рецимо, промотивни сајт Мадоне или сл. Дакле, слијепо узимање без извора није препоручљиво, посебно због долазећег термина у марту 2008. (чини ми се), када свака заједница треба да се одлучи за своју политику тј. евтл. и за своје посебне лиценце. --Kaster 17:17, 19. новембар 2007. (CET)
- Исправка - промотивне слике нису дозвољене након резолуције Борда Викимедије из марта 2007. Ово ће код нас бити ажурирано када усвојимо Протокол доктрине изузећа (што би требало да буде за пар месеци, а иначе ће бити белаја). За слике питај на мојој страни за разговор. Опште правило јесте да се под поштеном употребом на Википедији могу користити само слике које (1) се не могу заменити слободним еквивалентом И (2) значајно унапређују енциклопедијску вредност чланка И (3) имају познат извор, носиоца ауторског права И (4) пролазе доктрину поштене употребе. Ако желиш сам да прочиташ, види en:Wikipedia:Fair use. Мањи списак шаблона имамо овде: Википедија:Шаблони/Ауторско право#Поштена употреба, али на крају крајева ово је добрим делом ствар осећаја. Свакако да тежимо да ових слика буде мање и да их не користимо за пуко улепшавање. --Dzordzm 05:01, 20. новембар 2007. (CET)
Članak Nenad Stakić je poprilično sumnjiv. Mislim da nije relevantna ličnost. Ima neke knjige tipa "rakijske pesme" itd. Pogledajte, vi što možete da obrišete.--Nikola Todorović 19:12, 19. новембар 2007. (CET)
Администраторској багри
[уреди | уреди извор]Мислим да ће многима лакнути кад буду прочитали ово што имам овде да напишем. Успели сте. Отерали сте ме. Али не својим одбијањем да радите свој посао кад сам затражила заштиту од разулареног екс-администратора који није престајао цело јутро да гади моју страницу за разговор.Од вас пет-шест којима сам се обратила, само је један администратор стидљиво упозорио подивљалог екс-администратора да није лепо то што ради, док су сви остали седели и наслађивали се увредама и најгорим простаклуцима изреченим на мој и на рачун малобројних особа које су ме узеле у заштиту. Ја сам знала унапред каква ће реакција бити сваког од вас, само сам хтела да то и ставите црно на бело, и да вам свима буде на част.
Међутим, оно што ме је натерало на овај корак је згроженост чињеницом да сте на крају, у недостатку аргумената, морали да прибегнете једној тако грозоморној клевети као што је манипулисање малолетницима. То је тако подло и ниско с ваше стране, међутим довољно говори ко је у свему овоме морални победник, а коме је душа трулија од душе Доријана Греја. Одлазим јер је мени испод части да играм тако прљаво, и остављам Википедију на милост и немилост Алибаби и његовим четрдесет хајдука.--Maduixa kaži 10:05, 20. новембар 2007. (CET)