Пређи на садржај

Карбала

Координате: 32° 36′ 35″ С; 44° 02′ 01″ И / 32.6096666667° С; 44.0336666667° И / 32.6096666667; 44.0336666667
С Википедије, слободне енциклопедије
Карбала
арап. كربلاء
Карбала
Административни подаци
Држава Ирак
ПокрајинаКарбала
Становништво
Становништво
 — 2018.711,530[1]
Географске карактеристике
Координате32° 36′ 35″ С; 44° 02′ 01″ И / 32.6096666667° С; 44.0336666667° И / 32.6096666667; 44.0336666667
Карбала на карти Ирака
Карбала
Карбала
Карбала на карти Ирака

Карбала (арап. كربلاء) је град у Ираку. Налази се око 100 km југозападно од Багдада и неколико миља источно од језера Милх, такође познатог као Разаза језеро.[2][3] Главни град је истоимене покрајине Карбала. Град, најпознатији као локација битке код Карбале 680. године нове ере, или по светиштима Хусеина и Абаса,[4][5] сматра се светим градом за шиитске муслимане. Десетине милиона шиитских муслимана посећују ово место два пута годишње.[6][7][8][9] Мучеништво Хусеина ибн 'Алија и Абаса ибн 'Алија сваке године обележава скоро сто милиона шиита у граду.[10]

Историја

[уреди | уреди извор]

Битка код Карбале

[уреди | уреди извор]

Битка код Карбале вођена је у пустињама на путу за Куфу 10. октобра 680. нове ере. И Хусеина ибн Алија и његовог брата Абаса ибн Алија сахранило је локално племе Бани Асад. Сама битка се догодила као резултат Хусеиновог одбијања Јазидовог захтева за оданост његовом калифату. Гувернер Куфана, Убајдалах ибн Зијад, послао је тридесет хиљада коњаника против Хусеина. Хусеин није имао војску, био је са својом породицом и неколико пријатеља који су им се придружили, тако да је било око 73 мушкарца, укључујући шестомесечног Али Ашхара, сина имама Хусеина. Многи Хусеинови следбеници, укључујући све његове синове и нећаке, су убијени.[11] Град је почео као гробница и светилиште[12] и растао је да би задовољио потребе ходочасника.

18. век до данас

[уреди | уреди извор]

Као и Наџаф, град је патио од велике несташице воде која је решена тек почетком 18. века изградњом бране на врху канала Хусеинија. Године 1737. град је заменио Исфахан у Ирану као главни центар шиитских учења. Средином осамнаестог века учењем је доминирао декан науке, Јусуф Ал Бахрани, кључни заговорник акбаријске традиције шиитске мисли, све док није умро 1772.[13]

Вехабијска пљачка Карбале догодила се 21. априла 1802. (1801),[14] под влашћу Абдул-Азиза бин Мухамеда, другог владара Прве саудијске државе, када је 12.000 вехабија муслимана из Наџда напало град Кербелу.[15] Напад се поклопио са годишњицом догађаја Гхадир Кхум,[16] или 10. Мухарама. Ова борба је оставила 3.000-5.000 мртвих, а купола гробнице Хусеина ибн Алија је уништена. Борба је трајала 8 сати.[17]

Након прве инвазије саудијске државе, град је уживао полуаутономију током отоманске владавине. Да би поново потврдила своју власт, отоманска војска је опсадила град. 13. јануара 1843. године османске трупе су ушле у град. Многи градски челници су побегли препустивши одбрану града углавном трговцима. Око 3.000 Арапа је убијено у граду, а још 2.000 ван зидина (око 15% нормалног становништва града). Турци су изгубили 400 људи.[18] Ово је подстакло многе студенте и научнике да се преселе у Наџаф, који је постао главни шиитски верски центар.[19]

Године 1915. Карбала је била поприште устанка против Османског царства.[20]

Године 1928. изведен је важан пројекат дренаже како би се град ослободио нездравих мочвара, формираних између Хусаиније и канала Бани Хасан на Еуфрату.[21]

2003. године, након америчке инвазије, градско веће Карбале покушало је да изабере потпуковника Корпуса маринаца Сједињених Држава Метјуа Лопеза за градоначелника. Наводно зато да његови маринци, извођачи и фондови не могу да оду.[22]

Дана 14. априла 2007, ауто бомба је експлодирала на око 180 м од храма Хусеина, убивши 47[23] и ранивши преко 150 особа.

