Пређи на садржај

Индијски смеђи мунгос

С Википедије, слободне енциклопедије

Индијски смеђи мунгос
(Urva fusca)
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Подтип:
Vertebrata
Класа:
Mammalia
Надред:
Laurasiatheria
Ред:
Carnivora
Подред:
Feliformia
(нерангирано):
Aeluroidea
Инфраред:
Viverroidea
Натпородица:
Herpestoidea
Породица:
Herpestidae
Потпородица:
Herpestinae
Род:
Urva
Врста:
U. fusca
Биномно име
Urva fusca
(Gray, 1838)
Подврсте
  • U. f. fusca (Waterhouse, 1838)
  • U. f. phillipsi (O. Thomas, 1924)
  • U. f. rubidior (Pocock, 1937)
  • U. f. siccata (O. Thomas, 1924)
  • U. f. maccarthiae (G. Gray, 1851)
  распрострањеност врсте
Синоними

Herpestes fuscus

Индијски смеђи мунгос (лат. Urva fusca)[2] је врста сисара из реда звери и породице мунгоси (Herpestidae), припада роду Urva која потиче из западних Гата у Индији и западне обале Шри Ланке и уведени су на острво Фиџи.[3]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Врста је први описана у складу са правилима биномне номенклатуре 1838. године од стране британског природњака Џорџа Роберта Вотерхауса који ју је назвао Herpestes fusca.[4] Опис је објављен у британском годишњем часопису „Proceedings of the Zoological Society of London“.[4] Холотип је дошао из Индије. Холотип се састојао од кожа купљених на зоолошким распродајама, од којих је већина дошла из Мадраса (неколико их је дошло са планине Нилгири).[4]

Аутори Илустроване контролне листе сисара света препознају четири подврсте.[5] Основни таксономски подаци подврсте (изузев номинативне) су представљени у табели испод:

Подврста Оригинално име Аутор и година описа Типски локалитет Холотип
U. f. phillipsi Herpestes flavidens phillipsi O. Thomas, 1924 Имање Масаканде, на надморксој висини од 914 метара. Гамадува, централна провинција Цејлон.[6][7] Одрасли мужјак (BMNH 23.12.15.1)
U. f. rubidior Herpestes fuscus rubidior Pocock, 1937 Анасигала, на надморској висини од 30 метара, Матугама, западна провинција Цејлон[8][6] Одрасли мужјак
U. f. siccata Herpestes flavidens siccatus O. Thomas, 1924 Вероватно Арипо, близу Манара, северна провинција Цејлон[6] Одрасли мужјак (BMNH 72.4.17.1)

У претходним таксонским аналазима сматрало се да је U. fusca једна врста са U. brachyura[9][10], али су други аутори указали на то да U. fusca треба да остане засебна врста.[11][12] Индијски црвени мунгос често је био сврстан у род Herpestes"[6][13], међутим на основу молекуларних анализа, утврђено је да род Herpestes, који традиционално обухвата различите врсте из група Herpestes, Urva, Garelella и Xenogale, представља парафилетску групу. Парафилетизам указује на то да одређена таксономска класификација не укључује све потомке заједничког предка, што је у супротности са принципима кладистичке класификације. Као резултат ових открића, азијске врсте су рекласификоване и укључене у ревитализовани род Urva, чиме се постиже конзистентност са филогенетским подацима.[14][5]

Етимологија[уреди | уреди извор]

  • Urva: непалски назив Arva за мунгоса који се храни раковима[15].
  • fusca: лат. fuscus „тамно, црно, смеђе”.
  • phillipsi: Вилијам Ват Адисон Филипс (1892–1981), британски зоолог са Цејлона.[7].
  • rubidior: лат. rubidior, rubidioris „црвени”, упоредни облик придева rubidus „румени”, и ruber „црвен, ђумбир”.
  • siccata: лат. siccatus „осушен, сув”, од siccare „сушити”, od siccus „сув”.

