Пређи на садржај

Карл-Хајнц Ридле

С Википедије, слободне енциклопедије
Карл-Хајнц Ридле
Карл-Хајнц Ридле 2012.
Лични подаци
Датум рођења (1965-09-16)16. септембар 1965. (58 год.)
Место рођења Вајлер-Зимерберг, З. Немачка
Висина 1,79 m[1]
Позиција напад
Јуниорска каријера
ФК Елсхофен ТСВ
ФК Вајле СВ
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1983—1986. Аугзбург 80 (31)
1986—1987. ФК Блау−Вајс 1890 34 (10)
1987—1990. Вердер Бремен 86 (38)
1990—1993. Лацио 84 (30)
1993—1997. Борусија Дортмунд 87 (24)
1997—1999. Ливерпул 60 (11)
1999—2001. Фулам 34 (6)
Репрезентативна каријера
1986—1987. Немачка У21 4 (1)
1988. Немачка (олимп.) 1 (0)
1988—1994 Немачка 42 (16)
Тренерска каријера
2000. Фулам
Награде
Фудбал
Представљајући  Немачка
Светско првенство у фудбалу
Победник 1990. Италија
Европско првенство у фудбалу
Другопласирани 1992. Шведска
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 1988. Сеул Екипа
* Датум актуелизовања: 6. јул 2024.

Карл-Хајнц Ридле (нем. Karl-Heinz Riedle) је бивши немачки фудбалер који је играо на позицији нападача. Упркос томе што није био посебно висок, током своје каријере носио је надимак „Ваздушни скакач”, због његове запажене прецизности када је играо са главом, скакања и вештине мерења времена у ваздуху, као и способности да утрчава у шеснаестерац и долази до краја центаршута, а стекао је име као традиционални, али ефикасни центарфор.[2][3][4] Наступио је на 207 утакмица у Бундеслиги током осам сезона, постигавши 62 од своја 72 гола за Вердер Бремен и Борусију Дортмунд. Играо је и за италијански Лацио и енглески Ливерпул.

Шест година је био немачки интернационалац, Ридле је представљао земљу на два светска првенства, победивши на Мундијалу 1990, играо је на Европском првенству 1992.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Немачка[уреди | уреди извор]

Рођен у Вајлер-Зимерберг у Швабији, Ридле је своју сениорску каријеру започео у Бајерн лиги са ФК Аугзбург,[5] ту је постао најбољи стрелац клуба у сезони 1985–86 са укупно 20 голова.[6] Његови наступи су привукли интересовање новопромовисане Бундеслигаша Блау-Вајс 1890 Берлин, који га је потписао за хонорар од 33.000 немачких марака,[7] дебитовао је у лиги за свој нови тим 9. августа 1986. где је постигао гол у поразу од 4–1, код куће против 1. ФК Кајзерслаутерна.[8]

Након испадања тима из прве лиге, као и претходног, Ридле је потписао са СВ Вердером из Бремена, предвођен Отом Рехагелом. У својој првој сезони био је стрелац 18 пута (други најбољи у лиги иза Јиргена Клинсмана, и 24 укупно) како би помогао клубу да освоји националну титулу. Током свог трогодишњег периода у Ханзи постигао је 58 голова у свим такмичењима, и појавио се у узастопним финалима Купа Немачке, изгубивши оба. У та два финала дао је један гол у издању 1989. постигавши гол у поразу од 4-1 од Борусија Дортмунд.

Лацио и повратак кући[уреди | уреди извор]

У лето 1990. Ридл се преселио у италијански С.С. Лацио за трансфер од 13 милиона ДМ. Током његовог боравка са римљанима, клуб није успео да освоји било какву титулу нити да дође до финала, а његов најбољи резултат догодио се у кампањи 1991–92 када је постигао 13 голова у 29 утакмица[9] за коначно 10. место у Серији А, две од своје три године, делио је тимове са земљаком Томасом Долом.

Ридле се вратио у Немачку 1993. и прешао у Борусију из Дортмунда. Био је стартер током већег дела свог играња за Дортмунд, често у партнерству са Стефаном Шапуисатом, али није успео да понови своју претходну форму, никада није постигао двоцифрени број голова у сезони, међутим, био је важан у освајању националних првенстава 1995. и 1996. (13 голова у комбинацији) и, у УЕФА Лиги шампиона 1996–97, постигао је два гола[10] против Јувентуса у финалу за победу 3–1.[11]

Енглеска[уреди | уреди извор]

Током 1997. године Ридле се придружио Ливерпулу у Премијер лиги. Нередовно је коришћен током свог боравка на Енфилду, посебно након увођења 18-годишњег Мајкла Овена.

