Иван Ковачич Ефенка

иван ковачич
иван ковачич
	Иван Ковачич Ефенка
Лични подаци
Датум рођења	28. јануар 1921.
Место рођења	Долењи Подборшт, код Н. Места, Краљевина СХС
Датум смрти	14. новембар 1963. (42 год.)
Место смрти	Љубљана,СР Словенија, СФР Југославија
Професија	пекар
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Чин	потпуковник у резерви
У току НОБ	командант 14. дивизије НОВЈ
Херој
Народни херој од	21. јула 1953.
Одликовања

Иван Ковачич Ефенка (Долењи Подборшт, код Н. Места, 28. јануар 1921 — Љубљана, 14. новембар 1963), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 28. јануара 1921. године у селу Долењи Подборшт код Новог Места. После завршене основне школе, учио је пекарски занат и тим послом се бавио до капитулације Краљевине Југославије.

После окупације земље, одмах се укључио у Народноослободилачки покрет Југославије и брзо постао запажени активиста Освободилне фронте, обављајући разне послове, од скупљања прилога, обавештајног рада до курирских послова.

Почетком јануара 1942. године, Ковачич је ступио у партизане, где је вршио дужност курира и повремено учествовао у борбама око Новог Места и Жужемберка. После многих борби, првобитно је био политички комесар чете у Првом батаљону Западнодолењског партизанског одреда, а убрзо и командир чете с којом је изводио више успешних акција. С четом се истакао у акцији рушења воза код Рибнице, у Кочевју, као и у уништавању италијанске колоне у Заградецу, где је убијено око 80 италијанских фашиста.

Када је формирана бригада „Тоне Томшич“, вршио је дужност командира чете, учествујући у борбама у Рошкој офанзиви и у Јеленовом Жлебу. У борби за Мирну, порушио је железничку пругу и учествовао у борбама против белогардиста код Сеница, Мокрог Поља, у Сухој Крајини код Амбруса. Командант батаљона Ковачич је постао априла 1943. године, а већ јула исте године заменик команданта Томшичеве бригаде. У том својству учествовао је у борбама код Ајдовца, Села у Нотрањској, код Лашча и Кочевја.

Командант „Томшичеве бригаде“ постао је децембра 1943. године и с Четрнаестом дивизијом НОВЈ, у чијем је саставу била и ова бригада, ишао је преко Хрватске у Штајерску, учествујући у борбама код Сеновог у Војнику, за Линдек, Беле Воде и Чрнивец код Камника. Ковачич се истакао у свим борбама. Посебан подвиг учинио је у пробоју дивизије из Пашког Козјака на Похорју. Окружена снажним непријатељским обручем, дивизија је била у веома тешкој ситуацији. Ковачич је дошао у штаб дивизије и затражио да му се дозволи да с четири батаљона изврши пробој. После добивања дозволе, Ковачич је на челу својих батаљона, у снажном и добро промишљеном јуришу, разбио непријатељски обруч и тако омогућио пробој и извлачење целе дивизије из ове критичне ситуације.

Ковачич је, јула 1944. године, постао заменик команданта Четрнаесте дивизије, а већ идућег месеца примио је дужност заменика команданта Четврте оперативне зоне. И у овом периоду Ефенка се истакао у борбама за Шмартно, Рибницу на Похорју, Оплотницу, Пашки Козјак, Коњишку Гору и остало. Јануара 1945. године постављен је за команданта Четрнаесте дивизије, након чега је учествовао у свим акцијама јединице код Шент Андража, Војника, Дравограда, у Корушкој близу Клагенфурта, учествујући у легендарном маршу ове дивизије кроз Штајерску и Корушку.

После ослобођења, Ковачич је прешао у цивилну службу и непрекидно је биран за народног посланика у Народној скупштини Словеније и Савезној народној скупштини. Од краја рата до смрти живео је у Цељу.

Умро је 14. новембра 1963. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих домаћих и страних одликовања међу којима су пољски Партизански крст и Чешки крст. Орденом народног хероја одликован је 21. јула 1953. године.

Данас једна основна школа у Цељу носи његово име, а у кругу школе налази се и његово попрсје.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.