Пређи на садржај

Град Источно Сарајево

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Источно Сарајево (град))
Град Источно Сарајево
Храм Светог Василија Острошког на Вељинама
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
 — 2013.Раст 59.916[1] или
Раст 61.516[2]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина1.425,77 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
ГрадоначелникЉубиша Ћосић (СНСД)
Поштански број71123
Позивни број057
Крсна славаСвети Петар Сарајевски
Веб-сајтГрад Источно Сарајево

Град Источно Сарајево (од 1993. до 1996. Српски град Сарајево[а], од 1996. до 2005. Град Српско Сарајево[б], од 2005. Град Источно Сарајево[в]) је јединица локалне самоуправе у Републици Српској, односно БиХ. По површини је највећи град у Републици Српској, као и Босни и Херцеговини, док се по броју становника налази на петом мјесту. Једини је град у овом ентитету који обухвата више општина. Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику у Граду Источном Сарајеву је пописано 59.916[1], а према коначним подацима Агенције за статистику БиХ 61.516 лица.[2] Народна скупштина Републике Српске 2020. године донела је Закон о Граду Источно Сарајево.[3]

Град је настао током рата у БиХ, када је велики број градова подијељен на српске и муслиманске односно хрватске дијелове. Током самог рата град Српско Сарајево је захватао много већу територију од оне која му је припала по Дејтонском споразуму. Тада су се у граду поред данашњих дијелова налазили: Илиџа, Хаџићи, Илијаш, Вогошћа, као и нека насеља самог града Сарајева. Администрација града Источно Сарајево налази се у градском насељу Лукавица, у улици Стефана Немање. Географски гледано, град чини јединствену урбану цјелину са градом Сарајевом и спаја се у сарајевском градском насељу Добриња и Враца.

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај

[уреди | уреди извор]
Топографска карта Источног Сарајева

Источно Сарајево се налази у централном дијелу Босне и Херцеговине, источном дијелу Републике Српске и највећи је град Сарајевско-романијске регије. Град Источно Сарајево је административни, универзитетски, економски, културни и спортски центар источног дијела Републике Српске Смештен је у композитној Сарајевској котлини која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу, са централним деловима града углавном смјештеним у његовој низини.

Настао је у ратним данима од сарајевских насеља која су насељавали Срби. Данас се град Источно Сарајево снажно развија и шири, изграђене су многе четврти, нове су у изградњи, број становника се убрзано повећава те постаје и важан економски центар.

Најјужнија тачка града налази се у општини Трново, у атару насеља Козја Лука, док је најсјевернија лоцирана сјевероисточно од насеља Горњи Драпнићи у општини Соколац. Најзападнија тачка је у општини Источна Илиџа, у подножју планине Игман, а најисточнија тачка је у атару насеља Точионик у општини Соколац. Укупна површина града Источно Сарајево износи 1.425,77 km². Територија града се састоји из два дијела, већег сјеверног дијела (1.380,61 km²) и знатно мањег јужног дијела (свега 45,16 km²). Већи сјеверни дио се протеже у правцу сјевер–југ 12–42 км, а исток–запад 26–42 км. Мањи јужни дио у правцу сјевер–југ има димензије 5–8 км, а исток-запад 5–9,8 км. Ова два дијела града Источно Сарајево су међусобно одвојена територијом општине Трново (ФБиХ), односно Кантона Сарајево. Простор града са аспекта географске регионализације припада планинско–котлинској регији, односно, субрегијама Сарајевско-романијске регије. У геоморфолошком смислу подручје града припада унутрашњим Динаридима. Територија града граничи се са укупно 13 општина. Граничне општине из Републике Српске су: Хан Пијесак, Калиновик и Рогатица. Што се тиче Федерације Босне и Херцеговине, град Источно Сарајево граничи са општинама Кантона Сарајево: Стари Град Сарајево, Нови Град Сарајево, Ново Сарајево, Центар Сарајево, Илијаш, Илиџа, Трново (ФБиХ); општином Олово у Зеничко–добојском кантону и општинама Пале-Прача и Фоча-Устиколина из Босанско-подрињског кантона.

Воде

[уреди | уреди извор]

Подручје Источног Сарајева је богато водама, изворима, потоцима и ријекама.

Ријеке

[уреди | уреди извор]

Миљацка настаје спајањем Паљанске и Мокрањске Миљацке подножју планина Романије и Јахорине. Жељезница постаје од Храсничког и Годињског потока, који извиру на планини Трескавици, а састају се код села Турови. Лукавичка ријека извире у мјесту Горњи Миљевићи и тече кроз: Доње Миљевиће, Лукавицу, гдје се спаја са ријеком Тилава и прави ријеку Добриња, која даље тече кроз Добрињу, Неђариће, и даље кроз град Сарајево. Ријека Тилава протиче кроз насеља Топлик и Тилава. Касиндолска ријека извире у подножју Јахорине, а улива се у Жељезницу на Илиџи. Паљанска Миљацка извире у Палама. Мокрањска Миљацка извире у Кадином Селу. Прача је лијева притока ријеке Дрине, извире на сјеверним падинама Јахорине на 1.540 м надморске висине.

  • ријека Миљацка
    ријека Миљацка
  • ријека Жељезница
    ријека Жељезница
  • ријека Прача
    ријека Прача

Језера

[уреди | уреди извор]

У централном дијелу Источног Сарајева, на територији општине Источно Ново Сарајево, налази се вјештачко језеро, мањих димензија. Језеро је у протеклих пар година у фокусу јавности Источног Сарајева и један је од најљепших локалитета Источнг Сарајева и мјесто за одмор и рекреацију у близини центра града, а које све више привлачи и туристе из разних крајева.[4] Палама. Мокрањска Миљацка извире у Кадином Селу. Прача је лијева притока ријеке Дрине, извире на сјеверним падинама Јахорине на 1.540 м надморске висине.

