Лигурско море
Лигурско море се налази између обала италијанских области Лигурија и Тоскана са једне и острва Корзика и Елба са друге стране. Најважнија лука је Ђенова, а други град по важности је Ливорно. Северозападна обала је позната по пријатној клими и лепоти обале, у њеном пордужетку се налази чувена Азурна обала. Највећа дубина је 2850 m северозападно од Корзике.
Географија
[уреди | уреди извор]Море граничи са Италијом све до границе са Француском и француским острвом Корзика. На истоку се море граничи са Тиренским морем, док се на западу граничи са самим Средоземним морем. Ђенова је најистакнутији град у овој области. Северозападна обала је позната по својој лепоти и повољној клими.
Ђеновски залив је његов најсевернији део. Море прихвата реку Арно са истока и многе друге реке које потичу са Апенина. Луке Ђенова, Ла Специја и Ливорно налазе се на његовој каменитој обали. Достиже максималну дубину од више од 9,300 ft (2,835 m) северозападно од Корзике.
Према студији из 1983. године, од 1977. серија експерименталних анализа о варијацијама нивоа мора у Ђенови и Империји истакла је „постојање сејшског таласа са средњим периодом од 5,8 сати“, чији разлози у то време још нису били објашњени. Лигурско море је моделовано као правоугаони полузатворени басен са уздужном дужином од 40 km и попречним од 10 km, са просечном константном дубином од 2000 m.[1]
Опсег
[уреди | уреди извор]Међународна хидрографска организација дефинише границе Лигурског мора на следећи начин:[2]
На југозападу. Линија која спаја рт Корс (Рт Гросо, 9°23′E) северну тачку Корзике до границе између Француске и Италије (7°31′E).
На југоистоку. Линија која спаја рт Корз са острвом Тинето (44° 01′ N 9° 51′ E / 44.017° С; 9.850° И) и одатле преко острва Тино и Палмарија до тачке Сан Пјетро (44° 03′ N 9° 50′ E / 44.050° С; 9.833° И) на обали Италије.
На северу. Лигуријска обала Италије.
Протицања
[уреди | уреди извор]Лигуријско море је оптерећено модификованом атлантском водом (МАВ) на његовој површини и Левантијском средњом водом у дубини. Такође је прекривено двема главним струјама које окружују острво Корзика: струјом Западне Корзике и Тиренском струјом која допире до Канала Корзике.[3]
Конзервација
[уреди | уреди извор]Да би се обезбедила заштита бројних врста китова (китови и делфини; плискавице се не налазе у овом делу Средоземног мора) у Лигурском мору, пограничне земље су 1999. године успоставиле статус мора као SPAMI. Међународно уточиште китова у Лигурском мору сада покрива 84.000 km2 (32.000 sq mi) обухватајући територијалне воде као и отворено море.
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Lorenzo Papa (1. 12. 1983). „A numerical computation of a seiche oscillation of the Ligurian Sea” (pdf). Geophysical Journal International. Oxford University Press. 75 (3): 659—667. ISSN 0956-540X. OCLC 4640460944. doi:10.1111/j.1365-246X.1983.tb05004.x . Архивирано (PDF) из оригинала 29. 7. 2018. г.
- ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 10. 2018. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ S. Vignudelli1, P. Cipollini, F. Reseghetti, G. Fusco, G. P. Gasparini, G. M. R. Manzella (2003). „Comparison between XBT data and TOPEX/Poseidon satellite altimetry in the Ligurian-Tyrrhenian area” (pdf). Annales Geophysicae. European Geosciences Union. 21 (21): 123—135. Bibcode:2003AnGeo..21..123V. ISSN 0992-7689. doi:10.5194/angeo-21-123-2003 . Архивирано (PDF) из оригинала 20. 11. 2008. г. At the introductory paragraph.
- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
- ^ „Popolazione residente al 1 Gennaio 2020”. Istat. Архивирано из оригинала 18. 07. 2020. г. Приступљено 11. 3. 2021.
- ^ „Mar Ligure”. Marina Militare. Приступљено 16. 5. 2019.
- ^ Abram, David; Geoffrey Young; Theo Taylor; Nia Williams (2003). The Rough Guide to Corsica. Rough Guides. стр. 87–90. ISBN 1-84353-047-3.
- ^ ll porticciolo di Barcaggio è di fronte all'isola della Giraglia, dove si trova uno dei più potenti fari del Mediterraneo. Noyoux, Vincent (2004). „Barcaggio”. Corsica - Geoguide (на језику: италијански). Milan, Italy: Touring Editore. стр. 90. ISBN 978-88-365-2976-6.
