Државе чланице Комонвелта нација

Комонвелт нација је удружење од 56 држава. Њега чине скоро све бивше колоније Уједињеног Краљевства.
Симбол Комонвелта и на челу истог је краљ Чарлс III. Међутим, таква позиција не доноси никакву политичку или извршну моћ над чланицама Комонвелта — она је више симболичне природе.
Организација је први пут званично споменута 1926. године када је усвојена Балфорова декларација. Првобитне чланице су биле: Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија, Доминион Нови Зеланд, Јужна Африка, Ирска Слободна Држава и Доминион Њуфаундленд. На Империјалној конференцији из 1930. године Комонвелт је поново споменут а следеће године је чинио део Вестминстерског статута (Аустралија и Нови Зеланд нису усвојиле документ до 1942. и 1947. године).[1] Године 1949. потписана је Лондонска деклерација и та године се сматра рођенданом савременог Комонвелта када је и усвојено данашње име — Комонвелт нација.[2]
Најновије чланице Комонвелта су Габон и Того које су се придружиле заједници 29. јуна 2022. године. Занимљиво је то што су те државе, заједно са Руандом и Мозамбиком, једине које нису имале било какве колонијалне или уставне везе с Уједињеним Краљевством.[3] Најскорије напуштање Комонвелта било је 13. октобра 2016, када су Малдиви напустили заједницу. Међутим, званично су се вратили у исту 1. фебруара 2021. године.[4]
Од јуна 2022. године, три чланице Комонвелта се налазе у Европи, дванаест у Северној Америци и Карибима, једна у Јужној Америци, двадесет и једна у Африци, осам у Азији и једанаест у Океанији.
Целокупна заједница броји популацију од 2,4 милијарди људи, скоро трећину светског становништва, од којих 1,21 милијарди живи у Индији.
Тренутно шеснаест држава чланица чине Крунске земље Комонвелта. Пет њих су монархије са својим индивидуалним монархом (Брунеј, Есватини, Малезија, Тонга). Остале чланице су републике.
Република Ирска и Зимбабве бивше су чланице Комонвелта. Јужноафричка Република, Пакистан, Гамбија и Малдиви напустили су и касније се опет придружиле заједници.
Тренутне чланице
[уреди | уреди извор]Све датуме наведене испод обезбедио је Национални секретаријат Комонвелта. Популација држава важе од 1. јануара 2018.[5]
Држава | Датум придружења | Регион/континент | Становништво[6] |
---|---|---|---|
![]() |
1. новембар 1981. | Кариби | 94.195 |
![]() |
19. новембар 1926. | Океанија | 25.215.000 |
![]() |
10. јули 1973. | Кариби | 402.576 |
![]() |
[7] | 18. април 1972.Јужна Азија | 165.867.307 |
![]() |
30. новембар 1966. | Кариби | 286.618 |
![]() |
21. септембар 1981. | Средња Америка | 379.636 |
![]() |
30. септембар 1966. | Јужна Африка | 2.377.831 |
![]() |
1. јануар 1984. | Југоисточна Азија | 439.022 |
![]() |
[8] | 13. новембар 1995.Средња Африка | 24.836.674 |
![]() |
19. новембар 1926. | Северна Америка | 36.885.861 |
![]() |
[9] | 13. март 1961.Евроазија | 1.197.667 |
![]() |
3. новембар 1978. | Кариби | 72.975 |
![]() |
6. септембар 1968. | Јужна Африка | 1.336.933 |
![]() |
10. октобар 1970. | Oкеанија | 909.024 |
![]() |
25. јун 2022. | Средња Африка | 2.233.272 |
![]() |
18. фебруар 1965. | Западна Африка | 2.155.958 |
![]() |
6. март 1957. | Западна Африка | 29.088.849 |
![]() |
7. фебруар 1974. | Кариби | 107.894 |
![]() |
26. мај 1966. | Јужна Америка | 773.808 |
![]() |
15. август 1947. | Јужна Азија | 1.353.014.094 |
![]() |
6. август 1962. | Кариби | 2.819.888 |
![]() |
12. децембар 1963. | Источна Африка | 49.167.382 |
![]() |
12. јули 1979. | Океанија | 117.636 |
![]() |
4. октобар 1966. | Јужна Африка | 2.199.492 |
![]() |
6. јули 1964. | Источна Африка | 18.558.768 |
![]() |
31. август 1957. | Југоисточна Азија | 31.505.208 |