  • језеро
    језеро
  • језеро
    језеро
  • језеро
    језеро

Планине

[уреди | уреди извор]

Град окружују олимпијске планине које досежу и 2.000 метара висине: Бјелашница простире се југозападно од града. Јахорина простире се олимпијска планина смјештена источно од града. Игман простире се југозападно од града окружујући Бјелашницу и Илиџу. Трескавица представља планински масив смјештен јужно од града. Требевић простире се југоисточно од града. Романија је планина која се простире од Сокоца до Источног Сарајева на јужној страни, изнад Пала, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака. На западној страни, изнад Мокрог, су познате Црвене стијене. Црепољско је планина у близини Источног Сарајева на којој се налази насеље Вучија Лука.

  • Бјелашница
    Бјелашница
  • Јахорина
    Јахорина
  • Игман
    Игман
  • Требевић
    Требевић
  • Романија
    Романија

Клима

[уреди | уреди извор]

Источно Сарајево има умерено континенталну климу, лежи између климатских зона средње Европе на северу и Медитерана на југу. Просечна годишња температура је 9,5 °C, уз јануар (-1.3 °C) који је најхладнији месец у години и јул (19.1 °C) који је најтоплији. Највиша забележена температура је 40,0 °C 19. августа 1946, док је најнижа забележена температура била -26,4 °C дана 25. јануара 1942. У просеку, Источно Сарајево има 68 летњих дана годишње (температура већа од 30,0 °C). Град одликују изразите зиме, умерено топла лета, знатна колебања температуре, те обилне падавине почетком лета. У региону су погодни климатски услови за развој зимских спортова.[5]

Клима Источног Сарајева
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 3
(37) 		6
(43) 		10
(50) 		15
(59) 		20
(68) 		23
(73) 		26
(79) 		26
(79) 		22
(72) 		17
(63) 		10
(50) 		4
(39) 		26
(79)
Просек, °C (°F) −0,5
(31,1) 		2,0
(35,6) 		5,5
(41,9) 		9,5
(49,1) 		14,5
(58,1) 		17,0
(62,6) 		19,5
(67,1) 		19,5
(67,1) 		16,0
(60,8) 		11,5
(52,7) 		6,0
(42,8) 		0,5
(32,9) 		10,08
(50,15)
Средњи минимум, °C (°F) −4
(25) 		−2
(28) 		1
(34) 		4
(39) 		9
(48) 		11
(52) 		13
(55) 		13
(55) 		10
(50) 		6
(43) 		2
(36) 		−3
(27) 		−4
(25)
Количина падавина, mm (in) 71
(28) 		67
(26,4) 		70
(27,6) 		74
(29,1) 		82
(32,3) 		91
(35,8) 		79
(31,1) 		71
(28) 		70
(27,6) 		77
(30,3) 		94
(37) 		85
(33,5) 		931
(366,7)
[тражи се извор]

Историја

[уреди | уреди извор]

Данашње подручје града Источно Сарајево је било насељено још у праисторији, на шта указује велики број праисторијских некропола (громиле) и градина на подручју Гласинца, од којих су најзначајније Мала Градина у Бјелосављевићима, Градина Пуховац, Кочев до и Талине. По Гласиначкој висоравни име је добила и једна од најзначајнијих култура бронзаног и жељезног доба на европском континенту. То је била култура једног од највећих илирских племенских савеза — Аутеријата и подељена је у три фаза (1800 — 800 године п. н. е.). Ова култура представља историјски континуитет са бутмирском неолитском културом (2400 — 2000. п. н. е.), чија се налазишта налазе у пограничном подручју Федерације БиХ и Кантона Сарајево са општином Источна Илиџа. Иако је простор данашњег града Источно Сарајево био у саставу Римске Империје, римски односно антички археолошки локалитети нису значајније заступљени. У средњем вијеку овај простор је био у саставу босанске средњовјековне државе. У касном средњем вијеку, у периоду феудалног партикуларизма, крајем 14. и почетком 15. вијека значајним дијелом овог простора Гласинац, Прача управља властелинска породица Павловић, која је господарила дијелом источне Босне и Херцеговине. Из тог периода и раније потичу стари градови и утврђења као што су Витањ, Хрељин град и Стари град изнад изворишта Паљанске Миљацке.[6]

Стари град Ходидјед изнад Миљацке био је под контролом босанског краља и један је од првих градова у Босни који су освојиле Османлије. На читавом подручју су присутне и бројне некрополе стећака из средњовјековног периода. Најпознатије некрополе су некрополе стећака у Војковићима, Крупцу и Хреши. Са падом Босне 1463. године и ово подручје доспјева под турску власт. Значајнији споменици из турског периода су били Селимија џамија у Кнежини и Јахијино турбе у Бјеласовићима.

Године 1878. Аустроугарска преузима управљање Босном и Херцеговином, па тако и данашњим подручјем града Источно Сарајево. Војна касарна у Подроманији (у склопу данашњег комплекса психијатријске болнице) представља градитељско насљеђе из овог периода.

Утврђења

[уреди | уреди извор]

На територији Источног Сарајева постоје три утврђења: Ходидјед — средњовјековни стари град чији се остаци налазе у селу Булози, Источни Стари Град, Стари град — средњовјековни стари град чији се остаци налазе на саставцима Паљанске Миљацке и Мокрањске Миљацке, Градина — средњовјековно утврђење које се налази у Горњим Палама и постојала је као управни центар за подручје паљанског поља, а можда и ширег подручја властелинске породице Павловића.

