Пређи на садржај

Епископ моравички Тихон

С Википедије, слободне енциклопедије
Тихон
(Ракићевић)
Архимандрит Тихон 2019.
Лични подаци
Световно имеАлександар Ракићевић
Датум рођења(1971-10-25)25. октобар 1971. (53 год.)
Место рођењаЧачак, СФР Југославија
ОбразовањеГимназија Чачак, Школа за дизајн у Београду
УниверзитетПравославни богословски факултет Универзитета у Београду – доктор наука (2014)

Православни богословски факултет Универзитета у Београду – магистар (2008)

Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду (1995)
Викарни епископ моравички
Годинеод 2024.
ПретходникАнтоније (Пантелић)

Тихон (световно Александар Ракићевић, Чачак, 25. октобар 1971) је епископ моравички Српске православне цркве, викар Патријарха српског Г. Порфирија.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Викарни епископ Тихон је рођен у Чачку 25. октобра 1971. године, као Александар Ракићевић. У овом граду завршава основну школу и прва два разреда у Чачанској гимназији.[1][2] Након тога уписује Школу за дизајн у Београду, коју завршава 1990. године. На Факултету примењених уметности Београдског универзитета дипломирао је 1995. године на одсеку за зидно сликарство, након чега на истом факултету уписује постдипломске студије и запошљава се као асистент-приправник.[3]

Године 1996. одлази да постане искушеник у манастиру Студеници, код игумана архимандрита Јулијана (Кнежевића). Монах постаје 1997. године, исте године постаје јерођакон, а 1999. године јеромонах. Изабран је за игумана 2004. године.[4] Исте године епископ Хризостом производи га у чин архимандрита.

Закључно са 2003. годином положио је све богословске диференцијалне испите и уписао постдипломске студије на катедри за литургику Православног богословског факултета у Београду. После положених испита на постдипломским студијама 2005. године почиње да ради магистарску тезу Икона у литургији: функција и смисао, коју је одбранио 2008. године.[5]

Доктор теолошких наука постао је 8. априла 2014. године када је, на истом факултету, одбранио докторску дисертацију[6] на тему Олтарска преграда-иконостас од IV до средине XVII века: форма, функција и значење.[7] [8] Истражује и пише научне радове у вези са културним и духовним наслеђем манастира Студенице.[9][10][11][12] Посебну пажњу посвећује раду Светога Саве у овом манастиру 1207. до 1215. године.[13] [14] [15] Покренуо је и у својству уредника учествовао у капиталним пројектима објављивања тројезичног издања Студеничког Типика[16][17] и двојезичног издања Евергетидског Типика.[18][19] Руководио је пројектима превођења дела Светог Саве на више страних језика. За пројекат "Дигитална Студеница",[20][21][22] реализован 2018. године поводом обележавања јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, Манастир Студеница добио је Светосавску награду.[23] Поставка пројекта „Дигитална Студеница“ представљена је јавности у склопу изложбе "Духовно и културно наслеђе Манастира Студенице: древност, постојаност, савременост" [24] у Галерији ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар - 31. март 2020).[25][26][27][28]

Изабран је у звање вишег научног сарадника септембра 2024. године. Претходно је звање научног сарадника стекао 2018. године, a реизабран је 2023. године.[3]

Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је 18. маја 2024. године за викара Патријарха српског са титулом викарни епископ моравички.[29] [1]

Чин наречења високодостојног архимандрита Тихона за Епископа моравичког, викара Патријарха српског[30] обављен је 7. септембра 2024. године у 18:00 часова у Саборном храму Светог Архангела Михаила.[2] Пред присутним сабрањем Свете Цркве, архимандрит Тихон је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а затим је началствовао вечерњим богослужењем у присуству Његове Светости, архијереја, свештенства, монаштва и верног народа.[3]

8. септембра 2024. године је у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару извршен свечани чин хиротоније изабраног и нареченог архимандрита Тихона (Ракићевића) [4] у чин Епископа моравичког, викара Патријарха српског. Светом архијерејском Литургијом и самим чином хиротоније началствовао је првојерарх Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије уз учешће великог броја архијереја, високопреподобних архимандрита, протојереја-ставрофора, протојереја, јереја, протођакона и ђакона.[31] После свете Литургије епископ моравички Г. Тихон произнео је своју приступну беседу.[32]

