Пређи на садржај

Жуто море

Координате: 38° С; 123° И / 38° С; 123° И / 38; 123
С Википедије, слободне енциклопедије
Жуто море
Жуто море
Координате38° С; 123° И / 38° С; 123° И / 38; 123 38° С; 123° И / 38° С; 123° И / 38; 123
ПритокеЖута река, Хај, Јалу, Тедонган, Хан
Земље басенаКина, Северна Кореја, и Јужна Кореја
Површина380.000 km2 (150.000 sq mi) km2
Прос. дубина44 m (144 ft) m
Макс. дубина152 m (499 ft) m
Жуто море на карти Кине
Жуто море
Жуто море
Водена површина на Викимедијиној остави

Жуто море или Западно море како га зову Корејци је део Источног Кинеског мора које је само део Тихог океана. Налази се између Кине и Корејског полуострва. Његово име долази од тога што честице песка, које у њега уноси река Хоангхо (Жута река), дају мору жуту боју. Његов северни део се зове Корејски залив. Преко Бохајског пролаза комуницира са Бохајским морем.

Обале Жутог мора су веома густо насељене, са око 250 становника по квадратном километру. Морске воде су вековима користили кинески, корејски и јапански бродови за риболов. Посебно богати рибом су доњи слојеви. Комерцијално се експлоатише око 200 рибљих врста, посебно ораде, кукуљи, гуштери, шкампи, шкампи, шури, лигње, јегуља, турпија, пацифичка харинга, клен, иверак и медузе[1]. Интензитет риболова се постепено повећава за Кину и Кореју, а смањује за Јапан. На пример, обим производње у Кини је порастао са 619.000 тона у 1985. на 1.984.400 тона у 1996. години. Све врсте су, међутим, прекомерно изловљене, и док се укупни сливови повећавају, популација рибе се континуирано смањује за већину врста.

Истраживања нафте су била успешна у кинеском и севернокорејском делу мора, са доказаним и процењеним резервама од око 9 и 20 милијарди тона. Међутим, проучавање и истраживање мора је донекле отежано недовољном размјеном информација између укључених земаља. Кина је започела сарадњу са страним нафтним компанијама 1979. године, али је ова иницијатива касније попустила. До великог изливања нафте дошло је 16. јула 2010. када је експлодирао нафтовод у североисточној луци Даљен, изазвавши пожар широких размера и проширивши око 1.500 тона нафте на морско подручје од 430 km2 (170 sq mi). Лука је затворена, а риболов обустављен до краја августа. Осам стотина рибарских чамаца и 40 специјализованих пловила мобилисано је за отклањање штете по животну средину.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]
Жуто море

Опсег

[уреди | уреди извор]

Међународна хидрографска организација дефинише границе Жутог мора (које такође назива „Хванг Хај“) на следећи начин:[3]

Жуто море је одвојено од Јапанског мора границом од јужног краја полуострва Хаенам у Јеоланамдоу до острва Јеџу и дели се на Источно кинеско море границом од западног краја острва Јеџу до ушћа реке Јангце.

Клима и хидрологија

[уреди | уреди извор]
Сателитски снимак олује прашине изнад источне Азије 2. марта 2008.[4]

Област има хладне, суве зиме са јаким северним монсунима који дувају од краја новембра до марта. Просечне јануарске температуре су −10 °C (14 °F) на северу и 3 °C (37 °F) на југу. Лета су влажна и топла са честим тајфунима између јуна и октобра.[5] Температуре ваздуха се крећу између 10 и 28 °C (50 и 82 °F). Просечна годишња количина падавина се повећава са око 500 mm (20 in) на северу до 1.000 mm (39 in) на југу. Магла је честа дуж обала, посебно у уздизним областима са хладним водама.[6]

Плима је полудневна, односно расте два пута дневно. Њена амплитуда варира између 0,9 и 3 m (3,0 и 9,8 стопа) на обали Кине. Плима је већа на Корејском полуострву, обично се креће између 4 и 8 m (13 и 26 стопа) и достиже максимум у пролеће. Плимни систем ротира у смеру супротном од казаљке на сату. Брзина плимне струје је углавном мања од 1,6 km/h (0,99 mph) усред мора, али може порасти на више од 5,6 km/h (3,5 mph) у близини обала.[6] Најбрже плиме и осеке које достижу 20 km/h (12 mph) јављају се у мореузу Мјеонгнјанг између острва Чиндо и Корејског полуострва.[7]

