Пређи на садржај

Дуса Макдаф

С Википедије, слободне енциклопедије
Дуса Макдаф
Датум рођења(1945-10-18)18. октобар 1945. (79 год.)
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство

Дуса Макдаф (рођена 18. октобра 1945) је енглески математичар која ради на симплектичкој геометрији. Она је први добитник Рут Литл Сатер награде за математику, била је Нетер предавач, и пријатељ је Краљевског друштва.

Детињство, младост и едукација

[уреди | уреди извор]

Маргарет Дуса Вадингтон рођена је у Лондону, Енглеска, 18. октобра 1945. као ћерка Единбуршког архитекте Маргарет Џастин Бланко Вајт, друге жене биолога Конрада Хала Вадингтона, Дусиног оца[1]. Њена сестра је антрополог Каролина Хампфри, и има старијег полу брата Ц. Џејка Вадингтона из првог брака њеног оца. Њена мајка је ћерка Амбер Ривс, забележеног феминисте, аутора и љубавнице Х.Г. Велса. Макдафова је одрасла у Шкотској где је њен отац био професор генетике на Универзитету у Единбургу. Макдафова се едуковала у школи Светог Џорџа за девојке у Единбургу, иако је стандард био нижи од одговарајуће мушке школе, Единбуршке академије, Макдафова је имала одличног учитеља математике[2].

Након што је одбила стипендију на Универзитету у Кембриџу да би остала са својим дечком у Шкотској, кренула је на Универзитет у Единбургу[2]. Дипломирала је 1967, прешавши на Гиртон Колеџ, Кембриџ, на докторске студије. Тамо, под вођством математичара Џорџа А. Рида, Макдафова је радила на проблемима функционалне анализе. Решила је проблем Вон Нуманове алгебре, конструисати бесконачно много различитих фактора типа II1, и објавила свој рад у Аналима математике.

Након што је завршила свој докторат 1971, Макдафовој је било додељено двогодишње пријатељско постдокторско научно истраживање на Кембриџу. Пратећи свог мужа, књижевног преводиоца Дејвида Макдафа, отишла је у шестомесечну посету Москви. Њен муж је проучавао руског симболисту Инокентија Аненксија. Иако Макдафова није имала планова[3], испоставило се да је путовање било математички значајно за њу. Тамо је упознала Израела Гелфанда, који је у њој пробудио веће поштовање према математици[2][4].

Након повратка у Кембриџ, Макдафова је почела да присуствује лекције из топологије Френка Адамса и била је позвана да предаје на Универзитету у Јорку. 1975. одвојила се од свог мужа, а развели су се 1978. године.[1][5] На Универзитету у Јорку је „написала други докторат”[3] док је радила са Граемом Сегалом. У ово време се за њу отворило место на Масачусетском технолошком институту (MIT), резервисано за женске математичаре у посети. Њена каријера математичара се даље развила док је била на MIT-у, и била је прихваћена на Универзитет напредних студија, где је радила са Сегалом на Атијах-Сегаловој теореми. Затим се вратила у Енглеску где је почела да предаје на Универзитету у Варвику[6].

У ово време је упознала математичара Џона Милнора који је био на Универзитету у Принстону. Да би живела ближе њему постала је асистент на Стони Брук универзитету[3]. Као независни математичар, почела је да ради на релацији између дифеоморфизма и класификационог простора за фолијације. Од тада је радила на симплектичкој топологији. У пролеће 1985, Макдафова је била на Институту виших научних истраживања у Паризу да проучава рад Микаела Громова на елиптичним методама. Од 2007, држала је Хелен Литл Кимел столицу на Барнард Колеџу.

1984. Макдафова се удала за Џона Милнора, математичара на Стони Брук универзитету, добитника Филдсове медаље, Волфове награде и лауреата Абелове награде[1][5][7].

Рад и истраживање

[уреди | уреди извор]

У последњих тридесет година, Макдафова је допринела развоју на пољима симплектичке геометрије и топологије. Дала је први пример симплектичких форми на затвореном ? које су кохомологне али нису дифеоморфне и такође класификовала рационалне и четворослојне симплектике, заједно са Франсоаом Лалондом[8]. Скорије, делимично са Сузан Толман[9], проучавала је примењивање метода симплектичке топологије на теорији Хамилтонових торусних акција.

Такође је радила на уграђивању капацитета четвородимензионалних симплектичких елипсоида, са Феликсом Шленком[10], што је поставило доста интересантних питања у теорији бројева. Такође је то открило повезаност између комбинаторике Ј-холоморфних криви и бројева који се појављују као индекси у уграђеној контактној хомологији[5][7]. Са Кејтрин Вирхајм, такође је довела у питање основу класичног доказа у симплектичкој геометрији[11].