![]() |
9. јул 1982. | Јужна Азија | 515.696 |
![]() |
21. септембар 1964. | Западна Европа | 422.212 |
![]() |
12. март 1968. | Источна Африка | 1.286.240 |
![]() |
[10] | 13. новембар 1995.Источна Африка | 29.977.238 |
![]() |
21. март 1990. | Јужна Африка | 2.600.857 |
![]() |
1. новембар1968. | Океанија | 10.387 |
![]() |
19. новембар 1926. | Океанија | 4.609.755 |
![]() |
1. октобар 1960. | Западна Африка | 194.615.054 |
![]() |
14. август 1947. | Јужна Азија | 199.031.265 |
![]() |
16. септембар 1975. | Oкеанија | 8.034.630 |
![]() |
[11] | 29. новембар 2009.Источна Африка | 12.322.920 |
![]() |
19. септембар 1983. | Кариби | 56.632 |
![]() |
22. фебруар 1979. | Кариби | 189.000 |
![]() |
27. октобар 1979. | Кариби | 109.501 |
![]() |
28. август 1970. | Oкеанија | 196.954 |
![]() |
29. јун 1976. | Источна Африка | 98.248 |
![]() |
27. април 1961. | Западна Африка | 6.818.117 |
![]() |
9. август 1966. | Југоисточна Азија | 5.889.117 |
![]() |
7. јули 1978. | Океанија | 614.497 |
![]() |
19. новембар 1926. | Јужна Африка | 56.007.479 |
![]() |
4. фебруар 1948. | Јужна Азија | 20.979.811 |
![]() |
9. децембар 1961. | Источна Африка | 57.790.062 |
![]() |
25. јун 2022. | Западна Африка | 8.608.444 |
![]() |
4. јун 1970. | Океанија | 107.228 |
![]() |
31. август 1962. | Кариби | 1.376.801 |
![]() |
1. октобар 1978. | Океанија | 10.116 |
![]() |
9. октобар 1962. | Источна Африка | 42.288.962 |
![]() |
19. новембар 1926. | Западна Европа | 65.746.853 |
![]() |
30. јули 1980. | Океанија | 279.953 |
![]() |
24. октобар1964. | Источна Африка | 17.470.471 |
Бивше чланице
[уреди | уреди извор]Држава | Датум придружења | Континент | Датум напуштања |
---|---|---|---|
![]() |
19. новембар 1926. | Европа | 18. април 1949. |
![]() |
октобар 1980. | Африка | 7. децембар 2003. |
Распуштене чланице
[уреди | уреди извор]Бивша држава | Датум придружења | Континент | Распуштена | Касније се поново придружује као | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
![]() |
31. август 1957. | Азија/Океанија | 31. јул 1963.[12] | ![]() |
Реформисана као Федерација Малезије са Сингапуром (постала одвојена чланица 1965. године), Сабахом и Сараваком. |
![]() |
19. новембар 1926. | Северна Америка | 31. март 1949. | ![]() |
Једна од оригиналних доминиона у време Балфорове декларације из 1926. године и Вестминстерског статута из 1931. године.[13] |
![]() |
9. децембар 1961. | Африка | 26. април 1964. | ![]() |
Две државе су заједнички формирале Танзанију 26. априла 1964.[14] |
![]() |
10. децембар 1963. |
Потенцијалне чланице
[уреди | уреди извор]Држава | Датум придружења | Континент | Становништво | Напомене |
---|---|---|---|---|
![]() |
2009.[15] | Африка | ~3.500.000[F] | Сомалиланд је непризната самопроглашена држава, међународно призната као део Сомалије. Поднела је захтев за придруживање Комонвелту под статусом посматрача. |
![]() |
2009.[16] | Африка | 42.425.989 | Судан је био кондоминијум Уједињеног Краљевства и Египта познат као Англо-египатски Судан, али је, у пракси, структура кондоминијума обезбедила потпуну британску контролу над Суданом до независности 1956. године. Судан је изразио интересовање за придруживање Комонвелту.[17] |
![]() |
2011.[18] | Африка | 13.670.642 | Независност од Британије стекла је као део Судана 1956. године, док је независност од Судана стекла 2011.[19] |
![]() |
2012. | Јужна Америка | 555.934 | |
![]() |
2013. | Африка | 10.524.117 | |
![]() |
2018.[22] | Африка | 16.150.362 | Датума 15. маја 2018, председник Мнагагва поднео је захтев за поновно чланство Зимбабвеа у Комонвелту. |
^ F. Број становника се заснива на проценама из 2014. године.