Распострањеност[уреди | уреди извор]

Индијски смеђи мунгос се јавља у јужној Индији и Шри Ланки.[16][5] У јужној Индији налази се дуж западне границе округа Кодагу, у Вирајпету у јужном Кодагуу и Утакаманду у планинама Нилгири; у Тигер Скола у планинама Пални, у планинама Меџамалај у округу Мадурај, у резервату тигрова Калакад Мунданџурај на планини Агастиа Мала, на висоравни Валпараи у планинама Анамалај у Тамил Надуу и у Националном парку Еравикулам, резервату тигрова Парамбикулам и Пеумеду у Керали.[1] На острву Вити Леву на Фиџију откривено је велика популација мунгоса; ово је прва позната интродукција смеђег мунгоса и можда потиче од пара доведеног из непознатог извора у приватног зоолошког врта касних 1970-их година.[3]

Распрострањеност варира у зависности од подврсте;[16][5]

Опис[уреди | уреди извор]

Велики мунгос снажно грађеног тела. Индијски сиви мунгос је релативно велика и тешка врста мунгоса са снажно грађеним телом. Достиже дужину главе и трупа од око 33 до 48 центиметара. Реп је дужине 19 до 33 центиметра и стога заузима између 69 и 70% дужине тела. Тежина је око 2 до 7 килограма.[16] Крзно је црно-браон боје, прошарано жутим и пешчаним мрљама, а шапе су црне.[17] Крзно на стомаку је браонкасто, мало светлије него на врху.[8] Контурна длака на стражњици је дуга приближно 40 до 60 милиметара.[8] Поддлака је на врху маслинастожута, у основи тамно сиво-браон боје (код неких јединки може бити тамнија).[9] Реп је чупав, чини отприлике 60–70% дужине главе и тела.[16] У поређењу са јаванским мунгосом (Herpeste javanicus), предњи део бубне дупље (bulla timpanica) је спљоштен и спушта се испод потиљачних туберкула.[16] Врста има три секутића (Incisivi), један очњак (Caninus), четири преткутњака (Praemolares) и два кутњака (Molares) у свакој половини вилице у горњој и доњој вилици.[9] Зубна формула је I C P M = 40[16]

Понашање[уреди | уреди извор]

Индијски смунгос насељава густе шуме и суседна подручја.[16] У Шри Ланки се јавља у равничарским шумама, у централном, планинском делу земље и у сушној зони.[16] У југозападној Индији се такође се може наћи на плантажама чаја и кафе на надморској висини од 900 до 1.400 метара и у зимзеленим шумама на надморској висини од 450 до 2.000 метара.[16] Индијски смеђи мунгос је ноћна живоитња, преферира да живи у изолацији и одржава своја станишта у густим шумама. Генерално је стидљива животиња које избегава контакт са људима, али понекад улазиу приградске баште да се храни змијама и мишевима. Када му прети опасност, побећи ће у рупу, али ће се жестоко борити када је сатеран у ћошак.[18] На основу неколико фотографија и посматрања, утврђено је да воде и ноћни начин живота.[16] Живи на тлу; углавном је усамљена (иако су забележена ретка виђења у паровима или малим групама).[1]

Мало се зна о његовој исхрани и техникама лова, иако је у Анамалајсу примећено да једе лешеве великих сисара као што је индијски гаур (Bos gaurus), а у Вапарају је виђен на депонијама смећа.<ref name=iucn> Када су спремни за размножавање, индијски смеђи мунгоси се укопавају у густо збијене стене и рађају два до три млада. Смеђи мунгос је опортунистички месождер, храни се првенствено малим глодарима, змијама, гуштерима, пауцима, ларвама, птицама, јајима, жабама, а понекад и бобицама и цвећем.[3]

Мало се зна и о репродукцији. Порођај се обично одвија у добро сакривеном насипу укопаном испод корена дрвета, испод стене или мравињака. Женка рађа три до четири штенета у било које доба године.[18]

Угроженост[уреди | уреди извор]