Крајем септембра 1999. године, 34-годишњи Ридл се преселио у Фулам где ће, заједно са својим старим менаџером Ливерпула Ројем Евансом, служити као привремени менаџер до краја 1999–2000, након отпуштања Пола Брејсвела. Пре краја наредне сезоне, где је на крају постигао један гол из 14 наступа како би помогао Фуламу да се промовише у врх, најавио је да се повлачи.[12]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Ридл је дебитовао за Западну Немачку 31. августа 1988. године, играјући 15 минута против Финске и постигао гол у гостујућој победи од 4:0 за квалификације за Светско првенство 1990. године.[13] Изабран од стране селектора Франца Бекенбауера за финале у Италији као резерва Клинсману и Рудију Фелеру, играо је укупно наа четири утакмице када је репрезентација освојила своју трећу титулу, почевши једном због Фелерове повреде. У полуфиналу против Енглеске, Фелер је одшепао повређен у првом полувремену, а Ридле је ушао као замена. Утакмица је отишла у пенале и Ридле је претворио свој покушај у гол и је Немачка на крају победила.[14] Међутим, Фелер се опоравио да би започео финале, а Ридле је остао на клупи.

Једна од Ридлових најупечатљивијих утакмица за Немачку одиграла се током полуфинала УЕФА Еура 1992. против Шведске, у којој је постигао два гола у тријумфу резултатом 3–2, и на крају поделио титулу најбољег стрелца турнира. За репрезентацију је одиграо укупно 42 утакмице, постигавши гол у 16 ​​наврата.[15]

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Вердер Бремен

Борусија Дортмунд

Фулам

Репрезентација Немачке

Индивидуално

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Карл-Хајнц Риедле - Профил играча - ДФБ” (на језику: немачки). dfb.de. Приступљено 5. 12. 2020. 
  2. ^ Abilash Nalapat (10. 3. 2015). „Херој Дортмунда Ридле жели да азијски таленат опонаша Кагаву и сина”. ESPN FC. Приступљено 3. 6. 2016. 
  3. ^ „Ридле, до неба са скоком!” (на језику: италијански). Tutto Calciatori. 13. 5. 2013. Приступљено 3. 6. 2016. 
  4. ^ Furio Zara (15. 5. 2018). „Паволети и велики главни специјалисти Италије и света” (на језику: италијански). www.calciomercato.com. Приступљено 1. 5. 2019. 
  5. ^ „Ридле, Карл-Хајнц”. Kicker (sports magazine). Приступљено 24. 1. 2013. 
  6. ^ Landgraf, Stephan (30. 11. 2012). „Млади су неопходни за будућност” (на језику: немачки). MZ-Kick. Приступљено 24. 1. 2013. 
  7. ^ „Шпекулација у изобиљу” (на језику: немачки). Der Spiegel. 7. 8. 1989. Приступљено 24. 1. 2013. 
  8. ^ „Статистика меча Блау-Вајса 90 Берлин против 1. ФК Кајзерслаутерн” (на језику: немачки). Fussballdaten. Приступљено 24. 1. 2013. 
  9. ^ Arnhold, Matthias (19. 11. 2015). „Карл-Хајнц Ридле – Утакмице и голови у Бундеслиги”. RSSSF. Приступљено 26. 11. 2015. 
  10. ^ Haisma, Marcel (19. 11. 2015). „Карл-Хајнц Ридле – Утакмице у европским куповима”. RSSSF. Приступљено 26. 11. 2015. 
  11. ^ „Три магичне ноћи у Минхену”. FIFA.com. 19. 5. 2012. Архивирано из оригинала 21. 5. 2012. г. Приступљено 7. 6. 2012. 
  12. ^ „Карл Хајнц Ридле напушта Фулам”. Fulham Web. 9. 2. 2001. Приступљено 23. 11. 2016. 
  13. ^ Деби Ридла за репрезентацију З. Немачке
  14. ^ „Енглеска против Западне Немачке у Италији '90 – како се одвијало”. Guardian. 12. 4. 2020. Приступљено 24. 6. 2021. 
  15. ^ Arnhold, Matthias (19. 11. 2015). „Карл-Хајнц Ридле – Голови на међународним утакмицама”. RSSSF. Приступљено 26. 11. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл-Хајнц_Ридле&oldid=27903273”