Остали кандидати
[уреди | уреди извор]Остале државе које су изразиле интересовање за придруживање Комонвелту током година су Алжир, Бахреин,[17] Камбоџа, Египат, Еритреја, Израел,[23] Либија, Мадагаскар, Непал,[24][25] Палестина, Сједињене Државе и Јемен.[16][26]
Неке државе и региони такође би се могли придружити Комонвелту као бивши делови Британске империје, укључујући: Ирак, Јордан, Кувајт, Мјанмар, Оман, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Хонг Конг,[27] или чак бивше британске протекторате као што су Авганистан[25] и Бутан.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Nexus Commonwealth Awards 2013”. www.nexuscommonwealthawards.org. Приступљено 28. 8. 2019.
- ^ „"The Commonwealth–History–Modern Commonwealth"”. Архивирано из оригинала 11. 05. 2008. г.
- ^ Kron, Josh (28. 11. 2009). „Rwanda Joins the Commonwealth”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 28. 8. 2019.
- ^ „Maldives becomes 54th member of Commonwealth family”. The Commonwealth. 1. 2. 2020.
- ^ „Members”.
- ^ „Current world population by country. Population data for every country as of 2019”. countrymeters.info. Приступљено 28. 8. 2019.
- ^ Kohen, Marcelo G. (2006). Secession. London: Cambridge University Press. стр. 122. ISBN 978-0-521-84928-9.
- ^ Pondi, Jean-Emmanuel (октобар 1997). „Cameroon and the Commonwealth of Nations”. The Round Table. 86 (344): 563—570. doi:10.1080/00358539708454389.
- ^ McIntyre, W. David (јануар 2000). „Britain and the creation of the Commonwealth Secretariat”. Journal of Imperial and Commonwealth History. 28 (1): 135—158. doi:10.1080/03086530008583082.
- ^ Ingram, Derek (април 1996). „Commonwealth Update”. The Round Table. 85 (338): 153—165. doi:10.1080/00358539608454302.
- ^ Josh Kron (29. 11. 2009). „Rwanda Joins British Commonwealth”. The New York Times. Приступљено 29. 11. 2009.
- ^ Malaysia Act 1963
- ^ „Dominion Status”. Commonwealth of Nations. 2016. Архивирано из оригинала 18. 03. 2021. г. Приступљено 15. 10. 2016.
- ^ „Tanzania – History”. Commonwealth Secretariat. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 15. 2. 2008.
- ^ Somaliland on verge of observer status in the Commonwealth. Qaran News, 16 November 2009
- ^ а б Howden, Daniel (26. 11. 2009). „The Big Question: What is the Commonwealth's role, and is it relevant to global politics?”. The Independent. London.
- ^ а б te Velde-Ashworth, Victoria (10. 10. 2005). „The future of the modern Commonwealth: Widening vs. deepening?”. Commonwealth Policy Studies Unit. Архивирано из оригинала (doc) 23. 7. 2011. г. Приступљено 16. 9. 2006.
- ^ „South Sudan Launches Bid to Join Commonwealth”. gurtong.net. Архивирано из оригинала 11. 07. 2017. г. Приступљено 28. 08. 2019.
- ^ South Sudan on Track to Join Commonwealth.
- ^ „Welcome to Allvoices”. allvoices.com. Архивирано из оригинала 25. 6. 2013. г.
- ^ „Burundi Applies to Join Commonwealth to Bolster Angolophone Ties”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 13. 11. 2013.
- ^ Adebayo, Bukola (21. 5. 2018). „Zimbabwe applies to re-join Commonwealth, 15 years after leaving”. CNN.
- ^ „Israelis and Palestinians could join Commonwealth”. The Telegraph. 17. 12. 2006.
- ^ „The Commonwealth: What’s the point of it?”. The Economist. 19. 3. 2016. Приступљено 6. 6. 2019.
- ^ а б „Nepal urged to join Commonwealth”. The Himalayan Times. 19. 1. 2016. Приступљено 6. 6. 2019.
- ^ Osike, Felix (24. 11. 2007). „Rwanda membership delayed”. New Vision. Архивирано из оригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2009.
- ^ „The Commonwealth: Who's in the club?”. Independent. 16. 3. 2006. Приступљено 6. 6. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Временска линија Комонвелта
- „Members”. Commonwealth Secretariat. Приступљено 15. 2. 2008.
- „Commonwealth of Nations”. Commonwealth of Nations. Приступљено 15. 2. 2008.
- „The Commonwealth”. Directgov. Приступљено 15. 2. 2008.