Душан Брајовић
| Душан Брајовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. јун 1933. |
| Место рођења | Бар, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 30. јануар 2003. (69 год.) |
| Место смрти | Цетиње, СР Југославија |
| Занимање | Сликар, Конзерватор, Рестауратор |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
| Правац | Акционо сликарство, Експресионизам |
Душан Брајовић (Бар, 5. јун 1933. – Цетиње, 30. јануар 2003.) био је српски сликар и конзерватор из Црне Горе.
Биографија
[уреди | уреди извор]Душан Брајовић је завршио Школу умјетничких заната у Херцег Новом (1949–1953) и Ликовну Академију у Београду (1958). По завршетку Академије у Београду, Душан је специјализирао конзервацију и рестаурацију у Пољској и Италији. Једно време је боравио у Паризу, где је сарађивао са Дадом Ђурићем. Враћа се у Југославију и запошљава се као први конзерватор у тадашњем Републичком заводу за заштиту споменика културе Црне Горе.[1]
Душан Брајовић је творац грба града Цетиња, а добитник је и „Тринаестоновембарске награде“, највише награде коју додељује Црна Гора.[1] Шездесетих година 20. века бавио се питањем повезивања културног наслеђа и модерног израза. Бавио се копирањем фресака (Манастир Пива).[2] Деведесетих година ствара објекте-асамблаже, у којима комбинује отпадни материјал, предмете индустријске и масовне потрошње, на којима су евидентне дискретне колористичке интервенције. [2]
Душанов син Данило тврди да је његов отац био велики борац за независност Црне Горе.[1]
Самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]- Уметнички павиљон, Титоград (1972)
- Клуб писаца, Варшава (1972)
- Плави дворац, Цетиње (2000)
- Галерија „Гамс“, Цетиње (2001)
Уметнички стил
[уреди | уреди извор]У почетку био је поборник акционог сликарства, после прелази на асоцијативне, стилизоване симболе редукованог колорита. У новијим својим радовима Брајовић се приближио експресивном изразу.[3] У колориту је евидентан утицај фреско сликарства: земљани тонови, окер жута, црвена, тамно небеско плава, који су у функцији дефинисања стилизоване форме. Осамдесетих година 20. века прави пејзаже и фигуралне композиције, инспирисане каменим структурама родног поднебља, на којима линеарним арабескама дефинише асоцијативне форме.[2]
Најпознатије слике
[уреди | уреди извор]- Сијалице ноћу, 1960.
- Композиција, 1983.
Награде
[уреди | уреди извор]Награђен је на Цетињском ликовном салону „13. новембар“ (1966, 1968, 1981).[2]
Литература
[уреди | уреди извор]- В. Ђурић, Сликари и вајари из Црне Горе, Цетиње 1964.
- М. Маровић, „Душан, Брајовић“, Простор/време/трајање - Црногорска ликовна критика, Подгорица, 2000, 25.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Znate li ko je bio prvi crnogorski konzervator - CdM”. www.cdm.me (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-10.
- ^ а б в г „LLUCG”. leks.canu.ac.me. Приступљено 2024-12-10.
- ^ Ломпар, Младен (1984). Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 185.