- ^ „Répertoire national des élus: les maires”. data.gouv.fr, Plateforme ouverte des données publiques françaises (на језику: француски). 2. 12. 2020.
- ^ „Dizionario d'ortografia e di pronunzia”. Архивирано из оригинала 17. 06. 2018. г. Приступљено 26. 03. 2023.
- ^ Francesca Ghiggini (1999). „La fondazione antelamica di una chiesa genovese: San Lorenzo a Portovenere” (pdf). I Quaderni del MAES (на језику: Italian). University of Bologna. 1 (2): 65—83. ISSN 1593-8999. doi:10.6092/issn.2533-2325/8096. Архивирано из оригинала 25. 4. 2018. г.
- ^ „Statistiche demografiche ISTAT”. Demo. Архивирано из оригинала 24. 7. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Nostra Signora del Pianto, un'antica tradizione per i cadamoti” (на језику: Italian). Приступљено 23. 5. 2018.
- ^ „A Virtual Tour of Italy's Coastal Villages: Cinque Terre - Tripoetic Blog”. Tripoetic Blog (на језику: енглески). 2016-06-01. Архивирано из оригинала 23. 02. 2017. г. Приступљено 2017-02-22.
- ^ „Turismo La Spezia”. Архивирано из оригинала 2014-02-03. г. Приступљено 10. 8. 2022.
- ^ Carey, Meredith. „How Disney and Pixar's 'Luca' Built a Fictional Town Using the Best Parts of Cinque Terre”. Condé Nast Traveler (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-20.
- ^ Frisoni, Gaetano (1910). Dizionario Genovese-Italiano e Italiano-Genovese (на језику: италијански). Genoa: Nuova Editrice Genovese.
- ^ Carey, Meredith (28. 4. 2021). „How Disney and Pixar's 'Luca' Built a Fictional Town Using the Best Parts of Cinque Terre”. Condé Nast Traveler (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-20.
- ^ „Statistiche demografiche ISTAT”. Istituto Nazionale di Statistica (ISTAT). 1. 1. 2016. Архивирано из оригинала 15. 09. 2016. г. Приступљено 8. 9. 2016.
- ^ Frisoni, Gaetano (1910). Dizionario Genovese-Italiano e Italiano-Genovese (на језику: италијански). Genoa: Nuova Editrice Genovese.
- ^ Carey, Meredith (28. 4. 2021). „How Disney and Pixar's 'Luca' Built a Fictional Town Using the Best Parts of Cinque Terre”. Condé Nast Traveler (на језику: енглески). Приступљено 20. 6. 2021.
- ^ „Manarola, è morto Mario Andreoli: aveva inventato il celebre presepe luminoso sulla collina”. ilsecoloxix.it. ilsecoloxix.it. 22. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022.
- ^ „Morto Andreoli, l'inventore del presepe luminoso di Manarola”. ansa.it. ansa.it. 22. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022.
- ^ Collection of images of Sori
- ^ „UNdata”. United Nations. United Nations Statistic Division. 3. 2. 2017. Приступљено 24. 3. 2017.
- ^ „Addio alle vecchie Province”. Il Sole 24 ORE. Il Sole 24 Ore. Приступљено 24. 3. 2017.
- ^ „Resident population and present population”. Istat Statistics. ISTAT. Приступљено 24. 3. 2017.
- ^ „Urbanismi, Cluster urbani e aree metropolitane – volume primo, Italia” (PDF) (на језику: италијански). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 10. 2014. г. Приступљено 23. 2. 2013.
- ^ „Savona weather averages”. Enea. Приступљено 5. 8. 2012.
- ^ „Imperia weather averages”. Enea. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 5. 8. 2012.
- ^ „Sanremo weather averages”. ENEA. Архивирано из оригинала 01. 04. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2012.
- ^ „Sanremo historic weather averages”. Intellicast. Приступљено 24. 9. 2009.
- ^ „Aegitna”. Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (на језику: немачки). I. 1893. стр. 477.
- ^ Meeks, Jacqueline Monsigny, Edward (2007). Le roman du festival de Cannes (на језику: француски). Monaco: Rocher. стр. 19. ISBN 978-2268061931.
- ^ „Population, total”. World Bank. Архивирано из оригинала 20. 2. 2021. г. Приступљено 18. 9. 2019.
- ^ „Demography / Population and employment / IMSEE - Monaco IMSEE”. www.monacostatistics.mc. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020.
- ^ „The 1.25-mile waterfront stretch in Monaco that used to be the world's most expensive street looks no different from the rest of the city”. Business Insider. Приступљено 21. 7. 2022.
- ^ „Monaco Is The Most Expensive Place To Buy Property In The World”. Архивирано из оригинала 29. 5. 2022. г. Приступљено 21. 7. 2022.
