Пређи на садржај

Милан Мајцен

С Википедије, слободне енциклопедије
милан мајцен
Милан Мајцен
Лични подаци
Датум рођења(1914-11-17)17. новембар 1914.
Место рођењаШентјаж, код Севнице, Аустроугарска
Датум смрти29. октобар 1941.(1941-10-29) (26 год.)
Место смртиМуренце, код Севнице, Нацистичка Немачка
Професијаконобар
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од20. децембра 1951.

Милан Мајцен (Шентјаж, код Севнице, 17. новембар 1914Муренце, код Севнице, 29. октобар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 17. новембра 1914. године у Шентјажу, код Севнице. Био је квалификовани конобар. Радио је најпре у железничком ресторану у Зиданом Мосту, а потом у једном ресторану у Љубљани. Године 1939. је узео под закуп гостионицу „Кершич” у Шишки. Још док је радио у железничјој гостионици, приступио је Савезу сеоских младића и девојака. Након доласка у Љубљану био је изабран у Главни одбор тог Савеза, који је био под утицајем тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]

Доласком у Шишку активно се укључио у акције револуционарног радничког покрета. Његова гостионица је била састајалиште комуниста, а у данима пред почетак Другог светског рата, 1941. године, као и у току првих дана окупације Југославије, овде је било састајалиште Централног комитета КП Словније, који је ту донео неколико важних одлука.[1]

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1]

У току Народноослободилачког рата, поред Милана страдала су још четворица његове браће — Нико, рођен 1919; Марјан, рођен 1921; Јошко, рођен 1922. и Петар, рођен 1924. године. Његове родитеље оца Ивана, рођеног 1885. и мајку Марију, рођену 1893. године убили су припадници Беле гарде.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]