  • Мјесто на ком се налазио Ходидјед
    Мјесто на ком се налазио Ходидјед
  • Стари град на саставцима двије Миљацке
    Стари град на саставцима двије Миљацке
  • Градина
    Градина

Формирање града

[уреди | уреди извор]
Капија града Источно Сарајево

Град Српско Сарајево, је конституисан на Палама, уз присуство Предсједника скупштина и извршних одбора српских општина Хаџићи, Илиџа, Вогошћа, Рајловац, Илијаш, Пале, Центар, Стари Град, Ново Град Сарајево и Ново Сарајево.[7]

Прва цивилна власт на територији Источног Сарајева формирана је, на скупштинској сједници, у згради Мјесне заједнице Лукавица, крајем љета 1992. године. У организацији Повјереништва Српске општине Ново Сарајево, на чијем је челу био Повјереник Предсједништва Републике Српске др Драган Ђокановић, одржана је Скупштина Општине Српско Ново Сарајево коју су чинили одборници српске националности Скупштине, предратне сарајевске општине, Ново Сарајево.

Позвани одборници, изабрани на вишестраначким изборима 1990. године, изабрали су општински Извршни одбор, а први предсједник Извршног одбора постао је Бранко Радан.[тражи се извор]

Спомен плоча касарни Сељо

Град Српско Сарајево се састојао од следећих градских и приградских општина. Градске: Српско Ново Сарајево, Српски Стари Град, Српски Центар, Српска Илиџа, Српска Вогошћа и Рајловац. Приградске општине биле су: Пале, Соколац, Трново, Илијаш и Хаџићи.[8]

Назив Српско Сарајево је одлуком Уставног суда БиХ проглашен неуставним и дискриминаторским према Бошњацима, Хрватима и осталим грађанима који нису српске националности, па је граду одлуком Народне скупштине Републике Српске промењено име у Источно Сарајево.

У Источно Сарајево спадају дијелови предратних општина Ново Сарајево, Илиџа, Нови Град, Стари Град, од чијих дијелова су формиране нове општине — Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Источни Стари Град, које заједно са општинама Пале, Трново и Соколац чине град Источно Сарајево.

Политичко уређење

[уреди | уреди извор]
Састав Скупштине града Источно Сарајево од 2017. године.
11
9
5
4
1
1
11 9 5 4 1 1 
Од укупно 31 мандата на поједине партије отпада:
      СДС: 11
      СНСД: 9
      ДНС: 5
      ПДП: 4
      ДФ: 1
      Независни: 1
Главни чланак: Списак начелника и градоначелника у Републици Српској

Градска администрација

[уреди | уреди извор]

Градоначелник града представља и заступа град и врши извршну функцију у Источном Сарајеву. Избор градоначелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред градоначелника, чини и скупштина града. Институционални центар града Источно Сарајево је насеље Лукавица, гдје су у Административном центру смјештени сви градски органи.

Градоначелник Града Источно Сарајево је Љубиша Ћосић испред СНСД, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Града Источно Сарајево је приказан у табели.[9]

Повјереништво за Град Српско Сарајево

[уреди | уреди извор]

Повјереништво за Град Српско Сарајево је формирано 1996. године на основу Тачке 2. Амандмана XXXV на Устав Републике Српске и Тачке 2. Одлуке о образовању повјереништава за општине односно подручја која су у цјелини или дјелимично ушла у састав Федерације БиХ. Повјереништво града извршава налоге Народне скупштине, Предсједника Републике и Владе Републике Српске и врши послове из надлежности Скупштине Града и Извршног одбора у складу са законом. Повјереништво је образовано у сљедећем саставу:[г]

  1. Мирко Шаровић, предсједник,
  2. Момчило Ћеклић,
  3. Рајко Копривица,
  4. Бошко Лемез,
  5. Јово Божић,
  6. Ратко Радић,
  7. Милован Бјелица,
  8. Ненад Веселиноћ,
  9. Трифко Радић.

Општине

[уреди | уреди извор]

Град Источно Сарајево је територијална јединица локалне самоуправе и има надлежности над следећим општинама:

Под термином Источно Сарајево у ужем смислу подразумјевају се општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.

Главни град Републике Српске

[уреди | уреди извор]
Источно Сарајево у ужем смислу (општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево)

У периоду грађанског рата, од 1992. до 1995. године, Пале су биле привремени главни град Републике Српске. Ту су се налазиле политичке и правне институције: Влада и њени органи, Скупштина Републике Српске и др. У исто вријеме ту су се налазиле новинска агенција СРНА, Телевизијски студио Канал С, новине Јавност и Огњишта.

Устав Републике Српске наводи Сарајево као главни град; углавном се подразумева да се ова одредба односи на данашње Источно Сарајево јер обухвата територију пријератног Сарајева која данас припада Републици Српској.[тражи се извор]

Републичке институције

[уреди | уреди извор]

На територији града Источно Сарајево, смјештене су сљедеће републичке и државне институције:

