Пређи на садржај

Катажина Кобро

С Википедије, слободне енциклопедије
Катажина Кобро
Лични подаци
Датум рођења(1898-01-26)26. јануар 1898.
Место рођењаМосква,
Датум смрти21. фебруар 1951.(1951-02-21) (53 год.)
Место смртиЛођ,
Породица
СупружникВладислав Стжемињски

 

Катажина Кобро (пољ. Katarzyna Kobro; Москва, 26. јануар 1898Лођ, 21. фебруар 1951)[1] је била пољска авангардна вајарка и истакнута представница конструктивистичког покрета у Пољској. Пионир иновативне вишедимензионалне апстрактне скулптуре, одбацила је естетизам и заложила се за интеграцију просторног ритма и научних достигнућа у визуелну уметност.[2]

Рођена у Москви у породици мешовитог немачког и руског наслеђа, Кобро је емигрирала у Пољску 1920-их, где је произвела већину својих радова. Заједно са својим супругом, Вłадисłавом Стрземинским, радила је на концепту просторности уграђивањем просторне композиције, као и монтажних елемената и индустријских или вештачких производа у скулптуру.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Катажина Кобро је рођена 26. јануара 1898. године у Москви, у тадашњој Руској империји, у мултикултуралној породици. [4] Њен отац, Николај Александар Михаел фон Кобро, потекла је из породице балтичких Немаца из данашње Летоније, а мајка Евгенија Розанов је била Рускиња.[5] [4]

Ране године провела је у Риги, а затим се са породицом преселила у Москву 1915. Од 1917. до 1920. године студирала је у Московској школи за сликарство, вајарство и архитектуру.[6] Била је члан Московског савеза уметника са Казимиром Маљевичем, Олгом Розановом, Владимиром Татлином и Александром Родченком, између осталих. Кобро се 1920. године удала за пољског уметника Владислава Стшеминског (1893–1952).[5] Почетком 1922. побегла је у Пољску и 1924. добила пољско држављанство.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Пар се настанио у малом пољском граду Сзцзекоцини, а касније се преселио у Колушки, где су радили као учитељи.[5] Године 1926. Кобро је са архитектима Бохданом Лахертом и Шимоном Сиркусом суоснивао групу Праесенс, али је напустио групу 1929. због разлика у садржају. Кобро, Стрземински, сликар Хенрик Стажевски и песници Јан Бжековски и Јулијан Пшибош су тада основали ар гроуп, иницијализацију која се обично тумачи као „револуционарни уметници“ или „права авангарда“.

Била је кључна за оснивање Музеја уметности у Лођу . Године 1932. она и њен муж су се придружили групи Abstraction-Création . Године 1937. Кобро је потписала Димензионистички манифест из 1936. који су објавили Жан Арп, Марсел Дишан и Ласло Мохољи-Нађ . [7]

Сала Неопластицзна (Неопластична соба) Стржеминског у Музеју уметности у Лођу са скулптурама Кобро.

Кобро је била једна од најпрогресивнијих међуратних авангардних уметница. Под утицајем конструктивизма, одбацила је концепте естетизма, индивидуализма и субјективизма, и уместо тога поставила апсолутни објективизам форме.[8] Њен главни циљ је био да изгради апстрактно уметничко дело, засновано на универзалним и објективним правилима откривеним експериментисањем и просторном анализом. [9]

Њена скулптура је концептуализовала бесконачан простор, који је требало посматрати као униформан и без фокусних или референтних тачака, као што је порекло координатног система. Стога је настојала да простор организује тако да се не дели на простор затворен у форму и искључен из ње, већ да дело коегзистира са простором и да омогући простору да продре у њега.

Заоставштина

[уреди | уреди извор]

Јединствене просторне композиције Кобро су имале значајан утицај на различите модерне уметнике, између осталих и на белгијског вајара и сликара Жоржа Вантонгерлуа чије су скулптуре еволуирале током 1920-их и 1930. године под утицајем Кобровог стваралаштва.[10] Њени радови су били изложени у музејима широм света укључујући Центар Помпиду,[11][12] Мусео Реина Софиа,[13] Музеј модерне уметности, [14] Музеј модерене Малме, [15] и Вхитецхапел Галлери . [16]

12. децембра 2012. Међународна астрономска унија дала је назив кратеру који се налази на јужној хемисфери Меркура у част Кобро.

26. јануара 2022. Гугл је представио дудл у знак сећања на њен 124. рођендан. [17][18]

Види такође

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ładnowska, Janina (2001). „Katarzyna Kobro: A Sculptor of Space”. Artibus et Historiae. 22 (43): 161—185. JSTOR 1483659. doi:10.2307/1483659. 
  2. ^ „Awangarda XX w. – Katarzyna Kobro - Zintegrowana Platforma Edukacyjna”. zpe.gov.pl. Приступљено 26. 1. 2022. 
  3. ^ „Katarzyna Kobro - Biography | Artist”. Culture.pl. Приступљено 26. 1. 2022. 
  4. ^ а б „Katarzyna Kobro”. geni_family_tree. Приступљено 26. 1. 2022. 
  5. ^ а б в Ładnowska, Janina (2001). „Katarzyna Kobro: A Sculptor of Space”. Artibus et Historiae. 22 (43): 161—185. JSTOR 1483659. doi:10.2307/1483659. 
  6. ^ Kitowska-Łysiak, Małgorzata. „Katarzyna Kobro”. Culture.pl. Приступљено 21. 9. 2017. 
  7. ^ „Kobro and Strzemiński. Avant-Garde Prototypes”. Приступљено 2020-03-15. 
  8. ^ „Awangarda XX w. – Katarzyna Kobro - Zintegrowana Platforma Edukacyjna”. zpe.gov.pl. Приступљено 26. 1. 2022. 
  9. ^ „Katarzyna Kobro - Biography | Artist”. Culture.pl. Приступљено 26. 1. 2022. 
  10. ^ Wenderski, Michał (2018). Cultural Mobility in the Interwar Avant-Garde Art Network: Poland, Belgium and the Netherlands. New York: Routledge. стр. 88—90. ISBN 9781138493544. 
  11. ^ „UNE AVANT-GARDE POLONAISE - KATARZYNA KOBRO ET WŁADYSŁAW STRZEMIŃSKI”. Приступљено 2018-10-26. 
  12. ^ „A Polish Avant-garde: Katarzyna Kobro & Władysław Strzemiński in Centre Pompidou”. Приступљено 2018-10-27. 
  13. ^ „Kobro and Strzemiński. Avant-Garde Prototypes”. Приступљено 2018-10-26. 
  14. ^ „Constructivism in Poland, 1923–1936”. Приступљено 2018-10-26. 
  15. ^ „KOBRO & STRZEMIŃSKI NEW ART IN TURBULENT TIMES”. Приступљено 2018-10-26. 
  16. ^ „Adventures of the Black Square: Abstract Art and Society 1915 – 2015”. Приступљено 2018-10-26. 
  17. ^ Cascone, Sarah (26. 1. 2022). „Google Doodle Honors Avant-Garde Artist Katarzyna Kobro, Whose Revolutionary Abstract Sculptures Were Destroyed by Nazis”. Artnet News. Приступљено 27. 1. 2022. 
  18. ^ „Katarzyna Kobro's 124th Birthday”. www.google.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-25. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]