Пређи на садржај

Троскач

Координате: 42° 43′ 32″ С; 22° 14′ 31″ И / 42.725666° С; 22.242° И / 42.725666; 22.242
С Википедије, слободне енциклопедије
Троскач
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаСурдулица
Становништво
 — 2022.2
Географске карактеристике
Координате42° 43′ 32″ С; 22° 14′ 31″ И / 42.725666° С; 22.242° И / 42.725666; 22.242
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1368 m
Троскач на карти Србије
Троскач
Троскач
Троскач на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаSC

Троскач је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 2 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Село лежи на падинама Чемерника у изворишној челенци Џепске Реке и Гарванице, десне притоке Јужне Мораве. Најближа села Троскачу су Кијевац у сливу Врле, затим Мачкатица и Дањино Село. Троскач је једно од најразбијенихих села у Грделичкој Клисури. Подељено је на четири махале: Маликина, Доњи Троскач или Смудинска, Горњи Троскач или Влајкова и Лучишњак. Троскач је 1960. године је имао 71 дом.

Мештани Троскача обилују текућом и пијаћом водом. Познатији извори су: Попов Кладенац, Самоковска Долина, Цветанова Бара, Врло Присоје, Тужна Падина и др.

Поједини крајеви атара носе називе: Малићина Долина, Долина, Длабока или Ђелина Долина, Валошкина Долина, Трстачка Долина, Гарваница, Чемерник, Забојничко, Огоретине, Падине, Голема Пољана и Цветанове Баре.

На саставу трију сеоских долина леже потеси Ливада, Река и Стојаново Присоје. На Ливади се види велика гомила ливеног гвожђа, заостала је од турског доба када су Турци у овом делу грделичке Клисуре имали самоков. На граници између Троскача и Кијевца постоји место црквиште. После Првог светског рата ту је била подигнута капелица Св. Прокопија. Срушена је 1943. године. На томе Црквишту са гостима из околине приређује се сабор на дан Св.Прокопија.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Троскач живи 6 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 59,0 година (39,5 код мушкараца и 68,8 код жена). У насељу има 4 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,50.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 430
1953. 137
1961. 115
1971. 108
1981. 64
1991. 36 36
2002. 6 6
2011. 3
2022. 2
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
6 100,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 93-96 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]