  • Републичка управа цивилне заштите, Републичка управа цивилне заштите је до 1997. године у Републици Српској била у саставу Министарства одбране Републике Српске. Од 1997. године цивилна заштита се издваја из Министарства одбране РС и доноси Закон о цивилној заштити у РС.
  • Окружни суд у Источном Сарајеву, Окружни суд у Источном Сарајеву основан је у мају 1992. године под називом Виши суд у Сарајеву. Законом о Високом судском и тужилачком савјету БиХ проведена је реформа правосуђа. Том реформом конституисани су правосудни органи у складу са новим прописима.
  • Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву установљено је на основу Одлуке Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске, дана 10. новембар.2003. године. Окружно тужилаштво у свом саставу има двије подручне канцеларије, у Вишеграду и Власеници.
  • Окружни привредни суд
  • Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Одлуком Владе Републике Српске од 4. септембар 1992. године основан је Републички издавачки завод „Просвјета“. Овај Завод од 1. август 2004. године на основу одредаба Закона о издавачкој дјелатности, послује под фирмом Јавно предузеће „Завод за уџбенике и наставна средства“.
  • Кинотека Републике Српске, Кинотека Републике Српске основана је одлуком владе као установа од посебног интереса за Републику Српску почетком 2009. године, када је званично престала са радом дјелатност „Срна филма“, чији је Кинотека правни сљедбеник.
  • Црвени крст Републике Српске, Јединствена хуманитарна, добровољна невладина организација која дјелује у области здравства и социјалне политике на територији Републике Српске.
  • СРНА, Новинска агенција Републике Српске — СРНА, раније Српска новинска агенција, званична је новинска агенција Републике Српске.
  • Шуме Републике Српске, Основано је као Јавно предузеће шумарства Српске Републике Босне и Херцеговине одлуком Владе Српске Републике Босне и Херцеговине број 03-599 од 8. јуна 1992. године.[10]

Државне институције

[уреди | уреди извор]
  • Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА)
  • Агенција за форензичка испитивања и вјештачења
  • Агенција за надзор над тржиштем
  • Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против корупције
  • Имиграциони центар Службе за послове са странцима
  • Институт за стандардизацију

Становништво

[уреди | уреди извор]

На територији Источног Сарајева прије посљедњег рата, живјело је знатно мање становништва, али је овај крај насељен у ратним и послијератним годинама српским избјеглицама из сарајевских општина које су контролисали Бошњаци.

Источно Сарајево је нови град настао захваљујући друштвено-политичким дешавањима у БиХ, 1992—1995. Источно Сарајево су проширили и изградили домаћи становници и расељени сарајевски Срби који су уточиште нашли у, предратним, приградским насељима — Лукавица, Касиндо, Пале, Соколац и од њих створили нова насеља која се све више шире и повезују у јединствену градску цјелину.

∗ Пописи становништва 1961-1981

  • Етнички састав Сарајева по насељима 1961. године
    Етнички састав Сарајева по насељима 1961. године
  • Удео Срба у Сарајеву по насељима 1961. године
    Удео Срба у Сарајеву по насељима 1961. године
  • Етнички састав Сарајева по насељима 1971. године
    Етнички састав Сарајева по насељима 1971. године
  • Етнички састав Сарајева по насељима 1981. године
    Етнички састав Сарајева по насељима 1981. године

∗ Попис становништва 1991. године

  • Етнички састав Сарајева по насељима 1991. године
    Етнички састав Сарајева по насељима 1991. године
  • Етнички састав Сарајева по насељима 1991. године
    Етнички састав Сарајева по насељима 1991. године
  • Удео Муслимана у Сарајеву по насељима 1991. године
    Удео Муслимана у Сарајеву по насељима 1991. године
  • Удео Срба у Сарајеву по насељима 1991. године
    Удео Срба у Сарајеву по насељима 1991. године
  • Удео Хрвата у Сарајеву по насељима 1991. године
    Удео Хрвата у Сарајеву по насељима 1991. године

∗ Попис становништва 2013. године

  • Етнички састав Сарајева по насељима 2013. године
    Етнички састав Сарајева по насељима 2013. године
  • Етнички састав Сарајева по насељима 2013. године
    Етнички састав Сарајева по насељима 2013. године
  • Удео Бошњака у Сарајеву по насељима 2013. године
    Удео Бошњака у Сарајеву по насељима 2013. године
  • Удео Срба у Сарајеву по насељима 2013. године
    Удео Срба у Сарајеву по насељима 2013. године
  • Удео Хрвата у Сарајеву по насељима 2013. године
    Удео Хрвата у Сарајеву по насељима 2013. године
Састав становништва – град Источно Сарајево
2013.[11]
Укупно61 516 (100,0%)
Срби57 953 (94,21%)
Бошњаци2 429 (3,949%)
Хрвати442 (0,719%)
Неизјашњени238 (0,387%)
Остали80 (0,130%)
Роми74 (0,120%)
Црногорци60 (0,098%)
Босанци57 (0,093%)
Непознато51 (0,083%)
Југословени40 (0,065%)
Муслимани23 (0,037%)
Босанци и Херцеговци20 (0,033%)
Македонци17 (0,028%)
Словенци17 (0,028%)
Украјинци11 (0,018%)
Албанци4 (0,007%)

    Религија

    [уреди | уреди извор]

    На територија града Источног Сарајева, највећи број становништва, је православне вјероисповијести, и припадају српској православној цркви. Поред православаца, постоји и одређен број римокатолика, као и припадника исламске вјероисповијести.

    Вјерски објекти

    [уреди | уреди извор]

    Град Источно Сарајево има драгоцене споменике духовне културе, православне цркве и манастире, католичке и исламске богомоље.[12]

    Српска православна црква

    [уреди | уреди извор]
    Црква Св. Василија Острошког у Источном Сарајеву

    Источна Илиџа

    Источни Стари Град

    Источно Ново Сарајево

    Пале

    Соколац

    Трново

    Римокатоличка црква

    [уреди | уреди извор]

    Пале

    Исламска заједница

    [уреди | уреди извор]

    Пале

    • Џамија у Подвитезу

    Соколац

    • Џамија Хилмија у Каљини
    • Џамија у Новосеоцима
    • Џамија у Кошутици
    • Џамија Селимија у Кнежини
    • Џамија у Крушевцима
    • Џамија у Шашевцима
    • Џамија у Шахбеговићима

    Трново

    • Џамија у Кијеву

    Привреда

    [уреди | уреди извор]
    Аутобуска станица Источно Сарајево, насеље Соко.