Клима Karbala (1991-2020)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 16,6
(61,9)
19,5
(67,1)
24,6
(76,3)
31,3
(88,3)
37,6
(99,7)
42,4
(108,3)
44,7
(112,5)
44,7
(112,5)
40,9
(105,6)
34,2
(93,6)
24,1
(75,4)
18,3
(64,9)
31,58
(88,84)
Просек, °C (°F) 10,6
(51,1)
12,9
(55,2)
17,4
(63,3)
23,9
(75)
29,7
(85,5)
33,9
(93)
36,4
(97,5)
35,9
(96,6)
32,3
(90,1)
26,2
(79,2)
17,7
(63,9)
12,3
(54,1)
24,1
(75,38)
Минимум, °C (°F) 6,0
(42,8)
8,0
(46,4)
12,1
(53,8)
17,9
(64,2)
23,5
(74,3)
27,6
(81,7)
29,8
(85,6)
29,3
(84,7)
25,6
(78,1)
20,1
(68,2)
12,1
(53,8)
7,4
(45,3)
18,28
(64,91)
Количина падавина, mm (in) 17,6
(0,693)
14,5
(0,571)
14,1
(0,555)
11,9
(0,469)
2,4
(0,094)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,3
(0,012)
4,1
(0,161)
14,8
(0,583)
13,8
(0,543)
93,5
(3,681)
Дани са падавинама 7 5 6 5 3 0 0 0 0 4 5 7 42
Релативна влажност, % 72,1 60,7 49,8 42,5 34,1 28,2 28,6 30,2 34,9 44,7 61,5 70,5 46,48
Извор: World Meteorological Organisation (precipitation days 1976-2008)[24][25]

Религијски туризам

[уреди | уреди извор]

Карбала се, поред Наџафа, сматра напредном туристичком дестинацијом за шиитске муслимане, а туристичка делатност у граду је доживела процват након краја владавине Садама Хусеина.[26] Неке атракције верског туризма укључују:

  • Ал Абас џамија
  • Светиште Имама Хусеина
  • Еуфрат
  • Рушевине Муџаде, око 40 км западно од града[27][28]

Инфраструктура

[уреди | уреди извор]

Аеродроми

[уреди | уреди извор]

Аеродроми у Карбали укључују:[29]

  • Североисточни аеродром Карбала[30]
  • Међународни аеродром Карбала[31] (налази се југоисточно од Карбале)

Међуградски систем брзе железнице

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2024. године, Ирачка национална инвестициона комисија представила је пројекат изградње међуградске пруге за велике брзине која повезује градове Карбалу и Наџаф. Када се заврши, предвиђено је да прими до 25.000 путника на сат.[32][33]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Iraq: Governorates & Cities”. 
  2. ^ „Iraq: Livelihoods at risk as level of Lake Razaza falls”. IRIN News. 5. 3. 2008. Приступљено 25. 11. 2015. 
  3. ^ Under Fire: Untold Stories from the Front Line of the Iraq War. Reuters Prentice Hall. јануар 2004. стр. 15. ISBN 978-0-13-142397-8. 
  4. ^ Shimoni & Levine, 1974, p. 160.
  5. ^ Aghaie, 2004, pp. 10–11.
  6. ^ Malise Ruthven (2006). Islam in the World. Oxford University Press. стр. 180. ISBN 9780195305036. 
  7. ^ David Seddon (11. 1. 2013). Political and Economic Dictionary of the Middle East. Karbala (Kerbala): Routledge. ISBN 9781135355616. 
  8. ^ John Azumah; Dr. Kwame Bediako (Foreword) (26. 5. 2009). My Neighbour's Faith: Islam Explained for African Christians. Main Divisions and Movements Within Islam: Zondervan. ISBN 9780310574620. 
  9. ^ Paul Grieve (2006). A Brief Guide to Islam: History, Faith and Politics: The Complete IntroductionНеопходна слободна регистрација. Carroll and Graf Publishers. стр. 212. ISBN 9780786718047. 
  10. ^ Paul Grieve (2006). A Brief Guide to Islam: History, Faith and Politics : the Complete IntroductionНеопходна слободна регистрација. Carroll and Graf Publishers. стр. 212. ISBN 9780786718047. 
  11. ^ al-Tabari, Muhammad ibn Jarir – History of the Prophets and Kings; Volume XIX The Caliphate of Yazid ibn Muawiyah, translated by I.K.A Howard, SUNY Press, 1991
  12. ^ Khatab, Sayed (2011). Understanding Islamic Fundamentalism: The Theological and Ideological Basis of Al-Qa'ida's Political Tactics (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-977-416-499-6. Приступљено 11. 8. 2016. 
  13. ^ Juan Cole, Sacred Space and Holy War, IB Tauris, 2007 p. 71–72
  14. ^ Staff writers. „The Saud Family and Wahhabi Islam, 1500–1818”. www.au.af.mil. Архивирано из оригинала 17. 3. 2004. г. Приступљено 8. 8. 2016. 
  15. ^ Martin, Richard C., ур. (2003). Encyclopedia of Islam and the Muslim world ([Online-Ausg.] изд.). New York: Macmillan Reference USA. ISBN 0-02-865603-2. OCLC 52178942. 
  16. ^ Litvak, Meir (2010). „KARBALA”. Iranica Online. 
  17. ^ Vassiliev, Alexei (септембар 2013). The History of Saudi Arabia (на језику: енглески). Saqi. ISBN 978-0-86356-779-7. Приступљено 9. 8. 2016. 
  18. ^ Cole, Juan R.I. and Moojan Momen. 1986. "Mafia, Mob and Shiism in Iraq: The Rebellion of Ottoman Karbala 1824–1843." Past & Present. No 112: 112–143.
  19. ^ Cole, Juan R. I. Sacred Space and Holy War: The Politics, Culture and History of Shi'ite Islam. London: I.B. Tauris, 2002.
  20. ^ Tauber, Eliezer (2014-03-05). The Arab Movements in World War I (на језику: енглески). Routledge. стр. 30. ISBN 9781135199784. 
  21. ^ Report by His Britannic Majesty's Government to the Council of the League of Nations on the Administration of Iraq 1927–28 (на језику: енглески). стр. 177. Приступљено 2020-07-17 — преко HathiTrust. 
  22. ^ Mattis, James N., 1950– (2019). Call sign chaos : learning to lead. West, Francis J. (First изд.). New York. стр. 112. ISBN 978-0-8129-9683-8. OCLC 1112672474. 
  23. ^ Hamourtziadou, Lily (2007-04-15). „A Week in Iraq”. iraqbodycount.org. Архивирано из оригинала 2007-04-29. г. Приступљено 2007-04-15. 
  24. ^ „World Weather Information Service – Karbala”. United Nations. Приступљено 1. 1. 2011. 
  25. ^ „World Meteorological Organization Climate Normals for 1991–2020: Kerballa” (CSV). National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 2. 8. 2023. 
  26. ^ „Iraq's holy cities enjoy boom in religious tourism”. Al Arabiya. 4. 4. 2013. 
  27. ^ منارة موجدة «مَعلَمٌ حددت وظيفته تسميته». Al-Shirazi. Retrieved January 5, 2018.
  28. ^ الآثار منارة موجدة. Holy Karbala. Retrieved January 5, 2018.
  29. ^ „$500 Million Airport Scandal Exposes Industrial Scale Corruption in Holy Karbala”. Foreign Relations Bureau – Iraq. 2017-03-07. Приступљено 2018-11-21. 
  30. ^ „Karbala Northeast (Imam Hussein) Airport”. CAPA Centre for Aviation. Приступљено 2018-11-20. 
  31. ^ MEED. 42. Economic East Economic Digest. 2018. стр. 38—48. 
  32. ^ „Iraqi government opens two rail project tenders”. Railway Technology. 
  33. ^ „Work on high-speed train project linking Holy Karbala to Holy Najaf to begin soon, ministry says”. ShiaWaves. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]