Са Диетмаром Саламоном била је коаутор две књиге Увод у симплектичку топологију[12] и Ј-холоморфне криве и симплектичка топологија.[13][14]

Почасти и признања

[уреди | уреди извор]

Макдафова је била први добитник Сатерове награде 1991. за њен рад на симплектичкој геометрији; она је пријатељ Краљевског друштва (1994), Нетер предавач(1998) и члан Националне академије наука Сједињених држава(1999). 2008. изабрана је за одговарајућег пријатеља Единбуршког краљевског друштва[15]. Била је пленарни предавач на Међународном математичком конгресу 1998. 2012 постала је пријатељ Америчког математичког друштва[16]. 1999. године је постала прва жена Харди предавач, што је награда Лондонског математичког друштва[17]. Такође је чланица Европске академије[18], и део пријатеља Асоцијације жена у математици из 2019[19].

2010. додељена јој је Сениор Бервик награда Лондонског математичког друштва[20]. Уручена јој је АМС Лирој П. Стил награда за математичко излагање за 2017. годину.[21] у 2018. добила је Силвестерову медаљу од Краљевског друштва[22].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в McDuff, Prof. (Margaret) Dusa. Who's who. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-954088-4. doi:10.1093/ww/9780199540884.013.U25578. 
  2. ^ а б в „Biographies of Women Mathematicians: Dusa McDuff”. Приступљено 5. 12. 2012. 
  3. ^ а б в „Dusa McDuff: Some Autobiographical Notes”. Stony Brook University. Приступљено 5. 12. 2012. 
  4. ^ „University of St. Andrews: Dusa McDuff”. Архивирано из оригинала 20. 09. 2011. г. Приступљено 30. 11. 2012. 
  5. ^ а б в Donald J. Albers & Gerald L. Alexanderson Fascinating Mathematical People: interviews and memoirs, "Dusa McDuff", . Princeton University Press. 2011. стр. 215—39. ISBN 978-0-691-14829-8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ Макдаф, Дуса. „Symplectic Structures – A New Approach to Geometry”. Асоцијација жена математичарки. Архивирано из оригинала 06. 01. 2014. г. Приступљено 5. 12. 2012. 
  7. ^ а б L. Polterovich, "Focus on the scientist: Dusa McDuff"
  8. ^ „Université de Montréal Département de mathématiques et de statistique: Lalonde, Francois”. Université de MontréalDépartement de mathématiques et de statistique. Приступљено 5. 12. 2012. 
  9. ^ „Susan Tolman”. UIUC. Архивирано из оригинала 13. 11. 2012. г. Приступљено 5. 12. 2012. 
  10. ^ „Felix Schlenk”. Mathematics Genealogy Project. Приступљено 5. 12. 2012. 
  11. ^ Хартнет, Кевин (9. 2. 2017), „A Fight to Fix Geometry's Foundations: When two mathematicians raised pointed questions about a classic proof that no one really understood, they ignited a years-long debate about how much could be trusted in a new kind of geometry”, Quanta 
  12. ^ „Introduction to Symplectic Topology, 2nd edition, Oxford U. Press”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 20. 07. 2019. 
  13. ^ Елијашберг, Јаков (2007). „Review: J-holomorphic curves and symplectic topology by Dusa McDuff and Dietmar Salamon” (PDF). Bull. Amer. Math. Soc. (N.S.). 44 (2): 309—315. doi:10.1090/s0273-0979-06-01132-3. 
  14. ^ Лелон, Франсоа (1996). „Review: J-holomorphic curves and quantum cohomology by Dusa McDuff and Dietmar Salamon” (PDF). Bull. Amer. Math. Soc. (N.S.). 33 (3): 385—394. doi:10.1090/S0273-0979-96-00668-4. 
  15. ^ „Professor Dusa Margaret McDuff FRS CorrFRSE FAAAS - The Royal Society of Edinburgh”. The Royal Society of Edinburgh (на језику: енглески). Приступљено 28. 1. 2018. 
  16. ^ List of Fellows of the American Mathematical Society, преузето 4. 02. 2013.
  17. ^ „List of recent Hardy Lecturers”. Лондонско математичко друштво. Приступљено 17. 1. 2018. 
  18. ^ Member profile: Dusa McDuff, Еворпска академија, Приступљено 22. 9. 2015 
  19. ^ 2019 Class of AWM Fellows, Асоцијација за жене у математици, Приступљено 8. 1. 2019 
  20. ^ „List of LMS prize winners”. London Mathematical Society. Приступљено 17. 1. 2018. 
  21. ^ AMS Leroy P. Steele Prize for Mathematical Exposition
  22. ^ Sylvester Medal 2018
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дуса_Макдаф&oldid=26873794”