    Град Источно Сарајево је административно, индустријско, економско и културно средиште источног дијела Републике Српске. Позиција Источног Сарајева је стратешки важна јер се налази у непосредној близини Сарајева, главног и највећег града Босне и Херцеговине, са којим чини јединствену урбану цјелину. Преко Међународног аеродрома Сарајево, Источно Сарајево је повезано са великим бројем свјетских метропола.

    Захваљујући тржишту од готово 600.000 људи, у Источном Сарајеву су отворени велики тржни центри компанија „Туш“, „Том“, „Александрија“, „Тржница“,"Бартула“ и други, те представништва бројних компанија и банака.

    На подручју града налази се Олимпијски центар Јахорина који, са својим рекреативним скијашким теренима и такмичарским ски — стазама, представља свјетски познату туристичку и спортску дестинацију.[13]

    Носиоци развоја на подручју Источног Сарајева су индустрија, шумарство, угоститељско-туристичке дјелатности и трговина. Због географских и климатских карактеристика подручја, дјелатност пољопривреде је слабије развијена. По завршетку ратних дејстава, почео је развој и у области грађевинарства, а нарочито у области мале привреде. Индустријски развој углавном је оријентисан на металну, дрвну и текстилну индустрију. У Сокоцу је сједиште и неколико великих предузећа од републичког и регионалног значаја, као што су: „Српске шуме“, „Телеком Српске“ — Радна јединица Источно Сарајево, „Српске поште“ — Радна јединица Источно Сарајево и АД „Романијапутеви“.

    На територији данашњег Града Источно Сарајево, у периоду СФРЈ, налазио се велики број привредних субјеката. Фирме које су успјеле да се реорганизују након Одбрамбено-отаџбинског рата, знатно су смањиле производњу, и данас послују са умањеним капацитетима, док су неке током процеса приватизације доживјеле крах у пословању, и након неуспјелих стечаја су угашене. Довођењем страних инвеститора, одређен број фирми је пререгистрован и успјешно наставио производњу.

    • Мофас д.о.о. Источно Сарајево, је фирма настала пререгистрацијом, некадашњег привредног гиганта Фабрике мотора Сарајево (ФАМОС). "Фамос" је била фабрика камионских мјењача и дизел мотора смјештена у насељу Храсница. Након рата, дио производње фабрике "Фамос" је исељен у Лукавицу, гдје је наставио производњу, све до 2015. године када је између фабрике "Фамос" и стратешких партнера из Њемачке и Тешња потписан уговор о оснивању заједничког предузећа "Мофас". У новом предузећу реорганизацијом послова, бива организована производња радилица, брегастих осовина, глава и блокова мотора, те кјунача. Нова фирма је преузела просторије бившег "Фамоса", у насељу Слобода, општина Источно Ново Сарајево, као и остале непокретности и комплетан запослени кадар.[14]
    • Енергоинвест — Електроенергетска опрема (ЕЕОП) д.о.о. Источно Сарајево, је привредни субјект регистрован 2014. године на имовини бившег привредног гиганта, Расклопне опреме. "ЕЕОП" нуди својим купцима оптималан избор средњoнапонских и високонапонских апарата и постројења за пренос, дистрибуцију и управљање електричном енергијом. Комплетна производња овог предузећа је намјењена страном тржишту.[15]
    • Ласта а.д. Источно Сарајево је предузеће које се бави производњом бицикала и саобраћајне сигнализације. Поред ових дјелатности, "Ласта" се бави и производњом, туристичких табли и паноа, за тим врши металопрерађивачке услужне дјелатности, површинску заштиту лакирања и поцинчавање. Предузеће а. д. "Ласта" основано је 1950. године као УНИС "Ласта", Фабрика бицикала Сигнализације и спортске опреме. Након измјештања производних капацитета на територију данашњег Источног Сарајева, фабрика наставља са радом под овим именом, све до 2. новембра 2001. године, од када послује као Акционарско друштво АД "Ласта" Фабрика бицикла и сигнализације.[16]
    • Термоапарати (ТАТ) а.д. Источно Ново Сарајево је фирма која се бави производњом процесне опреме и металних конструкција. Производни погони фабрике су смјештени у централном дијелу Источног Новог Сарајева, у непосредној близини "ЕЕОП-а" и Фабриек "Ласта".[17]
    • ИФСФА-МОС д.о.о. Пале, је привредни субјект основан средином 2016. године на Палама, након након куповине производих погона бише фабрике Фамос-Коран. Уговор су потписали стечајни управник бившег а.д. "Фамос" Фабрике "Коран" Пале Радослав Братић и власник компаније "Капитал група" Идрис Фатих Шахин 4. августа. У плану је покретање производње нове модерне линије зупчаника и лежајева без уља. Између осталог, планирана је и производња новог мотора до 880 киловата, односно до 1.200 коњских снага и мотор савремене конструкције. Осим тог финалног производа, фабрика ће радити и дијелове за нови мотор. У плану је и постављање сасвим нове линије за производњу зупчаника, која ће се одвијати на бази најсавременије технологије, јер је ријеч о зупчаницима и мјењачима који ће радити без уља.[18]
    • ФАТЕС а.д. Соколац је фабрика за производњу и продају тепиха. Акционарско Друштво "ФАТЕС" Соколац, основано је 1976. године, а основна дјелатност јесте производња и продаја тепиха. Тренутно послује као акционарско друштво у у већинском приватном власништву.[19]

    Саобраћај

    [уреди | уреди извор]

    Преко територије града прелазе четири значајне друмске саобраћајнице према Србији и Црној Гори: Источно Сарајево–Соколац–Зворник–Лозница, Источно Сарајево–Соколац–Рогатица–Вишеград–Ужице, Источно Сарајево–Пале–Горажде–Вишеград–Ужице, Источно Сарајево–Трново–Добро Поље–Фоча–Црна Гора. Жељезнички саобраћај није присутан на територији града. Најближа жељезничка станица је Централна жељезничка станица Сарајево, а најближа жељезничка пруга је пруга Зеница–Сарајево–Мостар. До 1970–их година прошлог вијека преко територије града је пролазила ускотрачна жељезничка пруга Сарајево–Пале–Прача–Устипрача–Вишеград–Ужице. Међународни аеродром Сарајево готово просторно граничи са градом Источно Сарајево, у подручју општине Источна Илиџа.[20]

    Комуникација и Медији

    [уреди | уреди извор]

    Како је сам град Источно Сарајево, онакав какав је данас, настајао у периоду после Одбрамбено-отаџбинског рата, тако је и већина медија настала у том периоду. Источно Сарајево има двије телевизијске станице, и већи број радио станица. Током ратног периода и пар година након рата, тадашње Српско Сарајево је као дејуре и дефакто главни град Републике Српске, било сједиште државне телевизије Републике Српске, Гласа Српске, српске новинске агенције Срна. На територији града постоје дописништва БН телевизије из Бијељине, Алтернативне телевизије из Бања Луке, Елта телевизије из Добоја, која у свом програму емитује Хронику Источног Сарајева, као и дописништва новинских агенција, Глас Српске, Блиц и српске новинске агенције Срна.

    • Радио-телевизија Источно Сарајево је медијска кућа, телевизијска и радио станица са сједиштем у Источном Сарајеву. РТВ ИС је медиј мјесног карактера, јер је идејно и тематски посвећен првенствено гледаоцима града Источно Сарајево. Почела је са емитовањем телевизијског програма 12. септембра 2008. године. Сједиште ове ТВ станице налази се у улици Стефана Немање 13 у Источном Сарајеву.
    • Телевизија ОСМ је приватна телевизијска станица са сједиштем у Источном Сарајеву. ТВ ОСМ је модерна и амбициозна комерцијална телевизија, са покривањем цијеле БиХ. По природи ова станица је комерцијална, уређивачки самостална, а жанровски је општег типа.
    • Соколачки радио основан је 1975. године када су постављени темељи информисања на подручју општине Соколац. Из студијских просторија које су биле смјештене у објекту Средњошколског центра, 30. новембра 1975. године, одјекнула је романијска пјесма којом се огласио сигнал Радио Романије.[21]
    • Ослобођење (ратно) или "Српско Ослобођење", а званично само НИШП "Ослобођење", је дневни лист који је званично издаван на територији Републике Српске од почетка 1992. године до краја 1996. године. Сједиште овога дневног листа се налазило у Српском Сарајеву, а главни и одговорни уредник је био Драженко Ђукановић. Дневни лист „Ослобођење“ је штампан на српској ћирилици, користећи екавски и ијекавски изговор српског језика (Романијско-рашки дијалекат српског језика).
    • Радио телевизија Републике Српске на територији града дјелује кроз Информативно-технички центар Источно Сарајево. Студио С, будућа Српска телевизија (СРТ) је 6. маја 1992. из студија у Палама емитовала први телевизијски Дневник. Једини начин информисања становника источног дијела Републике Српске биле су информације добијене преко државне телевизије са Пала. Техничким увезивањем студија у Палама са студијом у Бањалуци почело је емитовање програма за простор скоро читаве БиХ. Овакав начин рада трајао је до 1998. године, од када се централни студио у Бањалуци, а студио у Палама наставља рад као информативно технички центар. Сједиште ИТЦ-а у јулу 1999. године премјештено је из Пала у Лукавицу. Тренутно у ИТЦ-у Источно Сарајево запослено је 39 радника Телевизије и 8 радника Радија.[тражи се извор]

    Култура

    [уреди | уреди извор]

    У граду Источно Сарајево егзистирају четири културна центра и то: КЦ Источно Ново Сарајево, КЦ Пале, КЦ Соколац, КЦ Трново и Установа за културу Перо Косорић Соколац.[22]

    Народно позориште

    Матична библиотека Источно Сарајево је основана одлуком Скупштине града Источно Сарајево 1996. године, а од 28. јуна исте године почела са радом. Данас располаже са преко 100.000 књига смјештених у пет одјељења (Дјечје одјељење, Одјељење белетристике, Одјељење стручне и научне књиге, Одјељење стране књиге, Одјељење периодике). Свих шест општина у саставу града, имају народне библиотеке, с тим што су општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа формирали једну, заједничку библиотеку. Матична библиотека Источно Сарајево, је матична библиотека зе регију Сарајевско-романијску, и руководи радом осталих библиотека, школских, факултетских, народних и специјалних. Библиотеке које егзистирају на територији града Источно Сарајево су:

    Галерија Кућански је по првобитном пројекту замишљена као легат академика и умјетника Бошка Кућанског, али каснијом промјеном плана, и знатним проширењем објекта добија намјену музеја. Налази се у Лукавици.

