Демографска историја Зрењанина

Демографска историја Зрењанина

Подаци из периода турске владавине

У време турске владавине, Бечкерек (данашњи Зрењанин) је био подељен на две махале - српску и турску.^[1]

Подаци из 1753. године

По подацима из 1753. године, Бечкерек (данашњи Зрењанин) означен је као српско-немачко насеље.^[2]

Подаци из 1773. године

По подацима из 1773. године, Бечкерек (данашњи Зрењанин) је имао 721 дом, од којих 625 православних и 96 католичких.^[2]

Подаци из 1891. године

У Великом Бечкереку је крајем 1891. године било православних Срба: 7092 становника, 1515 брачних парова, 1170 домова; родило се 1891. године 322, умрло 311, венчало 90.^[3]

Подаци из 1910. године

Према попису из 1910. године, становништво Бечкерека (данашњег Зрењанина) бројало је 26.006 становника, од којих је:^[4]

9.148 говорило мађарски језик
8.934 говорило српски језик
6.811 говорило немачки језик
456 говорило словачки језик
339 говорило румунски језик

Не може се са сигурношћу рећи да ли су Мађари или Срби били најбројнији народ у граду 1910. године, с обзиром да многи историчари оспоравају тачност резултата пописа из 1910. године будући да овај попис није бележио етничку припадност грађана, нити је бележио искључиво матерњи језик, већ је такође бележио „најчешће говорен језик“,^[5] тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика, с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорнике мађарског језика урачунат је и један део од 1.232 Јевреја,^[4] који су живели у граду, а који су се декларисали да се служе мађарским језиком. Још један пропуст пописа из 1910. године био је тај што у попису нису бележени само стални становници града, већ такође и привремени становници, који нису живели у граду већ су овде били стационирани по дужности војне или цивилне службе.^[6]

Подаци из 1921. године

По подацима из 1921. године, становништво Бечкерека (данашњег Зрењанина) је укључивало:

39% Срба и Хрвата
28% Немаца
27% Мађара
6% Румуна

Подаци из 1931. године

По подацима из 1931. године, Бечкерек (данашњи Зрењанин) је имао 32.831 становника, од којих је:

13.708 говорило српски, хрватски и словеначки језик
9.189 говорило мађарски језик
8.164 говорило немачки језик
1.292 говорило остале словенске језике

Подаци из 1961. године

По подацима из 1961. године, Зрењанин је имао 49.020 становника, од којих:

Срба = 33.234
Мађара = 11.875
Хрвата = 996
Црногораца = 252
Македонаца = 244
Словенаца = 232
Рома = 162

Подаци из 1971. године

По подацима из 1971. године, Зрењанин је имао 59.630 становника, од којих:

Срба = 42.514
Мађара = 10.220
Југословена = 2.386
Хрвата = 932
Црногораца = 456
Македонаца = 353
Рома = 226
Албанаца = 211
Словенаца = 184

Подаци из 1981. године

По подацима из 1981. године, Зрењанин је имао 81.327 становника, од којих:

Срба = 49.839
Мађара = 17.085
Југословена = 9.134
Хрвата = 867
Рома = 760
Црногораца = 651
Македонаца = 542
Албанаца = 315
Муслимана = 246
Словенаца = 146

Подаци из 1991. године

По подацима из 1991. године, Зрењанин је имао 81.316 становника, од којих:

Срба = 52.094
Мађара = 14.312
Југословена = 8.531
Рома = 1.495
Црногораца = 654
Румуна = 615
Хрвата = 534
Македонаца = 525
Словака = 394
Муслимана = 332
Немаца = 237
Бугара = 153
Словенаца = 147
Албанаца = 141

Подаци из 2002. године

По подацима из 2002. године, Зрењанин је имао 79.773 становника, од којих:^[7]

Срба = 56.560
Мађара = 11.605
Југословена = 1.948
Рома = 1.577
Румуна = 633
Хрвата = 484
Словака = 361
Македонаца = 334
Црногораца = 327
Немаца = 140

Референце

^ Милан Туторов, Банатска рапсодија, Нови Сад, 2001, pp. 171
^ ^а ^б Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, стр. 329
^ "Српски сион", Карловци 20. септембар 1892. године
^ ^а ^б www.talmamedia.com
^ A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809-1918, 1948.
^ Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, стр. 290
^ Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво - књига 1, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003.

Види још

[1] Милан Туторов, Банатска рапсодија, Нови Сад, 2001, pp. 171

[autogenerated1-2] а ^б Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, стр. 329

[3] "Српски сион", Карловци 20. септембар 1892. године

[autogenerated2-4] а ^б www.talmamedia.com

[5] A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809-1918, 1948.

[6] Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, стр. 290

[7] Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво - књига 1, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]