Кална (Књажевац)
Кална | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Општина | Књажевац |
| Становништво | |
| — 2022. | 194 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 24′ 19″ С; 22° 25′ 21″ И / 43.405333° С; 22.4225° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 463 m |
.svg)  Кална Кална на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19353 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | KŽ |
Кална је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 553 становника (према попису из 1991. било је 629 становника).
Указом Краља од 23. јануара 1925. године насеље је добило статус варошице.
До 1965. ово насеље је било седиште Општине Кална коју су чинила насељена места: Алдина Река, Балта Бериловац, Црни Врх, Ћуштица, Габровница, Иново, Јаловик Извор, Јања, Кална, Равно Бучје, Стањинац, Шести Габар, Татрасница и Вртовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Књажевац. Област чије је средиште Кална позната је и под именом Буџак.
Овде се налазе Црква Свете Петке у Кални и Клисура Коренатац.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Налази се на обронцима Старе планине, односно Миџора.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]На месту данашњег насеља Кална, постојало је античко утврђење које је у периоду од 530—552. године обновио римски цар Јустинијан. Сврха тог утврђења била је да затвори улаз у долину Трговишког Тимока и да брани „пут метала” (античког рударства) на Старој планини.[2]
Привреда
[уреди | уреди извор]Становништво се претежно бави сточарством, што је условљено конфигурацијом терена.[1]
Туризам
[уреди | уреди извор]Из Калне се могу правити лепе туре на врхове Старе планине: Миџор (2.169 м), Бабин Зуб (1.758 м), Свети Никола (1.710 м), Писана Бука (1,230 м).[1]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Својевремено је код Калне пронађен уранијум и 1963. године отворен рудник, са којим се наговештавао препород читаве источне Србије. У исту сврху изграђен је и хотел „Уран“..[1] Велика савезна инвестиција Југославије, увијена у конспиративност, убрзо је показала као промашај, о коме се мало причало, па је рудник већ 1965. затворен. Сва опрема стављена је под кључ, а улаз у рудник зазидан.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Кална живи 186 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 58,9 година (58,5 код мушкараца и 59,2 код жена). У насељу има 104 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,87.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 7 | 22 | ||
| 75—79 | 15 | 23 | ||
| 70—74 | 26 | 37 | ||
| 65—69 | 29 | 30 | ||
| 60—64 | 15 | 32 | ||
| 55—59 | 9 | 9 | ||
| 50—54 | 15 | 19 | ||
| 45—49 | 28 | 16 | ||
| 40—44 | 20 | 15 | ||
| 35—39 | 15 | 11 | ||
| 30—34 | 10 | 14 | ||
| 25—29 | 11 | 13 | ||
| 20—24 | 11 | 6 | ||
| 15—19 | 14 | 12 | ||
| 10—14 | 20 | 12 | ||
| 5—9 | 9 | 8 | ||
| 0—4 | 10 | 6 | ||
| Просек : | 45,6 | 52,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 226 | 53 | 137 | 9 | 27 | 0 |
| Женски | 262 | 31 | 144 | 74 | 13 | 0 |
| УКУПНО | 488 | 84 | 281 | 83 | 40 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 78 | 15 | 0 | 0 | 30 |
| Женски | 44 | 7 | 0 | 0 | 16 |
| УКУПНО | 122 | 22 | 0 | 0 | 46 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 5 | 3 | 3 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 5 | 5 | 6 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 8 | 2 | 3 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 5 | 8 |
| УКУПНО | 0 | 3 | 9 | 7 | 11 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 2 | |
Споменици културе
[уреди | уреди извор]Током реализације пројекта „Атлас народног градитељства Србије“, Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, у Кални је евидентиран један објекат народног градитељства[6]. Ради се о грађевини саграђеној крајем 19. века, као кући председника општине Милана Живића. Грађевина је наглашене правоугаоне основе, подигнута над подрумом. Има четири просторије са централном ижом у којој је отворено огњиште и двоја наспрамних врата. Карактерише је подужни трем са низом лучних отвора.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Србија знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, 1965
- ^ Књажевачке новине бр. 15 - Воденице из заседе, pp. 8[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Атлас народног градитељства Србије[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.
