Ер Чајна
Ер Чајна је национална авио-компанија Кине.[1] У 2018. години, компанија је превезла 110 милиона путника на преко 180 дестинација на свих шест континената са флотом од 409 авиона.[2]
| |||||||
Основана | 1. јула 1988. год. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Филијале |
| ||||||
Чвориште |
| ||||||
Фокус градови |
| ||||||
Клуб путника | ФиниксМиље | ||||||
Алијанса | Стар Алајнс | ||||||
Флота | 414 | ||||||
Дестинације | 189 | ||||||
Слоган компаније | Слетање са сновима[3] | ||||||
Седиште | Пекинг, Кина | ||||||
Кључне личности |
| ||||||
Веб-сајт | http://www.airchina.com/ |
Историјат
[уреди | уреди извор]Ер Чајна је настала 1. јула 1988. године одлуком Владе да се дотадашња компанија ЦААК ерлајнс подели на шест нових: Ер Чајна, Чајна садерн, Чајна истерн, Чајна нордерн, Чајна саутвест и Чајна нортвест.[4] Ер Чајна је добила улогу обављања међународних летова и стога је наследила ваздухоплове дугог домета (Боинг 747, Боинг 767 и Боинг 707), као и ознаке за бројеве летова.
У јануару 2001. је објављено да ће Ер Чајна припојити компанију Чајна саутвест.[5]
У децембру 2007. постаје члан Стар алајанса, највеће светске алијансе авио-превозника.[6]
Ер Чајна је 15. новембра 2011. постала прва кинеска компанија која је увела бесплатан Wi-Fi на својим летовима.[7]
Дестинације
[уреди | уреди извор]По подацима од марта 2019. Ер Чајна лети на 189 дестинација:[2]
Код шер партнери
[уреди | уреди извор]Ер Чајна има код шер споразум са следећим авио-компанијама:[8]
- Ер Индија
- Ер Канада
- Ер Доломити
- Ер Макао
- Ер Њу Зеланд
- Ер Србија
- Ол Нипон ервејз
- Азијана ерлајнс
- Остријан ерлајнс
- Авијанка
- Катеј драгон
- Катеј пасифик ервејз
- Чајна експрес ерлајнс
- Ел Ал
- Етиопијан ерлајнс
- Ева ер
- Финер
- Хавајиан ерлјанс
- Ђунејао ерлајнс
- Куенминг ерлајнс
- ЛАТАМ Бразил
- ЛАТАМ Чиле
- ЛОТ пољске авио-линије
- Луфтханза
- Скандинејвијан ерлајнс систем
- Шадунг ерлајнс
- Шенџен ерлајнс
- Силк ер
- Сингапур ерлајнс
- Саут Африкан ервејз
- Свис интернашонал ерлајнс
- ТАП Португал
- Тибет ерлајнс
- Туркиш Ерлајнз
- Вестџет
- Уни ер
- Јунајтед ерлајнс
- Верџин Атлантик
Флота
[уреди | уреди извор]Тренутна флота
[уреди | уреди извор]Флота Ер Чајне се по подацима од марта 2019. године састоји од следећих авиона:[9][10][11][12]
Авион | У флоти | Наруџбине | Број седишта | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
П | Б | E+ | E | Укупно | |||
Ербас А319-100 | 33 | — | — | 8 | — | 120 | 128 |
Ербас А319neo | — | 8[13] | БНО | ||||
Ербас А320-200 | 44 | 11[14] | — | 8 | — | 150 | 158 |
Ербас А320neo | 7[15] | 6[16] | |||||
Ербас А321-200 | 61 | — | — | 12 | — | 173 | 185 |
16 | 161 | 177 | |||||
Ербас А321neo | 5 | 7 | — | 12 | — | 182 | 194 |
Ербас А330-200 | 30 | — | — | 12 | — | 272 | 284 |
30 | 207 | 237 | |||||
Ербас А330-300 | 29 | 6[17] | — | 30 | 16 | 255 | 301 |
Ербас А350-900 | 8 | 2 | — | 32 | 24 | 256 | 312[18] |
Боинг 737-700 | 18 | — | — | 8 | — | 120 | 128 |
Боинг 737-800 | 112 | 50 | — | 8 | — | 159 | 167 |
12 | 147 | 159 | |||||
Боинг 737 MAX 8 | 15 | 30[19] | — | 8 | — | 168 | 176 |
Боинг 747-400 | 3 | — | 10 | 42 | — | 292 | 344 |
Боинг 747-8I | 7 | — | 12 | 54 | 66 | 233 | 365 |
Боинг 777-300ER | 28 | — | 8 | 42 | — | 261 | 311 |
— | 36 | 356 | 392[20] | ||||
Боинг 787-9 | 14 | 1 | — | 30 | 34 | 229 | 293[21] |
Комак C919 | — | 20 | БНО | ||||
Укупно | 414 | 141 |
Пензионисани авиони
[уреди | уреди извор]Aircraft | Укупан број авиона у флоти | Година уласка у флоту | Година пензионисања |
