Железничке пруге у Србији
Железничке пруге у Србији се деле на јавне пруге, којима управља предузеће Инфраструктура железнице Србије, и на индустријске пруге у власништву других предузећа.
На основу Закона о железници из 2018. г., железничке пруге се категоришу као
- магистралне пруге, од значаја за међународни и национални саобраћај,
- регионалне пруге, од значаја за регионални и локални саобраћај,
- локалнe пругe, од значаја за локални саобраћај,
- манипулативне пруге, од значаја за привредне субјекте и
- пруге туристичко-музејске железнице.[1]
Јавне пруге
[уреди | уреди извор]Јавним железничким пругама управља предузеће Инфраструктура железнице Србије као управљач инфраструктуре, који је дужан да обезбеди једнак приступ инфраструктури свим заинтересованим превозницма.
Уредбом о класификацији, пруге су обележене троцифреним бројевима који показују класификацију пруге и јединствени број пруге.[2]
Магистралне пруге
[уреди | уреди извор]Јавне магистралне пруге су пруге од значаја за међународни и национални саобраћај.
Регионалне пруге
[уреди | уреди извор]Јавне регионалне пруге су пруге од значаја за регионални и локални саобраћај.
Локалне пруге
[уреди | уреди извор]Јавне локалне пруге су пруге од значаја за локални саобраћај.
301 | Суботица — Суботица Фабрика |
302 | Суботица — Суботица Болница |
303 | Нови Сад (km 1+042) — Нови Сад Ложионица |
304 | Подбара — Распутница „3” — Распутница „2” — (Каћ) |
305 | (Римски Шанчеви) — Распутница „1” — Распутница „3” — (Подбара) |
306 | Римски Шанчеви — Жабаљ |
307 | Врбас — Сомбор |
308 | (Брасина) — Распутница Доња Борина — Зворник Град |
309 | Панчево Варош — Панчево Војловица |
310 | (Чока) — одвојна скретница број 22 станице Сента — одвојна скретница број 23 станице Сента — (Ором) |
311 | Марковац — Свилајнац — Деспотовац — Ресавица |
312 | Метохија — Призрен |
313 | Вршац — Бела Црква |
Манипулативне пруге
[уреди | уреди извор]Јавне манипулативне пруге су пруге од значаја за привредне субјекте.
401 | Вршац — Вршац Вашариште |
402 | Кикинда — Метанолско сирћетни комплекс Кикинда (km 6+413) |
403 | Богојево — Дунавска Обала |
404 | Параћин — Стари Поповац |
405 | Сурчин — Јаково — Бечмен |
406 | Шид — Сремска Рача Нова — д.г. — (Бијељина) |
407 | Овча — Падинска Скела |
408 | Сонта — Апатин Фабрика |
Музејско-туристичке пруге
[уреди | уреди извор]Јавне музејско-туристичке пруге су од значаја за туризам и очување традиција железнице.
501 | Шарган Витаси - Мокра Гора - д.г. - (Вишеград) |
Пруге ван експлоатације
[уреди | уреди извор]Многе пруге које су биле активне у прошлости су тренутно ван експлоатације и категоризације..[3]
Приватне индустријске пруге
[уреди | уреди извор]Индустријске пруге које служе потребама једног предузећа се не сматрају јавним пругама и њима управља власник или корисник истих.
Највећи приватни железнички систем је Железнички транспорт термоелектране Никола Тесла, који обухвата 62 km пруга нормалног колосека и 5 km пруга узаног колосека.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Закон о железници (2018)”. Република Србија - Дирекција за железнице. Архивирано из оригинала 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „Уредба о категоризацији железничких пруга које припадају јавној железничкој инфраструктури (2020)”. Влада Републике Србије. Архивирано из оригинала 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „Уредба о категоризацији железничких пруга које припадају јавној железничкој инфраструктури (2019)”. Правно-информациони систем Републике Србије. Архивирано из оригинала 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „Возови са једним путником” (PDF). Електропривреда Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.