Грнчар (Бабушница)

Координате: 43° 01′ 04″ С; 22° 20′ 22″ И / 43.017833° С; 22.339333° И / 43.017833; 22.339333
С Википедије, слободне енциклопедије

Грнчар
Грнчар пут кроз село
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБабушница
Становништво
 — 2011.159
Географске карактеристике
Координате43° 01′ 04″ С; 22° 20′ 22″ И / 43.017833° С; 22.339333° И / 43.017833; 22.339333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина636 m
Грнчар на карти Србије
Грнчар
Грнчар
Грнчар на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Грнчар је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2011. године било је 88 становника а 2002. било је 159 становника (према попису из 1991. било је 217 становника).

Поглед на центар села са брда

Положај[уреди | уреди извор]

Насеље (село) Грнчар налази се у Лужничкој котлини, на обалама реке Лужнице на путу Пирот - Бабушница - Власотинце - Лесковац десетак километара удаљено од Бабушнице. Насеље је смештено на обали реке окружено стрмим планинама тако да има веома мало обрадивог земљишта.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Грнчар живи 154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 62,8 година (60,4 код мушкараца и 65,4 код жена). У насељу има 81 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је осетан пад у броју становника.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 12 кућа, 3 самачка домаћинства.[1]

Због веома мале површине обрадивог земљишта и неповољних услова за живот и привређивање млади се већ деценијама исељавају тако да су у селу остали само старији мештани. Велики број људи је отишао да живи у Бабушницу, Пирот и Ниш што је због близине и регионалне припадности било и логично. Иинтересантно је да се највећи број мештана одселио за Пожаревац вероватно због тога што је из многобројних породица прво одлазио по један члан породице (најчешће једно дете) а за њим и остали укућани (браћа и сестре) да би били ближе једни другима и да би им било лакше по доласку у нову средину.

У селу је ранијих година постојала четворогодишња основна школа али због малог (или неколико година никаквог) броја деце школа већ неколико година не ради.

Према незваничним подацима у селу је средином 2011. године живело 73 становника и то су углавном старије особе.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 741
1953. 737
1961. 668
1971. 508
1981. 342
1991. 217 217
2002. 159 159
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
149 93,71%
Роми
  
10 6,28%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]