Варијације нивоа мора повезане са плимом резултирају копненим пролазом дужине 2,9 km (1,8 mi) и ширине 10–40 m који се отвара око сат времена између острва Чиндо и Модо. Догађај се дешава око два пута годишње, почетком маја и средином јуна. Дуго се славио на локалном фестивалу под називом „Чиндо фестивал раздвајања мора”, али је био углавном непознат спољном свету све до 1975. године, када је француски амбасадор Пјер Ранди описао тај феномен у француским новинама.[8][9][10]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]
Путеви селидбе и одморишта риђе муљаче у Жутом мору.[11]

Жуто море је богато морским алгама (претежно келпом, Laminaria japonica), главоношцима, раковима, шкољкама, и посебно плаво-зеленим алгама које цветају лети и доприносе боји воде (види слику изнад). На пример, производња морских алги у тој области била је чак 1,5 милиона тона само за Кину 1979. године. Бројност свих ових биљних и животињских врста расте према југу и указује на високу морску продуктивност, што је разлог за разноврсност рибљих врста и висок принос рибе из мора.[12] Неколико врста гобија нових за науку откривено је недавно у Жутом мору.[13]

Јужни део Жутог мора, укључујући целу западну обалу Кореје, садржи 10 km-широк (6,2 mi) појас међуплимних блатних равница, који има укупну површину од 2.850 km2 (1.100 sq mi) и одржава га на 4–10 m. Те равнице састоје се од високопродуктивних седимената са богатом бентоском фауном и од великог су значаја за селице и приобалне птице.[14] Истраживања показују да је ово подручје најважније место за птице селице током миграције ка северу у целом источноазијско-аустралијском прелетном путу, са више од 35 врста које се јављају у међународно значајном броју. Два милиона птица, најмање, прође кроз њега у сезони, а око половина тог броја га користи за миграцију према југу.[15][16] Око 300.000 птица селица пролазило је годишње само кроз плимну равну област Семангеум. Међутим, Јужна Кореја је преградила ово ушће 1991–2006, што је довело до исушивања земље.[17] Мелиорација је такође заузела 65% међуплиме области у Кини између 1950-их и 2002. године,[18] а од 2005. године постојали су планови да се тренд пришири за додатних 45%.[19]

