Демографска историја Новог Сада

Становништво града у току историје
1748.	4.620
1772.	6.000
1775.	8.874
1777.	7.930
1778.	7.885
1780.	8.833
1781.	5.619
1782.	5.867
1786.	10.000
1787.	8.998
1800.	9.240
1804.	13.262
1816.	16.311
1820.	20.000
1828.	20.230
1843.	17.332
1847.	18.896
1848.	18.530
1850.	7.182
1860.	14.055
1864.	17.569
1869.	19.119
1870.	19.301
1880.	21.325
1890.	24.717
1900.	28.763
1910.	33.089
1921.	39.122
1931. ^(1.)	63.985
1941.	61.731
1948.	69.431
1953.	76.752
1961.	102.469
1971.	141.375
1981.	170.020
1991.	179.626
2002. ^(2.)	191.405-216.583
2011. ^(2.)	250.439-277.522
(1.) заједно са Петроварадином (2.) заједно са Петроварадином и Сремском Каменицом

Демографска историја Новог Сада

Преглед демографске историје

Од оснивања Новог Сада 1694. године, најбројнија етничка група у граду били су Срби. После 1867. године, Нови Сад се налази под управом угарског дела Аустроугарске монархије. Током овог периода, политика мађаризације, коју је спроводила угарска влада, променила је демографску структуру града, односно, од претежно српског Нови Сад је добио етнички мешовит карактер. По попису из 1880. године, 41,2% становника града је говорило српским, а 25,9% мађарским језиком.^[1] До 1910. године, процентуално учешће говорника српског језика пало је на 34,52%, док се процентуално учешће говорника мађарског језика попело на 39,72%.^[2]

Не може се са сигурношћу рећи да ли су Мађари или Срби били најбројнији народ у граду 1910. године, с обзиром да многи историчари оспоравају тачност резултата пописа из 1910. године будући да овај попис није бележио етничку припадност грађана, нити је бележио искључиво матерњи језик, већ је такође бележио „најчешће говорен језик“,^[3] тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика, с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 Јевреја, који су се декларисали да се служе мађарским језиком^[2]^[4] (по попису из 1910. године, укупан број говорника мађарског језика у Новом Саду, укључујући и поменуте Јевреје, био је 13.343, док је број говорника српског језика био 11.594^[2]). Још један пропуст пописа из 1910. године био је тај што у попису нису бележени само стални становници града, већ такође и привремени становници, који нису живели у граду већ су овде били стационирани по дужности војне или цивилне службе.^[1]

Подаци из 1590. године

Током турске управе, 1590. године, становништво свих села која су постојала на територији данашњег Новог Сада (на левој обали Дунава) бројало је 105 кућа, настањених искључиво Србима. Међутим, турски подаци из овог доба помињу само оне становнике који су плаћали порез, тако да је број Срба који су живели на овом подручју (на пример оних који су служили у турској војсци) био већи.^[5]

Подаци из 1697. године

Још 1697. године, Варадински Шанац (каснији Нови Сад) означен је као српско насеље, а у ово време имао је тридесетак домова.^[6]

Подаци из 1720. године

По подацима из 1720. године, становништво Рацког Града (касније познатог као Нови Сад) бројало је:^[7]

112 српских кућа
14 немачких кућа
5 мађарских кућа

Подаци из 1748. године

По подацима из 1748. године, Нови Сад је имао 3.152 (по другим подацима 4.620) становника, од чега:^[8]

Срби = преко 1.500
Немци = преко 1.000
Шокци = 250
Мађари = 170

Подаци из 1762. године

По подацима из 1762. године, Нови Сад је имао 2.763 становника старијих од 12 година (млађи тада нису пописани), од којих:^[9]

2.040 православних
723 католика

Подаци из 1775. године

По попису из 1775. године, Нови Сад је имао 8.874 становника, од којих:^[9]

6.391 православних
2.483 католика

Подаци из 1777. године

По попису из 1777. године, Нови Сад је имао 7.930 становника, од којих:^[9]

5.402 православних
2.528 католика

Подаци из 1778. године

По попису из 1778. године, Нови Сад је имао 7.885 становника, од којих:^[9]

5.388 православних
2.497 католика

Подаци из 1780. године

Куће

1780. године, Нови Сад је имао око 2.000 кућа, од којих 1.144 српских.^[10]

Вероисповест

По попису из 1780. године, Нови Сад је имао 8.833 становника, од којих:^[11]

5.915 православних
2.718 католика

Подаци из 1786. године

По подацима из 1786. године, Нови Сад је имао око 2.000 домова са 10.000 становника, од којих су 1.144 српска дома са преко 6.000 душа.^[11]

Подаци из 1804. године

По попису из 1804. године, Нови Сад је имао 13.262 становника, од којих:^[11]

4.129 православних (мушкараца)
2.090 католика (мушкараца)
213 јеврејских (мушкараца)
116 калвинских (мушкараца)
99 евангелистичких (мушкараца)

Подаци из 1816. године

Од 16.311 становника 1816. године, пописано је само мушкараца 8.021, од којих:^[11]

Подаци из 1820. године

1820. године, Нови Сад је имао 20.000 становника, од којих око 2/3 Срба.^[12]

Подаци из 1828. године

По подацима из 1828. године, Нови Сад је имао 20.230 становника, од којих:^[11]

Подаци из 1843. године

Вероисповест

По подацима из 1843. године, Нови Сад је имао 17.332 становника, од којих:^[13]

Етничке групе

Најбројнија етничка група у граду у ово време били су Срби, а друга група по бројности Немци.^[13]

Подаци из 1850. године

По подацима из 1850. године, Нови Сад је имао 7.182 становника, од којих:^[14]

Подаци из 1860. године

први попис

По подацима из 1860. године, Нови Сад је имао 14.055 становника, од којих:^[14]^[15]

Срби = 7.150
Немци = 2.688
Мађари = 2.500
Јевреји = 774
Шокци = 600
Словаци = 343

други попис

Због замерки да попис није тачан, извршен је нови попис, по коме је Нови Сад имао 19.530 становника, од којих:^[15]

Срби = 8.409
Немци = 3.148
Мађари = 2.850
Јевреји = 774
Шокци = 600
Словаци = 470
Русини = 300

Подаци из 1864. године

По подацима из 1864. године, Нови Сад је имао 17.569 становника, од којих:^[15]

Срби = 7.945
Мађари = 3.874
Немци = 3.480
Јевреји = 860
Шокци = 600
Словаци = 560
Русини = 250

Подаци из 1870. године

По подацима из 1870. године, Нови Сад је имао 19.119 (по другим подацима 19.301) становника, од којих:^[15]

Подаци из 1880. године

По попису из 1880. године, у Новом Саду је живело 21.325 становника, који су говорили следеће језике:^[11]

српски језик = 8.790 (41,2%)
мађарски језик = 5.517 (25,9%)

Подаци из 1890. године

По попису из 1890. године, у Новом Саду је живело 24.717 становника, који су говорили следеће језике:^[11]

српски језик = 9.300 (37,6%)
мађарски језик = 7.804 (31,6%)

Подаци из 1900. године

По попису из 1900. године, у Новом Саду је живело 28.736 (по другим подацима 25.296) становника, који су говорили следеће језике:^[11]^[16]

мађарски језик = 10.321 (35,92%)
српски језик = 9.889 (34,41%)
немачки језик = 6.483 (22,56%)
словачки језик = 1.489 (5,18%)
хрватски, буњевачки и шокачки говор = 562 (1,96%)
русински језик = 293 (1,02%)
остали језици = 268 (0,93%)

Подаци из 1910. године

По попису из 1910. године, у граду је живело 33.590 (по другим подацима 33.089) становника, који су се најчешће служили следећим језицима:^[2]

13.343 (39,72%) мађарским (*)
11.594 (34,52%) српским
5.918 (17,62%) немачким
1.453 (4,33%) словачким

(*) у говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 Јевреја, који су се декларисали да се служе мађарским језиком.^[16]

Подаци из 1921. године

Етничке групе

Према попису из 1921. године, град је имао 39.122 становника, од којих (подаци према матерњем језику):^[17]

16.071 (41,08%) Срба
13.065 (33,4%) Мађара
6.486 (16,58%) Немаца
1.294 (3,31%) Словака
672 (1,72%) Руса
613 (1,57%) Словенаца

Вероисповест

По вероисповести било је:

католика = 15.120 (38,65%)
православних = 14.891 (38,06%)
евангелиста = 5.713 (14,6%)
Јевреја = 2.663 (6,81%)
муслимана = 426 (1,09%)

Подаци из 1931. године

Језички састав становништва Новог Сада према попису из 1931. године - од укупно 63.985 становника (збирни подаци за Нови Сад и Петроварадин), било је говорника следећих језика:^{[тражи се извор]}

српски, хрватски или словеначки језик = 32.227 (50,37%)
мађарски језик = 17.354 (27,12%)
немачки језик = 9.116 (14,25%)
остали словенски језици = 4.546 (7,11%)

Подаци из 1941. године

По попису из 1941. године, који су извршиле мађарске окупационе власти, у Новом Саду је живело 61.731 становника, који су говорили следеће језике:^[11]

мађарски језик = 31.685 (51,3%)
српски језик = 17.039 (27,6%)

Подаци из 1948. године

По попису из 1948. године, у Новом Саду је живело 69.431 становника, од којих:^[11]

Срби = 35.330 (50,89%)
Мађари = 11.663 (16,8%)
Хрвати = 8.417 (12,12%)

Подаци из 1953. године

По попису из 1953. године, у Новом Саду је живело 76.752 становника, од којих:^[11]