---|---|---|---|
Ербас А340-300 | 6 | 1997 | 2014 |
Боинг 707-300 | 6 | 1988 | 1993 |
Боинг 737-200 | 4 | 1988 | 1995 |
Боинг 737-300 | 44 | 1988 | 2014 |
Боинг 737-600 | 6 | 2003 | 2009 |
Боинг 747-200M | 3 | 1988 | 2000 |
Боинг 747-400M | 7 | 1989 | 2013 |
Боинг 747SP | 4 | 1988 | 2000 |
Боинг 757-200 | 13 | 2003 | 2010 |
Боинг 767-200ER | 6 | 1988 | 2009 |
Боинг 767-300 | 4 | 1993 | 2012 |
Боинг 767-300ER | 5 | 2003 | 2012 |
Боинг 777-200 | 10 | 1998 | 2018 |
BАе 146 | 4 | 1988 | 2008 |
Хокер Сиделеј Трајдент | 3 | 1988 | 1991 |
Сиан Y-7 | 3 | 1988 | 1996 |
ФиниксМиље
[уреди | уреди извор]ФиниксМиље је клуб путника Ер Чајне и њених филијала: Шенџен ерлајнс, Шандунг ерлајнс, Тибет ерлајнс и Даљен ерлајнс. Ово је први клуб путника који је уведен у Кини и осмишљен је тако да награђује честе путнике на интернационалним и домаћим летовима Ер Чајне и њених партнерских компанија.[22]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Air China - Star Alliance”. 18. 10. 2015. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ а б „Investor Relations”. www.airchina.com.cn. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „国航发布全新品牌形象:伴梦想着陆-国航官网”.
- ^ "Directory: World Airlines". Flight International. 2007-03-27. p. 55.
- ^ Ng, Eric, "Air China Set to Announce Lead Bank for Listing," South China Morning Post, Bus. Sec., July 16, 2001, p. 4.
- ^ „Member Airline Details”. www.staralliance.com (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „Broadband browsing at 32,000 feet: Air China introduces new fast internet service”. South China Morning Post (на језику: енглески). 17. 4. 2014. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „Air China Airline Profile | CAPA”. centreforaviation.com. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „Air China Fleet | Airfleets aviation”. www.airfleets.net. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „Air China Fleet Details and History”. www.planespotters.net (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „https://www.airchina.us/US/GB/info/aircraft-introduction/”. www.airchina.us. Приступљено 28. 3. 2019. Спољашња веза у
|title=
(помоћ) - ^ „Air China Cargo Fleet Details and History”. www.planespotters.net (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „国内航司A320neo、B737max订单情况对比,A/B基本相当-民航论坛-民航社区”. bbs.feeyo.com. Архивирано из оригинала 28. 03. 2019. г. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „Air China Orders 100 Airbus A320 Jets”. IndustryWeek. 24. 5. 2013. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ Whitney, Pratt &. „Air China Takes Delivery of First A320neo Powered by PurePower® Geared Turbofan™ Engine”. www.prnewswire.com (Саопштење) (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „Air China orders 100 Airbus A320 planes”. archive.is. 22. 9. 2013. Архивирано из оригинала 22. 09. 2013. г. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „Air China to take first A350 in early August | Aviation Week Network”.
- ^ Jul 18; Chuanren, 2018 Chen. „Air China to take first A350 in early August”. atwonline.com (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „News | Routes”.
- ^ Ltd. 2019, UBM (UK). „Air China begins 2-class 777 service from Dec 2016”. Routesonline (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ Ltd. 2019, UBM (UK). „Air China Files Preliminary Boeing 787-9 Operational Routes in S16”. Routesonline (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ „PhoenixMiles”. ffp.airchina.com.cn. Приступљено 28. 3. 2019.