Популације океанске мегафауне, као што су морски сисари, морске корњаче и веће рибе, смањиле су се у модерно доба, не само због загађења већ и због лова. Јапански индустријски китолов[20] и илегалне масовне операције Совјетског Савеза уз подршку Јапана[21] били су главни покретачи пада популације. Врсте које данас бораве у овој области укључују пегаве фоке и китове као што су минки китови, китови убице,[22] лажни китови убице и плискавице без пераја, али ипак сви остаци наведених врста могу бити у веома малом броју. Историјски гледано, велики китови су били у изобиљу било за летовање и зимовање у Жутом и Бохајском мору. На пример, јединствена популација резидентних китова перајаца и сивих китова[23] је историјски била присутна,[24] или је ово море можда било обитавалиште дела севернопацифичких правих китова[25][26] и грбавих китова (уочена су 3 кита укључујући пар краве и телета у округу Чангај 2015.[27][28]) током целе године осим мигрирајућих јединки и многих других миграторних врста као што су Бејрдови кљунасти китови.[29] Чак су се и плави китови, јапански морски лавови, дугонзи (само у јужним регионима)[30] и кожасте корњаче размножавали или мигрирали у Жуто и Бохајско море.[31]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ France-Presse, Agence (2016-11-22). „China's jellyfish-hauling mules a dying breed”. Asia Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-08. 
  2. ^ „China's worst-ever oil spill threatens wildlife as volunteers assist in clean-up”. the Guardian (на језику: енглески). 2010-07-21. Приступљено 2022-08-08. 
  3. ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Приступљено 28. 12. 2020. 
  4. ^ Sand storm over Yellow Sea, nasa.gov
  5. ^ Yellow Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)
  6. ^ а б Yellow Sea, Encyclopædia Britannica on-line
  7. ^ M. J. King (2001). „Twinning of Jindo Grand Bridge, Republic of Korea”. Ур.: Das, Parag C.; Frangopol. Current and Future Trends in Bridge Design, Construction and Maintenance: Safety, Economy, Sustainability, and Aesthetics. Thomas Telford. стр. 175, 177. ISBN 0-7277-3091-6.  Непознати параметар |editor2-first2= игнорисан (помоћ)
  8. ^ „The Moses Miracle Of Jindo Island”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. , 17 July 2010
  9. ^ „Майские фестивали в Чолладо – от "чуда Моисея" до боя быков”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2009. г.  (in Russian)
  10. ^ „Jindo Mysterious Sea Road”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2012. г. , Jindo County
  11. ^ „Bar-tailed Godwit Updates”.  Архивирано 2013-02-20 на сајту Wayback Machine, USGS
  12. ^ Chikuni, стр. 8, 16, 19
  13. ^ esa. „Earth from Space: The Yellow Sea of China”. 
  14. ^ Schwartz, M. (8. 11. 2006). Encyclopedia of Coastal Science. Springer. стр. 60. ISBN 1-4020-1903-3. 
  15. ^ Barter, M.A. Shorebirds of the Yellow Sea – importance, threats and conservation status. 2002. ISBN 90-5882-009-2. . Wetlands International Global Series Vol. 9. International Wader Studies Vol. 12. Canberra.
  16. ^ Barter, M.A. Yellow Sea – driven priorities for Australian shorebird researchers. 2005. стр. 158—160. in: "Status and Conservation of Shorebirds in the East Asian – Australasian Flyway". Proceedings of the Australasian Shorebird Conference, 13–15 December 2003, Canberra, Australia. International Wader Studies 17. Sydney.
  17. ^ Saemangeum and the Saemangeum Shorebird Monitoring Program (SSMP) 2006–2008, Birds Korea
  18. ^ Murray, Nicholas J.; Clemens, Robert S.; Phinn, Stuart R.; Possingham, Hugh P.; Fuller, Richard A. (2014). „Tracking the rapid loss of tidal wetlands in the Yellow Sea” (PDF). Frontiers in Ecology and the Environment. 12 (5): 267—72. doi:10.1890/130260. 
  19. ^ Lindenmayer, David; Burgman, Mark A. (2005). Practical Conservation Biology. Csiro. стр. 172. ISBN 0-643-09089-4. 
  20. ^ Weller, D.; et al. (2023). „The western gray whale: a review of past exploitation, current status and potential threats”. J. Cetacean Res. Manage. 4 (1): 7—12. S2CID 35795229. doi:10.47536/jcrm.v4i1.861. Приступљено 2016-03-10. 
  21. ^ Berzin, A.; Ivashchenko V.Y.; Clapham J.P.; Brownell L. R.Jr. (2008). „The Truth About Soviet Whaling: A Memoir”. DigitalCommons@University of Nebraska - Lincoln. Приступљено 2016-03-10. 
  22. ^ „Distribution of Whales and Dolphins in Korean Waters Based on a Sighting Survey from 2000 to 2010” (PDF). ocean.kisti.re.kr. Приступљено 2020-09-19. 
  23. ^ „A Gray Area: On the Matter of Gray Whales in the Western North Pacific (PDF Download Available)”. ResearchGate. 
  24. ^ Mizroch, Sally A.; Rice, Dale W.; Zwiefelhofer, Denny; Waite, Janice; Perryman, Wayne L. (2009). „Distribution and movements of fin whales in the North Pacific Ocean”. Mammal Review. 39 (3): 193—227. doi:10.1111/j.1365-2907.2009.00147.x. 
  25. ^ „我国沿海鲸类（一）——须鲸篇（下）_科学公园_传送门”. chuansong.me. Архивирано из оригинала 07. 07. 2017. г. Приступљено 12. 02. 2023. 
  26. ^ Sophie, Monsarrat (2016). „A spatially explicit estimate of the prewhaling abundance of the endangered North Atlantic right whale”. Conservation Biology. 30 (4): 783—791. PMID 26632250. S2CID 3795740. doi:10.1111/cobi.12664. 
  27. ^ „长海又现鲸鱼 这回是好几条”. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. 
  28. ^ „大连长海又见鲸鱼一家亲！三条！四条”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2016. г. 
  29. ^ Huogen, W.; Yu, W. (1998). „A Baird's Beaked Whale From the East China Sea”. Fisheries Science, 1998-05: CNKI – The China National Knowledge Infrastructure. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2015-09-07. 
  30. ^ „Yellow Sea | WWF”. Архивирано из оригинала 10. 3. 2016. г. Приступљено 10. 03. 2016. 
  31. ^ Mr.Z. Charlie. 2008. „我国的渤海里有没有鲸鱼”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2015. г. Приступљено 3. 1. 2015.  on Sogou - Wenwen.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жуто_море&oldid=28811759”