На Црвеном списку угрожених врста Међународне уније за очување природе и природних ресурса (IUCN) класификована је као LC (најмање забрињавајуће).[1] Чини се да је смеђи мунгос прилично прилагођен својим промењеним стаништима и није баш специјализован за своје навике.[1] Иако конкретни подаци о величини популације на терену нису доступни за ову врсту у било којем делу његовог арела, тренутни подаци указују на то да је то релативно криптична врста, али да може бити локално уобичајена, чак и у стаништима модификованим људима.[1] Претње за смеђег мунгоса нису добро познате, али губитак станишта, фрагментација и деградација могу имати одређени утицај на његову популацију. Широко распрострањена појава на пољопривредном земљишту сугерише да употреба агрохемикалија може представљати претњу за овог мунгоса – вероватно чак и већу од саме пољопривреде. Постоји одређени ниво случајног хватања у замку и других облика лова.[1] Даља теренска и еколошка истраживања би разјаснила утицај различитих потенцијалних претњи којима је смеђи мунгос изложен, али како је недавно примећено на плантажама кафе и чаја у веома фрагментираном шумском пејзажу, релативна стабилност станишта и недостатак лова на овог мунгоса сугеришу да су свеукупне претње ниске.[1][16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж Mudappa, D.; Jathanna, D. (2015). „Herpestes fuscus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T41612A45207051. 
  2. ^ Urva smithii (J. E. Gray, 1837) in der ASM Mammal Diversity Database
  3. ^ а б в Veron, Geraldine; Patou, Marie-Lilith; Simberloff, Daniel; McLenachan, Patricia A.; Morley, Craig G. (2010-07-01). „The Indian brown mongoose, yet another invader in Fiji”. Biological Invasions (на језику: енглески). 12 (7): 1947—1951. ISSN 1573-1464. doi:10.1007/s10530-009-9616-z. 
  4. ^ а б в G.R. Waterhouse (1838). „On two New Species of Mammalia, from the Society’s Collection, belonging to the Genera Gerbillus and Herpestes”. Proceedings of the Zoological Society of London (на језику: енглески). 6: 55. 
  5. ^ а б в г C.J. Burgin, D.E. Wilson, R.A. Mittermeier, A.B. Rylands, T.E. Lacher & W. Sechrest (2020). Illustrated Checklist of the Mammals of the World (на језику: енглески). Barcelona: Lynx Edicions. стр. 418. ISBN 978-84-16728-35-0. 
  6. ^ а б в г J.R. Ellerman & T.C.S. Morrison-Scott (1966). Checklist of Palaearctic and Indian mammals 1758 to 1946 (на језику: енглески). 2. London: Trustees of the British Museum (Natural History). стр. 1–809. 
  7. ^ а б Thomas O. (1924). „On some Ceylon mammals” (на језику: енглески). 13 (74). The Annals and Magazine of Natural History: 239–242. doi:10.1080/00222932408633037. 
  8. ^ а б в Pocock R.I. (1937). „The mongooses of British India, including Ceylon and Burma”. The journal of the Bombay Natural History Society (на језику: енглески). 39 (2): 211–245. 
  9. ^ а б в Bechthold B. (1939). Die asiatischen Formen der Gattung Herpestes, ihre Systematik, Ökologie, Verbreitung und ihre Zusammenhänge mit den afrikanischen Arten (на језику: немачки). 14. Zeitschrift für Säugetierkunde. стр. 113–219. 
  10. ^ E. Wenzel & T. Haltenorth (1972). „System der Schleichkatzen (Viverridae)” (на језику: немачки). 20 (1). Säugetierkundliche Mitteilungen: 110–127. 
  11. ^ K. Fredga. Chromosome studies in mongooses (Carnivora, Viverridae) (на језику: енглески). стр. 1–11. 
  12. ^ G.B. Corbet, J.E. Hill (1992). Mammals of the Indomalayan region. A systematic review (PDF) (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. стр. 1–488. ISBN 978-0198546931. 
  13. ^ D.E. Wilson & D.M. Reeder (redaktorzy) (2005). „Species Herpestes fuscus”. Mammal Species of the World. A Taxonomic and Geographic Reference (Wyd. 3). Johns Hopkins University Press. Приступљено 2024-06-06. 
  14. ^ M.-L. Patou, P.A. Mclenachan, C.G. Morley, A. Couloux, A.P. Jennings & G. Veron (2009). „Molecular phylogeny of the Herpestidae (Mammalia, Carnivora) with a special emphasis on the Asian Herpestes”. Molecular Phylogenetics and Evolution (на језику: енглески). 53 (1): 69–80. doi:10.1016/j.ympev.2009.05.038. 
  15. ^ Theodore Sherman Palmer (1904). „Index Generum Mammalium: a List of the Genera and Families of Mammals” (на језику: енглески). 23. North American Fauna: 703. 
  16. ^ а б в г д ђ е ж з и ј D.E. Wilson & R.A. Mittermeier; J.S. Gilchrist, A.P. Jennings, G. Veron, & P. Cavallini location= Barcelona (2009). Handbook of the Mammals of the World (на језику: енглески). стр. 310. ISBN 978-84-96553-49-1. 
  17. ^ Menon, V. (2014). Indian Mammals: A Field Guide. UK: Hachette. ISBN 9789350097618. 
  18. ^ а б Yapa, A.; Ratnavira, G. (2013). Mammals of Sri Lanka. Colombo: Field Ornithology Group of Sri Lanka. стр. 1012. ISBN 978-955-8576-32-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Urva fusca на Викимедијиној остави
  • Подаци везани за чланак Urva fusca на Викиврстама
Индијски смеђи мунгос на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за животиње је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Индијски_смеђи_мунгос&oldid=27841285”