Житкавички рејон
| Житкавички рејон Жыткавіцкі раён | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Гомељска област |
| Админ. центар | град Житкавичи |
| Површина | 2.916,27 km2 |
| Становништво | 2009. |
| — број ст. | 40.838 |
| — густина ст. | 14 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Званични веб-сајт | |
Житкавички рејон (блр. Жыткавіцкі раён; рус. Житковичский район) административна је јединица другог нивоа у крајњем западном делу Гомељске области у Републици Белорусији.
Административни центар рејона је град Житкавичи.
Географија
[уреди | уреди извор]Житкавички рејон обухвата територију површине 2.916,27 км² и на 2. је месту по површини у Гомељској области.[1] Граничи се са Петрикавским и Лељчицким рејонима Гомељске области на истоку и југу, те са Столинским и Лунинечким рејонима Брестске области на западу и Љубањским и Салигорским рејонима Минске области на северу.
Рељеф рејона је низијски са просечним надморским висинама између 120 и 145 метара (максимално до 184,1 м), а око 14% територије заузимају реке, језера и мочваре. Најважнији водоток је река Припјат са својим притокама Случем и Ствигом. У северном делу рејона налази се највеће језеро Гомељске области Чирвонаје.
Око 56% територије је под шумама.
Од природних богатстава постоје значајније наслаге уљних шкриљаца (1,181 милијарда тона), каменог угља, грађевинског камена, каолина (17,7 милиона тона), поташе (1,4 милијарде тона) и тресета (126,7 милиона тона), а постоје и скромније резерве ретких метала.
Јужни део рејона налази се под управом националног парка Припјатски.
Историја
[уреди | уреди извор]Рејон је основан 17. јула 1924, а у садашњим границама је од 1962. године.
Подручја рејона је претрпело велике штете од нуклеарне хаварије у Чернобиљу 1986. године због које су велике површине биле загађене високим дозама радиоактивног зрачења.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 40.838 становника или у просеку 14 ст/км².[2]
Основу популације чине Белоруси (95,1%), Руси (2,7%), Украјинци (1,09%) и остали (1,11%).
Административно рејон је подељен на подручје градова Житкавичи (који је уједно и административни центар рејона) и Турав, и на 12 сеоских општина. На целој територији рејона постоји укупно 109 насељених места.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Саобраћајну инфраструктуру чине железница Брест—Гомељ, и друмски правци M10 Кобрин—Гомељ, P88 Житкавичи—Давид Гарадок—Столин—граница Украјине, P128 Турав—Лељчици—Слевечне. Преко територије рејона пролази и једна деоница аутопута P23 Минск—Микашевичи.
Река Припјат је пловна у овом делу тока.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
- ^ Результаты переписи 2009 года
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Рејони Гомељске области Белорусије | ||
|---|---|---|
 | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |