Милан Галић
Милан Галић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Милан Галић | ||
Датум рођења | 8. март 1938. | ||
Место рођења | Темерин[а], Краљевина Југославија | ||
Датум смрти | 13. септембар 2014.76 год.) ( | ||
Место смрти | Београд, Србија | ||
Држављанство | СФРЈ | ||
Висина | 1,73 m | ||
Позиција | Нападач | ||
Јуниорска каријера | |||
1952—1955 | Пролетер Зрењанин | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1955—1958 1958—1966 1966—1970 1970—1973 |
Пролетер Зрењанин Партизан Стандард Лијеж Ремс Укупно |
? 148 84 55 287 |
(?) (74) (33) (18) (125) |
Репрезентативна каријера | |||
1959—1965 | Југославија | 51 | (37) |
Милан Галић (Темерин, 8. март 1938 — Београд, 13. септембар 2014) био је фудбалер ФК Пролетер, Партизана, Стандарда из Лијежа, Ремса и југословенски репрезентативац.
Младост
[уреди | уреди извор]Милан Галић је рођен у Темерину, у породици досељеној из околине Босанског Грахова. Отац Илија је пореклом из Горњих Галића, док је мајка Софија пореклом из суседних Малешеваца. Отац му је умро исте године када је Милан рођен. Након мађарске окупације Бачке у Другом светском рату, Софија се са четворо деце вратила у родни крај. Мајку су му током рата убиле усташе. После рата живео је у дому за ратну сирочад у Зрењанину.
Спортска биографија
[уреди | уреди извор]Играјући за југословенску репрезентацију на 51 утакмици, постигао је 37 голова.[1] Учествовао је на Летњим олимпијским играма 1960. године, када је репрезентација Југославије освојила златну медаљу, на Европском фудбалском првенству 1960. године, када је Југославија била друга, и на Светском првенству 1962. године, када је Југославија заузела четврто место. Исте године добио је Златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији. У лигашким такмичењима играо је за Партизан и Стандард Лијеж и Ремс.
Куп шампиона са Партизаном
[уреди | уреди извор]Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.
Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:
- (1) Шошкић (голман), (2) Јусуфи, (3) Васовић (капитен), (4) Рашовић, (5) Михајловић, (6) Ковачевић, (7) Бечејац, (8) Бајић, (9) Хасанагић, (10) Милан Галић, (19) Пирмајер. Тренер је био Абдулах Гегић.
Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескочена са укупним скором од 4:2.
Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1.
У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.
У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.
Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погоцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[2]
11. мај 1966. Финале Купа шампиона | |||
Реал Мадрид | 2 : 1 | Партизан | Град: Брисел Стадион Хејсел Судија: Рудолф Критлен (Немачка) Гледалаца: 55.000 |
Амансио 70’ Фернандо Серена 76’ |
(Репортажа) | Васовић 55’ |
|
|
Највећи успеси
[уреди | уреди извор]Партизан
[уреди | уреди извор]- Првенство Југославије (4) : 1960/61, 1961/62, 1962/63, 1964/65.
- Куп европских шампиона : финале 1965/66.
Стандард Лијеж
[уреди | уреди извор]- Првенство Белгије (2) : 1968/69, 1969/70.
- Куп Белгије (1) : 1966/67.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ По неким изворима, рођен је у Босанском Грахову.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Списак голова Милан Галића у међународним утакмицама”. Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ „Куп шампиона 1965-66”. Приступљено 12. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Милан Галић на сајту Olympedia.org
- Милан Галић на сајту reprezentacija.rs
- Милан Галић на сајту partizanopedia.rs
- Мађарска и Југославија 0 : 1 − Јутуб, гол Милана Галића на опроштају Ђуле Грошича 1962.
- Рођени 1938.
- Умрли 2014.
- Темеринци
- Српски фудбалери
- Југословенски фудбалери
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Нападачи у фудбалу
- Фудбалери Партизана
- Фудбалери Пролетера Зрењанин
- Фудбалери Ремса
- Фудбалери Стандард Лијежа
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1960.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1960.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1960.
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи златних олимпијских медаља за Југославију
- Олимпијски победници у фудбалу
- Фудбалери на Светском првенству 1962.
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду