Стрезимировци
Стрезимировци | |
|---|---|
 Гранични прелаз у Стрезимировцима | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Општина | Сурдулица |
| Становништво | |
| — 2022. | 15 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 47′ 52″ С; 22° 26′ 11″ И / 42.7977° С; 22.4363° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Стрезимировци Стрезимировци на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | SC |
Стрезимировци је подељено насеље између Бугарске и Србије. Српски део насеља се налази у општини Сурдулица у Пчињском округу. Бугарски део насеља се налази у општини Трн у Перничкој области. Према попису из 2022. у српском делу насеља било је 15 становника, док је на попису из 2021. у бугарском делу насеља било 9 становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Установљен је у јесен 1935. године царински одељак у месту, који је припадао Царинарници I реда у Цариброду.[2]
У месту је између два рата радила Државна основна школа са једним учитељем. Био је ту учитељ 1932. године Јаков Вуковић. До 1936. године у њој је предавао учитељ Боривоје Павловић. Њега је исте године заменио колега Радосав Петровић.[3] Службовао је 1940. године у Стрезимировцима, учитељ Душан Рајчић.
Демографија српског дела насеља
[уреди | уреди извор]У српском делу насеља Стрезимировци живе 52 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 64,2 године (60,9 код мушкараца и 68,2 код жена). У насељу има 28 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,89.
Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у послератним пописима број становника све више опада.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 5 | ||
| 75—79 | 3 | 1 | ||
| 70—74 | 2 | 5 | ||
| 65—69 | 5 | 6 | ||
| 60—64 | 4 | 3 | ||
| 55—59 | 3 | 1 | ||
| 50—54 | 1 | 1 | ||
| 45—49 | 0 | 0 | ||
| 40—44 | 2 | 1 | ||
| 35—39 | 2 | 0 | ||
| 30—34 | 2 | 1 | ||
| 25—29 | 0 | 0 | ||
| 20—24 | 0 | 0 | ||
| 15—19 | 0 | 0 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 1 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 0 | ||
| Просек : | 60,9 | 68,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 28 | 5 | 17 | 6 | 0 | 0 |
| Женски | 24 | 2 | 16 | 6 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 52 | 7 | 33 | 12 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 6 | 2 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „НАСЕЛЕНИЕ ПО СТАТИСТИЧЕСКИ РАЙОНИ, ОБЛАСТИ, ОБЩИНИ, НАСЕЛЕНИ МЕСТА, ПОЛ И ВЪЗРАСТ”. nsi.bg (на језику: бугарски).
- ^ "Бранич", Београд 1935.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1936.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