Срби = 40.710 (53%)
Мађари = 21.810 (28,4%)

Подаци из 1961. године

По попису из 1961. године, Нови Сад је имао 102.469 становника, од којих:^{[тражи се извор]}

Срби = 61.326 (59,85%)
Мађари = 23.812 (23,24%)
Хрвати = 6.364 (6,21%)
Црногорци = 1.255 (1,23%)

Подаци из 1971. године

По попису из 1971. године, Нови Сад је имао 141.375 становника, од којих:^{[тражи се извор]}

Срби = 88.659 (62,71%)
Мађари = 22.998 (16,27%)
Југословени = 8.487 (6%)
Хрвати = 6.992 (4,95%)
Црногорци = 2.663 (1,88%)
Македонци = 1.032 (0,73%)

Подаци из 1981. године

По попису из 1981. године, Нови Сад је имао 170.020 становника, од којих:^[11]^[18]

Срби = 103.878 (61,1%)
Мађари = 19.262 (11,3%)

Подаци из 1991. године

По попису из 1991. године, Нови Сад је имао 179.626 становника, од којих:^{[тражи се извор]}

Срби = 114.966 (64%)
Југословени = 25.434 (14,16%)
Мађари = 15.778 (8,78%)
Црногорци = 5.359 (2,98%)
Хрвати = 4.846 (2,7%)
Словаци = 2.039 (1,14%)
Русини = 1.809 (1,01%)
Македонци = 1.205 (0,67%)
Муслимани = 1.018 (0,57%)

Подаци из 2002. године

Према попису из 2002. године, становништво Новог Сада бројало је 191.405 становника, подељених у следеће етничке групе:^[19]

Срби = 141.475 (73,91%)
Мађари = 11.538 (6,03%)
Југословени = 7.055 (3,69%)
Црногорци = 4.261 (2,23%)
Хрвати = 3.519 (1,84%)
Словаци = 1.673 (0,87%)
Русини = 1.556 (0,81%)
Роми = 1.177 (0,62%)
остали

Подаци из 2011. године

Према попису из 2011. године, становништво Новог Сада бројало је 250.439 становника, подељених у следеће етничке групе:^[20]

Срби = 197.058 (78,68%)
Мађари = 9.735 (3,88%)
Хрвати = 3.295 (1,31%)
Роми = 3.172 (1,26%)
Црногорци = 3.001 (1,19%)
Југословени = 1.878 (0,75%)
Словаци = 1.780 (0,71%)
Русини = 1.721 (0,68%)
остали

Види још

Референце

^ ^а ^б Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005.
^ ^а ^б ^в ^г „Bács-Bodrog County”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 01. 04. 2009.
^ A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809-1918, 1948.
^ Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 320
^ Ђорђе Рандељ, Нови Сад - слободан град, Нови Сад, 1997, pp. 5.
^ Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 288.
^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, pp. 325.
^ Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 314
^ ^а ^б ^в ^г Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 289.
^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, pp. 326.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 290.
^ Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998, pp. 12.
^ ^а ^б Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 3, Нови Сад, 1990, pp. 113.
^ ^а ^б Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 291.
^ ^а ^б ^в ^г Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 317.
^ ^а ^б Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 320.
^ Народна енциклопедија, 1927.
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2012. г. Приступљено 03. 05. 2011.
^ Република Србија - Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво - национална или етничка припадност, подаци по насељима, књига 1, Београд, Фебруар 2003.
^ Република Србија - Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011, Становништво - национална или етничка припадност, подаци по насељима, књига 1, Београд, Фебруар 2011.

Литература

Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005.
Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000.
Ђорђе Рандељ, Нови Сад - слободан град, Нови Сад, 1997.
Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990.
Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад. 2004.
Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.
Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.

[autogenerated8-1] а ^б Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005.

[autogenerated6-2] а ^б ^в ^г „Bács-Bodrog County”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 01. 04. 2009.

[3] A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809-1918, 1948.

[4] Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 320

[5] Ђорђе Рандељ, Нови Сад - слободан град, Нови Сад, 1997, pp. 5.

[6] Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 288.

[7] Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, pp. 325.

[8] Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 314

[autogenerated1-9] а ^б ^в ^г Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 289.

[10] Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, pp. 326.

[autogenerated2-11] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 290.

[12] Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998, pp. 12.

[autogenerated3-13] а ^б Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 3, Нови Сад, 1990, pp. 113.

[autogenerated7-14] а ^б Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005, pp. 291.

[autogenerated5-15] а ^б ^в ^г Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 317.

[autogenerated4-16] а ^б Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000, pp. 320.

[17] Народна енциклопедија, 1927.

[18] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2012. г. Приступљено 03. 05. 2011.

[19] Република Србија - Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво - национална или етничка припадност, подаци по насељима, књига 1, Београд, Фебруар 2003.

[20] Република Србија - Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011, Становништво - национална или етничка припадност, подаци по насељима, књига 1, Београд, Фебруар 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]