Пређи на садржај

Минићево

Координате: 43° 41′ 00″ С; 22° 17′ 20″ И / 43.683333° С; 22.288833° И / 43.683333; 22.288833
С Википедије, слободне енциклопедије
Минићево
Зграда Месне заједнице и библиотеке
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2022.519
Географске карактеристике
Координате43° 41′ 00″ С; 22° 17′ 20″ И / 43.683333° С; 22.288833° И / 43.683333; 22.288833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина194 m
Минићево на карти Србије
Минићево
Минићево
Минићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19340
Позивни број019
Регистарска ознака

Минићево је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 828 становника (према попису из 1991. било је 1026 становника).

Указом Краља од 4. фебруара 1920. године Краљево Село је добило статус варошице.

До јула 1945. године, ова варошица се звала Андрејевац[1], а пре тога се звала Јени Хан, Нови Хан и Краљево Село (1894-1938[2]). Име је добило по народном хероју Милуну Минићу (1906—1942), који је 20. септембра 1942. године погинуо у борби са четницима Косте Пећанца у близини овог места. Средиште Тимочког среза је од 1896, када је Књажевачко окружје подељено на срезове.[3]

До 1965. ово насеље је било седиште Општине Минићево коју су чинила насељена места: Дебелица, Дреновац, Јаковац, Јелашница, Кожељ, Мањинац, Минићево, Ново Корито, Ошљане, Петруша, Радичевац, Шарбановац, Трновац, Витковац (сада у општини Књажевац), Боровац, Мали Извор, Мариновац, Селачка и Врбица (сада у општини Зајечар).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Минићево живи 463 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 52,0 година (50,4 код мушкараца и 53,8 код жена). У насељу има 214 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,43.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 468
1953. 486
1961. 838
1971. 914
1981. 1.138
1991. 1.026 977
2002. 828 878
2011. 712
2022. 519
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
731 88,28%
Роми
  
81 9,78%
Црногорци
  
2 0,24%
Украјинци
  
1 0,12%
Руси
  
1 0,12%
Македонци
  
1 0,12%
Бугари
  
1 0,12%
непознато
  
5 0,60%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Службени гласник Србије, број 26/45.
  2. ^ "Политика", 31. мај 1938
  3. ^ "Политика", 6. феб. 1935
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]