Илија Нагулић
| Илија Нагулић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. август 1923. |
| Место рођења | Ћуприја, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 12. септембар 2007. (84 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Образовање | Медицински факултет |
| Научни рад | |
| Поље | Неурохирургија |
| Институција | Универзитет у Београду |
| Ученици | Даница Грујичић |
| Познат по | Оснивач Одељења за неурохирургију у Клиничком центру Ниш |
| Награде | Орден заслуга за народ са сребрним зрацима |
Илија Нагулић (Ћуприја, 21. август 1923 — Београд, 12. септембар 2007) био је српски неурохирург, и први шеф и оснивач Одељења за неурохирургију у данашњем Клиничком центру у Нишу, редовни професор Медицинског факултета у Београду, шеф Катедре за последипломске студије из неурохирургије, члан Катедре за офталмологију и експерименталну хирургију, комисије за магистарске и докторске тезе и учесник у оснивању Медицинског факултета у Орану (Алжир).[1][2]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је од оца Милутина из Сталаћа, судије првостепеног суда, носиоца Албанске споменице, великог жупана Крушевачке и Моравске области и помоћника бана (подбана) Дунавске и Моравске бановине и мајке Десанке, рођене Урошевић из Вршца.[3] Имао је млађег брата Светислава који је био такође лекар.
Похађао је гимназију у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Сремским Карловцима, где је положио испит зрелости 1941. године. Учио је и усавршавао француски језик 1936. и 1939. године у Француској (Certificat d’etudes françaises Universite de Grenoble, Faculte des lettres). У Топлички партизански одред ступио је 1943. године, а крај рата дочекао као санитетски референт бригаде. Медицински факултет Универзитета у Београду уписао је 1945, а завршио 1952. године.
Као резидент неурохирургије провео је период од 1952. до 1957. године. Усавршавао се; 6 месеци у Француској - Лион (где је 1960 године стекао степен assistant étranger) и једну годину у Сједињеним Америчким Држава (1962-63). Потом је као гостујући професор боравио на неурохирургији Клинике „Ребро“ у Загребу 1957. у Фрајбургу 1969.године, Кингстону и Монтреалу 1970. године, Москви 1974. и 1976. године, Стокхолму и Цириху 1976. године, Кијеву 1986. године и др.
Магистрирао је на тему Одузетости доњих удова проузроковане туморима кауде еквине и лумбалном дискус хернијом, 1960; а докторирао 1980. одбраном дисертације под називом Неурохируршки приступи очној дупљи на Медицинском факултету у Београду.
Говорио је пет светских језика, биран је у сва наставна звања – од асистента (1957) до редовног професора (1980) Медицинског факултета у Београду; област рада васкуларна, функционална-стереотаксична, дечија неурохирургија; био шеф Катедре за последипломске студије из неурохирургије (1979–88), члан Катедре за офталмологију и експерименталну хирургију, комисије за магистарске и докторске тезе, ментор течаја специјализације из неурохирургије (1980–88). Др Илија Нагулић био је и начелник Одељења Б са дечјим одсеком (1962–73), шеф Одељења неурохирургије и учесник у оснивању Медицинског факултета у Орану (Алжир) у току пет семестара (1965–68); директор Неурохируршке клинике у Београду (1973–78), члан КПО и начелник Сектора клинике са два одељења и два одсека клинике (1978–88) и консултант Савезног института и Завода за рехабилитацију (1959–89).
Дело
[уреди | уреди извор]У Државној болници у Нишу, на Одељењу хирургије, тада млади специјалиста неурохирургије др Илија Нагулић прву неурохируршку интервенцију извео је, 1956. године, угледајући се на рад Миливоја и Слободана Костића и пратећи развој неурохирургије у Београду. Следеће године (1957) бројним неурохируршким операцијама у оквиру нишке хирургије, др Илија Нагулић је допринео основању Одељење за неурохирургију, из кога се касније развила Неурохируршка клиника Клиничког центра Ниш.[4]
Старији нишки неурохирурзи памте, како је др Нагулић направио прву Кушинг иглу, од каниле која се уводи у кравље виме, и користио је за пункцију можданих комора.[4]
Током своје професионалне каријере, проф. др Илије М. Нагулић је био прво шеф Катедре "Б" педијатријске неурологије а потом и директор Клинике (1973-78). Оснивач је и председник Неурохируршке секције Српског лекарског друштва), и члан Медицинске академије Наука, Европског удружење Неурохируршког друштава, пуноправни члан Међународног друштва за неурохирургију у педијатрији.
Нагулић је објавио 132 научна рада (21 у међународним часописима), и следеће књиге: Нурохирургија (универзитетски уџбеник), Функционална неурохирургију' (монографија). Такође је и аутор посебне технике мини-орбитотомије.
Проф. др Илије М. Нагулић дао је значајан допринос развоју микрохирургије, а стекао је и значајно искуством у хируршких процедура на каротидо-каверозним фистулама, користећи њихову емболизацију.
Он је био први који је применио физичку методу хлађења и хибернације у току хируршких процедура на крвних судова мозга; и међу првима који је обављају имплантацију радиоактивних изотопа у ткиво тумора мозга.
Преминуо је 12. септембра 2007. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Janićijević М. Neurohirurgija u Srbiji – od laičkih trepanacija do današnjih dana, Svetlost, Čačak, 2006.
- ^ „Биографски лексикон – Познати српски лекари“, Издавач: Мелена Милановић уз подршку Друштва за очување српске баштине у Америци, Лос Анђелес, САД; Српске националне академије, Торонто, Канада; Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Београд, Србија. Београд, Торонто 2005.. pp. 558–559
- ^ „Периодика ➜ Правда”. www.digitalna.nb.rs. Приступљено 2022-07-13.
- ^ а б Љиљана Вујотић, Мирјана Нагулић, Допринос др Илије Нагулића оснивању клинике за неурохирургију у Нишу на:www.rastko.rs
- ^ „Нагулић проф. др Илија - www.umrlice.net”. www.umrlice.net. Приступљено 2021-10-17.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ilija Nagulić, Neurohirurgija, Beograd, 1975. pp. 848
