Пређи на садржај

Демографска историја Сомбора

С Википедије, слободне енциклопедије

Демографска историја Сомбора

Подаци из периода турске владавине

[уреди | уреди извор]

У време турске владавине, Сомбор је био насељен Србима.[1] Био знатно насеље већ на крају 17. века. Године 1699. Сомбор је имао 270 породичних старешина са 55 одраслих синова и 31 занатску радионицу.

У Потиској граници био је од 1702. до 1745, дајући прописани број од 200 граничара. Ова граница је била зависна од суседних жупанија, које су морале да ју издржавају, укључујући чак и племство. Становништво Потиске границе било је истовремено подређено и војним и жупанијским властима, што је изазивало разне сукобе. Тако је 1715. Сомбор имао 40 домова који су припадали жупанијским, а 289 који су припадали војним властима. Захваљујући подршци угарског племства, одлучено је 1741. да се Потиска граница развојачи, а Сомбор је коначно развојачен 1745, да би четири године касније (23.4.1749) постао слободни краљевски град. До развојачења број граничара попео са на 569, а забележено је и 77 Шијака.

Подаци из 1769. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 1769. године, Сомбор је имао 830 српских домова.[2]

Подаци из 1786. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 1786. године, Сомбор је имао 11.420 становника у 1.206 домова, огромном већином Срба.[2]

Подаци из 1792. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 1792. године, Сомбор је имао 1.205 домова са 7.625 Срба.[2]

Подаци из 1843. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 1843. године, Сомбор је имао 21.086 становника, од којих 11.897 православних, 9.082 католика, 56 Јевреја, 29 реформата и 22 евангелика. По језику је највише било Срба, па Немаца, а затим Мађара.[3]

Подаци из 1910. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 1910. године, Сомбор је имао 30.593 становника, од којих је:[4]

  • 11.881 говорило српски језик
  • 10.078 говорило мађарски језик
  • 6.289 говорило буњевачки језик
  • 2.181 говорило немачки језик

Подаци из 1931. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 1931. године, Сомбор је имао 32.334 становника, од којих је:

  • 22.552 говорило српски, хрватски и словеначки језик
  • 5.852 говорило мађарски језик
  • 3.400 говорило немачки језик
  • 371 говорило остале словенске језике

Подаци из 1961. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 1961. године, Сомбор је имао 37.760 становника, од којих:

  • Срба = 19.629
  • Хрвата = 9.052
  • Мађара = 7.474
  • Црногораца = 252
  • Словенаца = 182
  • Македонаца = 160
  • Југословена = 153

Подаци из 1971. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 1971. године, Сомбор је имао 44.100 становника, од којих:

  • Срба = 23.339
  • Хрвата = 9.481
  • Мађара = 7.115
  • Југословена = 2.102
  • Црногораца = 488
  • Словенаца = 157
  • Македонаца = 148

Подаци из 1981. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 1981. године, Сомбор је имао 48.454 становника, од којих:

  • Срба = 24.195
  • Југословена = 8.519
  • Хрвата = 7.505
  • Мађара = 5.857
  • Црногораца = 792
  • Македонаца = 170
  • Словенаца = 115

Подаци из 1991. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 1991. године, Сомбор је имао 48.993 становника, од којих:

  • Срба = 25.903
  • Југословена = 8.925
  • Мађара = 4.736
  • Хрвата = 4.073
  • Буњеваца = 2.274
  • Црногораца = 899
  • Шокаца = 252
  • Немаца = 201
  • Македонаца = 164
  • Муслимана = 109

Подаци из 2002. године

[уреди | уреди извор]

По подацима из 2002. године, Сомбор је имао 51.471 становника, од којих:[5]

  • Срба = 32.988
  • Мађара = 3.743
  • Југословена = 3.325
  • Хрвата = 3.197
  • Буњеваца = 2.222
  • Црногораца = 805
  • Немаца = 199
  • Рома = 135
  • Македонаца = 107

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, стр. 258
  2. ^ а б в Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, стр. 323
  3. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 3, Нови Сад, 1990, стр. 110
  4. ^ www.talmamedia.com
  5. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво - књига 1, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003.