На свечаној седници Скупштине Града Краљева одржаној 07. октобра 2024. године[33] у сали Скупштине града Краљева, поводом Дана Града - Краљевдана, када Српска православна црква прославља Преподобног Симона монаха - Светог краља Стефана Првовенчаног, градоначелник града Краљева др Предраг Терзић доделио је епископу моравичком, викару патријарха српског господину Тихону Ракићевићу, доскорашњем игуману манастира Студенице, звање почасног грађанина града Краљева за верно служење Богу и народу, за бдење над Студеницом, мајком српских манастира.[34] Дана 5. новембра 2024. године на Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици др Тихон Ракићевић, Eпископ моравички Српске православне цркве, одржао је предавање по позиву на тему „Постанак и значај Хиландарског и Студеничког типика“.[35][36][37][38]

Дела

[уреди | уреди извор]

Књиге

[уреди | уреди извор]
  • Ракићевић, Тихон (2013). Борба за достојанство: изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић (1956-1974). Београд: Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке. ISBN 978-86-84799-01-4.  COBISS.SR 201179148
Одабрани објављени радови

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Tihon Rakićević, iguman manastira Studenica, u čačanskoj Gimnaziji”. regionalnevesti.net. 26. 09. 2017. Приступљено 07. 06. 2023. 
  2. ^ „Врлином до правог царства земаљског” (PDF). gimnazija-cacak.edu.rs. 8. 6. 2023. Приступљено 08. 06. 2023. 
  3. ^ а б „Извештај о реизбору Архимандрита др Тихона М. Ракићевића у научно звање научни сарадник” (PDF). Универзитет у Београду — Православни богословски факултет. 2022. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2023. г. 
  4. ^ „Зборник Матице српске за друштвене науке 152 (3/2015)” (PDF). maticasrpska.org.rs. 07. 06. 2023. Приступљено 07. 06. 2023. 
  5. ^ Ракићевић, Тихон (07. 06. 2023). „Икона у Литургији : литургијска функција и смисао иконе”. plus.cobiss.net. Приступљено 07. 06. 2023. 
  6. ^ „Игуман студенички Тихон одбранио докторску дисертацију”. spc.rs. 10. 04. 2014. Приступљено 07. 06. 2023. 
  7. ^ „Нови доктори наука Православног богословског факултета”. bfspc.bg.ac.rs. 17. 03. 2016. Приступљено 07. 06. 2023. 
  8. ^ „Архимандрит мр Тихон Ракићевић одбранио је докторску дисертацију”. bfspc.bg.ac.rs. 08. 04. 2014. Приступљено 07. 06. 2023. 
  9. ^ „Архимандрит др Тихон (Ракићевић): Студеничко Распеће”. spc.rs. 14. 04. 2023. Приступљено 07. 06. 2023. 
  10. ^ „Studenica Monastery - Made of marble and spirit. An exhibition of art and history of the ancient Serbian Lavra.”. artsandculture.google.com. access-date 08.06.2023. Приступљено 08. 06. 2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ „ResearchGate”. access-date: 08.06.2023. Приступљено 08. 06. 2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ „Студеничке теме на Седмој националној конференцији византолога у Српској академији наука и уметности”. www.manastirstudenica.rs. 26. 06. 2021. Приступљено 16. 08. 2023. 
  13. ^ Зеленовић, Филип (09. 05. 2022). „Предавање архимандрита др Тихона (Ракићевића) уочи славе Светосавског храма у Краљеву”. eparhija-zicka.rs. Приступљено 07. 06. 2023. 
  14. ^ Ракићевић, Тихон (12. 11. 2018). „Настанак завршног дела Савиног Житија Светог Симеона у светлости Хиландарског рукописа број 387”. www.dais.sanu.ac.rs. Приступљено 16. 08. 2023. 
  15. ^ Ракићевић, Тихон (15. 10. 2016). „ЕСХАТОЛОШКА ВИЗИЈА ТЕОДОРА СТУДИТА (Хиландар 387) У КТИТОРСКОМ ЖИТИЈУ ТИПИКА МАНАСТИРА СТУДЕНИЦЕ (IX H 8 [Š 10])” (PDF). https://doiserbia.nb.rs/issue.aspx?issueid=2877. Приступљено 16. 08. 2023.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  16. ^ Svetigora (22. 02. 2019). „Gost radija "Svetigora" : Iguman studenički Tihon (Rakićević)”. studenicainfo.rs. Приступљено 07. 06. 2023. 
  17. ^ „Маја Анђелковић добитница признања за ,,Студенички типик" Светог Саве”. filum.kg.ac.rs. 24. 05. 2019. Приступљено 07. 06. 2023. 
  18. ^ Џомић, Велибор (јануар 2021. године). „Двојезично издање Евергетидског типика (Манастир Студеница, 2020)”. eparhija-zicka.rs. Приступљено 07. 06. 2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date=, |archive-date= (помоћ)
  19. ^ Džomić, Velibor. „Anđelković Maja, Tihon Rakićević (ur). 2020. Evergetidski tipik. Manastir Studenica.” (PDF). anali.rs. Приступљено 08. 06. 2023. 
  20. ^ Čikarić, Svetlana (10. 03. 2019). „Sveti Sava dočekuje goste u Studenici”. politika.rs. Приступљено 07. 06. 2023. 
  21. ^ „Digital_Studenica”. liveviewstudio.com. 03. 08. 2018. Приступљено 07. 06. 2023. 
  22. ^ „Digitalna_Studenica / 2018”. youtube.com. 27. 01. 2019. Приступљено 08. 06. 2023. 
  23. ^ М., М. (27. 01. 2020). „MEDALJE, EKOLOGIJA, HUMANITARNI RAD... Ministar Šarčević uručio Svetosavske nagrade najboljim srpskim učenicima, vaspitačima, profesorima”. blic.rs. Приступљено 07. 06. 2023. 
  24. ^ Телевизија, Храм (15. 12. 2019). „Изложба о манастиру Студеница у Галерији САНУ”. www.youtube.com. Приступљено 15. 08. 2023. 
  25. ^ Kralj, Miljana (13. 12. 2019). „Izložba povodom osam vekova autokefalnosti SPC: Studenica, na spoju Istoka i Zapada”. www.novosti.rs. Приступљено 15. 08. 2023. 
  26. ^ Galerije i Muzeji. „Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice”. www.galerijeimuzeji.rs. Приступљено 15. 08. 2023. 
  27. ^ Манастир, Студеница (03. 03. 2020). „Изложба манастира Студеница у САНУ”. www.youtube.com. Приступљено 15. 08. 2023. 
  28. ^ Ђуровић, Жељко (14. 12. 2019). „Студеница у облицима и богатству сабираних вековима”. www.studenicainfo.rs. Приступљено 15. 08. 2023. 
  29. ^ „Саопштење за јавност Светог архијерејског сабора Српске православне цркве”. СПЦ. 20. 5. 2024. Архивирано из оригинала 20. 5. 2024. г. 
  30. ^ СПЦ (06. 09. 2024). „Животопис Епископа моравичког Тихона, викара Патријарха српског”. https://spc.rs. Приступљено 15. 09. 2024.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  31. ^ „Хиротонија архимандрита Тихона за Епископа моравичког, викара Патријарха српског”. spc.rs. Српска Православна Црква. 2024-09-08. 
  32. ^ „Приступна беседа Епископа моравичког Тихона, викара Патријарха српског”. https://spc.rs. 08. 09. 2024. Приступљено 18. 09. 2024.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  33. ^ Krug, Portal (07. 10. 2024). „Kraljevo Dan grada obeležilo dodelom nagrada i priznanja”. Krug Portal. Архивирано из оригинала 07. 10. 2024. г. Приступљено 10. 10. 2024. 
  34. ^ KV, Novosti (07. 10. 2024). „Kraljevdan obeležen, po 26-ti put, kao Dan grada Kraljeva”. КВ Новости. Архивирано из оригинала 06. 12. 2024. г. Приступљено 10. 10. 2024. 
  35. ^ „ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „ПОСТАНАК И ЗНАЧАЈ ХИЛАНДАРСКОГ И СТУДЕНИЧКОГ ТИПИКА“”. https://pravni.pr.ac.rs. Приступљено 12. 11. 2024.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  36. ^ „Хиландарски и Студенички типик: Темељ српског монаштва и духовне дисциплине”. https://mitropolija.com. 06. 11. 2024. Приступљено 12. 11. 2024.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  37. ^ „Hilandarski i Studenički tipik: Temelj srpskog monaštva i duhovne discipline”. https://radiomitrovicasever.com. 05. 11. 2024. Приступљено 12. 11. 2024.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  38. ^ „Хиландарски и Студенички типик: Темељ српског монаштва и духовне дисциплине”. https://www.slovoljubve.com. 06. 11. 2024. Приступљено 12. 11. 2024.  Спољашња веза у |website= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епископ_моравички_Тихон&oldid=28917152”