    Значајни датуми

    [уреди | уреди извор]

    Крсна слава Града Источно Сарајево је Свети Петар Сарајевски. Списак осталих значајних датума који се обиљежавају на територији града Источног Сарајева:

    Образовање

    [уреди | уреди извор]
    Главни чланак: Универзитет у Источном Сарајеву

    Источно Сарајево је један од два највећа друштвена универзитетска центра Републике Српске. У саставу Универзитета у Источном Сарајеву налази се 16 факултета и 2 академије. На Универзитету студира преко 12.000 студената. Универзитет у Источном Сарајеву је законски сукцесор Универзитета у Сарајеву који је основан 1949. те баштини историју и традицију тог универзитета. Највећи број факултета се налази у општинама Источно Ново Сарајево и Пале. Ректорат Универзитета је смјештен у Источном Новом Сарајеву.[23]

    Од институција које се баве научно — истраживачким радом на подручју града Источно Сарајево постоје само три регистроване институције и то: Енергоинвестови институти — Институт за електроенергетику (ИРЦЕ), Институт за осигурање квалитета у насељу Лукавица и Унис институт заштите и екологије у општини Пале.[24]

    Поред Универзитета, на подручју Источног Сарајева постоји девет основних школа, Школа за основно музичко образовање, четири средње школе: Средња школа “28. јуни” у Источном Новом Сарајеву, Средњошколски центар Источна Илиџа, Средњошколски центар Пале и СШЦ Василије Острошки Соколац. У Источном Сарајеву се налази Завод за уџбенике и наставна средства.

    • Средње школе у Источном Сарајеву
      Средње школе у Источном Сарајеву
    • Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске
      Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске

    Туризам

    [уреди | уреди извор]
    Скијање на Јахорини

    Подручје општине Пале својим природним условима погодује развоју угоститељско-туристичке привреде. Врло је привлачан за туристе Олимпијски центар Јахорина, са прекрасним теренима за скијање, гдје зимска сезона траје пет мјесеци. Смучарима и другим туристима стоји на располагању више од 20 km добро уређених стаза за алпско смучање повезаних са седам жичара и шест ски-лифтова, савремена ски-школа и ски-сервис.

    Осим погодности за зимски туризам, општина Пале располаже и изврсним условима за ловни туризам, са изванредним ловиштима повезаним магистралним, регионалним и шумским путевима, као и ловачким домовима.

    Од природних знаменитости, најзначајнија је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посјете. У пећини Орловача су пронађени остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus), као и инсект из породице Coleoptera.[25]

    Паркови и рекреационе површине

    [уреди | уреди извор]

    На територији града Источног Сарајева, постоји велики број, паркова, рекреационих површина, планинских и пјешачких стаза. У самом урбаном језгру Источног Сарајева налазе се три парка, на Палама један, док су на Сокоцу изграђена три парка. У Трнову и Источном Старом Граду, као и на Палама постоји већи број пјешачких стаза, шумских и планинских обиљежених стаза и путева.

    Споменик Гаврилу Принципу у Источном Сарајеву

    Парк Сунца је парк у Источном Новом Сарајеву у насељу Лукавица. Први је изграђен и уређен парк у Источном Сарајеву. Велике је површине, са стазама за шетњу и просторима за одмор и рекреацију. Парк Чича је парк у обухвату бивше војне касарне Славиша Вајнер Чича, а данашњег студентског дома Чича.

    Изградња Градског парка, који је након завршетка добио име Принципов парк почела је у децембру 2013. године у самом центру Источног Сарајева, на територији општине Источно Ново Сарајево (насеље Лукавица). Парк је свечано отворен на Видовдан 2014. године, као дио церемоније обиљежавања стогодишњице Великог рата. У парку доминира споменик Гаврилу Принципу, који гледа према Сарајеву у даљини и дјечијем игралишту у склопу парка, спајајући тиме прошлост и будућност. Шеталиште је нови пројекат који реализују општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа. Простире се од капије града преко насеља Вељине до насеља Добриња I.

    На Палама се налази Олимпијски парк, са спомеником Олимпијска пахуљица, на којој је урезано 16 имена паљанских олимпијаца који су учествовали на Олимпијади у Сарајеву 1984. године.

    Поред Олимпијског парка, на Палама се налази и Спомен парк Срђану Кнежевићу, са изграђеним спомеником легендарном команданту јединице Бели вукови, Срђану Кнежевићу.

    На Сокоцу постоје три парка. Парк бораца Романије у Сокоцу изграђен је 1978. године уз Спомен-костурницу у Сокоцу на којој су исписана имена 969 партизанских бораца погинулих на подручју општине Соколац у Другом свјетском рату. У парку су постављене бисте десет народних хероја овог краја: Пера Косорић, Милана Шарца, Груја Новаковића, Марка Ећимовића, Данила Ђокића, Миланка Витомира, Михајла Бјелаковића, Славише Вајнера Чиче, Павла Горанина. Овај простор је мјесто окупљања младих. Парк српских бораца се налази у близини зграде општине Соколац уз Централно спомен- обиљежје српским борцима погинулим у одбрамбено- отаџбинском рату на ратиштима у околини Сарајева. На овом обиљежју исписана су имена 1250 бораца ВРС. Парк солунских бораца је изграђен крајем 2008. године постављањем споменика српским добровољцима, учесницима ратова за одбрану Србије од 1912—1918. године. Споменик је изграђен по узору на обиљежје српском ратнику које се налази испред цркве Ружица на Калемегдану. На овом споменику исписана су имена 360 добровољаца са подручја Романије.

    Мини зоолошки врт Кула се налази у склопу ресторана Кула у истоименом насељу. Народно позориште Источно Сарајево — једина институција оваквог типа изграђена након рата. Зграда је при крају изградње.

    Спорт

    [уреди | уреди извор]
    Главни чланак: Списак спортских клубова у Источном Сарајеву

    Најзначајнији спортови у Источном Сарајеву су: фудбал, кошарка, одбојка као и борилачке вјештине. Источно Сарајево је сједише великог броја спортских клубова од којих је најзначајнији члан премијер лиге БиХ, фудбалски клуб Славија,[26] затим КК Славија који се такмичи у лиги Босне и Херцеговине.