- ^ Freely, John, The western shores of Turkey: discovering the Aegean and Mediterranean coasts, стр. 91.
- ^ јавном власништву: Coolidge, William Augustus Brevoort (1911). „Antibes”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 2 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 120—121. Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у
Литература
[уреди | уреди извор]- Baughan, Rosa (1880). Winter havens in the sunny South, a complete handbook to the Riviera. London: The Bazaar.
- Black, Charles B. (1887). The Riviera, Or The Coast from Marseilles to Leghorn, Including Carrara, Lucca, Pisa, Pistoja and Florence (Third изд.). Edinburgh: Adam and Charles Black.
- „Into the Blue: 3 Top Locations to Scuba Dive in Liguria”.
- „Statistiche demografiche ISTAT”. Demo.istat.it.
- Italy. „Italy: Portofino guide”. Telegraph. Приступљено 2013-01-11.
- Ross, Rory (2007-09-01). „Portofino: a port town that has evaded the uglier side of tourism - Europe - Travel”. The Independent. Приступљено 2013-01-11.
- „Culture of Italy's Riviera and Cinque Terre Liguria Region”. Trips 2 Italy. 6. 6. 2020.[мртва веза]
- Kluge, Sindy; Salomon, Corinna; Schumacher, Stefan (2013—2018). „Modern research on Raetic”. Thesaurus Inscriptionum Raeticarum. Department of Linguistics, University of Vienna. Приступљено 26. 7. 2018.
- Françoise Bader (2003), Une traversée menée à terme: noms de conquérant i.e. en étrusque (Pélasges, Tyrrhènes, Tusci, Etrusci, Tarkon, Tarquin), pp 33-49, in Linguistica è storia. Sprachwissenschaft ist Geschichte. Scritti in onore di Carlo De Simone. Festschrift fùr Carlo De Simone, a cura di Paolo Poccetti, Simona Marchesini, Pisa 2003.
- Herodotus (1920). The Histories. Превод: A.D. Godley. Cambridge MA: Harvard University Press. 1.94.
- Wallace, Rex E. (2018), „Lemnian language”, Oxford Research Encyclopedia of Classics (на језику: енглески), Oxford University Press, ISBN 978-0-19-938113-5, doi:10.1093/acrefore/9780199381135.013.8222
- Turfa, Jean MacIntosh (2017). „The Etruscans”. Ур.: Farney, Gary D.; Bradley, Gary. The Peoples of Ancient Italy. Berlin: De Gruyter. стр. 637—672. ISBN 978-1-61451-520-3. doi:10.1515/9781614513001.
- De Grummond, Nancy T. (2014). „Ethnicity and the Etruscans”. Ур.: McInerney, Jeremy. A Companion to Ethnicity in the Ancient Mediterranean. Chichester, UK: John Wiley & Sons, Inc. стр. 405—422. ISBN 9781444337341. doi:10.1002/9781118834312.
- Shipley, Lucy (2017). „Where is home?”. The Etruscans: Lost Civilizations (на језику: енглески). London: Reaktion Books. стр. 28—46. ISBN 9781780238623.
- Drews, Robert (1995). The End of the Bronze Age: Changes in warfare and the catastrophe ca. 1200 B.C. Princeton University Press. стр. 54.
- Heubeck, Alfred (1961). Praegraeca: sprachliche Untersuchungen zum vorgriechisch-indogermanischen Substrat. Erlangen. стр. 65ff.
- Liddell, Henry George; Scott, Robert. „Τυρσηνός”. A Greek-English Lexicon. Perseus. Tufts U.
- Abulafia, David (2014). The great sea - A human history of the Mediterranean. London UK: Penguin Books. ISBN 978-0141969992.
- de Blij, H. J.; O. Muller, Peter; Nijman, Jan (2010). „Regions of the Realm”. The World Today: Concepts and Regions in Geography. John Wiley & Sons. стр. 63. ISBN 9780470646380.
- Bonifay, Eugène; Yannis Bassiakos; Marie-Françoise Bonifay; Antoine Louchard; Cécile Mourer-Chauviré; Elisabeth Pereira; Yves Quinif; Michèle Salotti (децембар 1998). „La Grotte de la Coscia (Rogliano, Macinaggio). Étude Préliminaire d'un Nouveau Site du Pléistocène Supérieur de Corse”. Paleo (на језику: француски) (10). Приступљено 2014-04-29.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Map of Italy - Holiday homes and villa rentals, self catering in Italy”. Holiday homes for rent. Архивирано из оригинала 28. 08. 2021. г. Приступљено 26. 03. 2023.
- „Liguria - region, Italy”. Britannica.<