    Стадиони и дворане

    [уреди | уреди извор]
    Спортско-рекреациони центар Славија

    Спортска такмичења

    [уреди | уреди извор]
    Традиционална такмичења
    • Божићни турнир у малом фудбалу — Источно Ново Сарајево
    • Љетни турнир у малом фудбалу — Пале
    • Јахорина куп (алпско смучање) — Јахорина
    • Циљеви и снови — нордијско трчање и биатлон — Дворишта — Пале
    • Првенство Града за млађе категорије у разним спортовима
    • Кросови основних и средњих школа
    • Међуопштинске омладинске спортске игре (МОСИ), Соколац
    • Одбојкашки турнир — Пале
    • Традиционални међународни атлетски митинг — Соколац
    • Џудо првенство РС — Источна Илиџа
    • Васкршњи турнир у каратеу — Пале
    • Улична трка — Источно Ново Сарајево
    • Романијски вишебој — Равна Романија, Соколац
    • Традиционална манифестација Избор спортисте града

    Меморијална такмичења

    • Меморијал Драган Реновица — нордијско скијање, Соколац
    • Меморијал Младен Грујић — нордијско скијање, Источни Стари Град
    • Меморијал Влајко и Дражен — нордијско скијање, Пале
    • Меморијал Рајко Кушић — џудо, Пале
    • Меморијал Бошко Вујадин — фудбал, Источна Илиџа
    • Меморијал Радомир Мићић-Шућо — фудбал, Источна Илиџа

    Градови побратими

    [уреди | уреди извор]
    Источно Ново Сарајево
    Пале
    Соколац‎

    Напомене

    [уреди | уреди извор]
    1. ^ Закон о Српском граду Сарајево за време ратног стања или непосредне ратне опасности („Службени гласник Републике Српске”, број 25/93)
    2. ^ Закон о граду Српско Сарајево („Службени гласник Републике Српске”, број 8/96)
    3. ^ Закон о измјенама Закона о територијалној организацији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске”, број 103/05)
    4. ^ Службени гласник Републике Српске 12/96

    Референце

    [уреди | уреди извор]
    1. ^ а б „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
    2. ^ а б „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. — коначни резултати пописа” (PDF). popis.gov.ba. Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2013. Приступљено 13. 7. 2017. 
    3. ^ „Zakon o gradu Istočno Sarajevo”. https://advokat-prnjavorac.com/. 2020. Приступљено 24. 4. 2023.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
    4. ^ JEZERO U OPŠTINI ISTOČNO NOVO SARAJEVO — lukavicaonline.com
    5. ^ „Sarajevo, BIH Weather”. Weather.msn.com. Архивирано из оригинала 12. 2. 2008. г. Приступљено 31. 7. 2015. 
    6. ^ „Историја Источног Сарајева”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2015. г. Приступљено 31. 7. 2015. 
    7. ^ [„e-novine.com — Konstituisano "srpsko Sarajevo"”. Архивирано из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 11. 7. 2016.  e-novine.com — Konstituisano "srpsko Sarajevo"]
    8. ^ „Историја/Источно Сарајево”. Virtual-srpska.com. Архивирано из оригинала 13. 9. 2014. г. Приступљено 22. 1. 2014. 
    9. ^ „Одборници у скупштини Града”. Град Источно Сарајево. Приступљено 23. 5. 2017. 
    10. ^ „Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини“, број 9/92
    11. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
    12. ^ „Религија у Источном Сарајеву”. Приступљено 31. 7. 2015. 
    13. ^ „Office for security of airport, East Sarajevo”. Vasapolicija.ba. Архивирано из оригинала 18. 2. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
    14. ^ „Источно Сарајево: Потписан уговор о оснивању предузећа "Мофас"”. РТРС. Приступљено 8. 9. 2016. 
    15. ^ „“ЕеОп” ће се поново “изравнати” са највећим свјетским произвођачима”. капитал.ба. Приступљено 8. 9. 2016. 
    16. ^ „Фабрика бицикала и саобраћајне сигнализације "Ласта" опстала захваљујући радницима”. еКапија. Архивирано из оригинала 16. 9. 2016. г. Приступљено 8. 9. 2016. 
    17. ^ „Термоапарати, а.д. Источно Сарајево”. Пословни именик. Архивирано из оригинала 11. 9. 2016. г. Приступљено 8. 9. 2016. 
    18. ^ „"ФАМОС КОРАН " КРЕЋЕ НОВИМ ПУТЕМ РАЗВОЈА И НАПРЕТКА!”. СРНА. Архивирано из оригинала 16. 9. 2016. г. Приступљено 8. 9. 2016. 
    19. ^ „О нама”. ФАТЕС. Архивирано из оригинала 15. 4. 2017. г. Приступљено 8. 9. 2016. 
    20. ^ „Саобраћај Источног Сарајева”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2015. г. Приступљено 31. 7. 2015. 
    21. ^ Велемир Елез:Четири деценије соколачког радија
    22. ^ „Културни центри”. Приступљено 31. 7. 2015. 
    23. ^ „Универзитет у Источном Сарајеву”. Unssa.rs.ba. Приступљено 13. 8. 2012. 
    24. ^ „Унис институт заштите и екологије”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2016. г. Приступљено 31. 7. 2015. 
    25. ^ „Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Пећина Орловача”. Приступљено 30. 7. 2015. [мртва веза]
    26. ^ Lampa Studio d.o.o. — www.lampa.ba. „FK Slavija”. SportSport.ba. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
    27. ^ Ковачевић, Снежана. „Споразум о сарадњи Новог Сада и Источног Сарајева”. Politika Online. Приступљено 2021-07-24. 
    28. ^ „Градови побратими”. Приступљено 31. 7. 2015. 

    Спољашње везе

    [уреди | уреди извор]
    Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_Источно_Сарајево&oldid=28901159”