Културна добра Србије

Културна добра Србије су културна добра од општег интереса за Републику Србију. У културна добра се убрајају предмети и творевине материјалног и нематеријалног културног наслеђа. Културна добра су дефинисана, категоризована и заштићена посебним законом („Закон о културним добрима” ).^[1] У зависности од значаја, културна добра се разврставају у три законом дефинисане категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

У зависности од физичких, уметничких, културних и историјских својстава, културна добра се деле на непокретна и покретна. У непокретна културна добра спадају: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места. У покретна културна добра спадају: уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и старе и ретке књиге.

Непокретна културна добра Србије

Категорије непокретних културних добара

Непокретна културна добра Србије су дефинисана Законом о културним добрима (чл. 19-22) и подељена су на четири категорије:

Споменик културе јесте грађевинско-архитектонски објекат од посебног културног или историјског значаја, као и његова градитељска целина, објекат народног градитељства, други непокретни објекат, део објекта и целине са својствима везаним за одређену средину, дело монументалног и декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности и техничка културатехничке културе, као и друга покретна ствар у њима од посебног културног и историјског значаја.
Просторна културно-историјска целина јесте урбано или рурално насеље или њихови делови, односно простор с више непокретних културних добара од посебног културног и историјског значаја.
Археолошко налазиште је део земљишта или површине под водом који садржи остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, као и покретне предмете из ранијих историјских доба, а од посебног су културног и историјског значаја.
Знаменито место је простор везан за догађај од посебног значаја за историју, подручје с израженим елементима природних и радом створених вредности као јединствене целине, као и спомен гробови или гробља и друга спомен обележја која су подигнута ради трајног очувања успомене на значајне догађаје, личности и места из националне историје (меморијали), од посебног културног и историјског значаја.

Централни регистар непокретних културних добара

У централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе тренутно је уписано 2.536 непокретних културних добара, од тога 2.192 споменика културе, 77 просторно културно-историјских целина, 191 археолошких налазишта и 77 знаменитих места.

Категорисаних непокретних културних добара има 782 од чега 200 од изузетног значаја а 582 од великог значаја.

Међу непокретним културним добрима од изузетног значаја налази се 155 споменика културе, 11 просторно културно-историјских целина, 18 археолошких налазишта и 16 знаменитих места.

Међу непокретним културним добрима од великог значаја су 512 споменика културе, 28 просторно културно-историјских целина, 25 археолошких налазишта и 17 знаменитих места.

Списак непокретних културних добара Србије

Списак непокретних културних добара представља базу културних добара у Србији која уживају највиши ниво државне заштите.^[2] У циљу да се нађу на листи, локалитети морају да испуњавају најмање један од следећих критеријума:

Отелотворује посебан значај који се односи на друштвени, историјски и културни развој народа у историји нације и развој природног окружења нације;
Сведочи кључном историјском догађају и личностима и њихових активностима у историји нације;
да је уникатна или ретке креација људског стваралаштва одређеног временског периода или јединствен пример из природне историје;
представља изузетне уметничке или естетске вредности.

Регистар садржи 2409 места и локалитета, и подељен је у дванаест категорија:

Изузетни значај	Велики значај	Заштићен
Археолошка налазишта од изузетног значаја	Археолошка налазишта од великог значаја	Заштићена археолошка налазишта
Споменици културе од изузетног значаја	Споменици културе од великог значаја	Заштићени споменици културе
Знаменита места од изузетног значаја	Знаменита места од великог значаја	Заштићена знаменита места
Просторно културно-историјске целине од изузетног значаја	Просторно културно-историјске целине од великог значаја	Заштићене просторно културно-историјске целине

Покретна културна добра Србије

Категорије покретних културних добара

Покретна културна добра Србије су дефинисана Законом о културним добрима (чл. 23-26) и подељена су на четири категорије:

Уметничко-историјска дела су предмети, односно групе предмета, који самостално или заједнички имају посебан значај за упознавање историјског, културног, научног и техничког развитка, као и природе и њеног развитка без обзира на то кад и где су настали и да ли се налазе у установама заштите или изван њих.
Архивска грађа обухвата изворне и репродуковане писане, цртане, компјутеризоване, штампане, фотографисане, филмоване, микрофилмоване, фонографисане или на други начин забележне документарне материјале од посебног значаја за науку и културу, који су настаоли у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација и њихових органа, установа и других организација, верских заједница, као и појединаца, без обзира на то кад је и где настао и да ли се налази у установама заштите или ван њих.
Филмска грађа обухвата филмаске материјале (оригинал негатив слике и тон негатив) и копије филма, оригинале и копије видео траке и друге носаче записа регистроване слике у покрету, без обзира на технику снимања и на то кад су и где настали, као и пратеће филмске материјале (сценарио, књига снимања, дијалог листа, филмски плакат, филмске фотографије, скице декора и костима, нотни записи филмске музике, рекламне публикације и други документи настали пре, за време и после снимања филма).
Старе и ретке књиге обухвата рукописе, рукописне и штампане књиге, периодику и другу библиотечку грађау насталу до краја 1867. године, ретке књиге, одређене примерке периодичних издања и друге ретке библиотечке грађе настале и после ове године, одређену библиотечку грађу која се на основу овог закона доставља овлашћеној библиотеци као обавезни примерак и документација о њој, као и посебне библиотечке целине које су због свог садржаја, уметничке, културне и историјске вредности значајне за науку и културу.

Централни регистри покретних културних добара

Централне регистре покретних културних добара у Србији воде (према категоријама): Народни музеј у Београду, Архив Србије, Народна библиотека Србије и Југословенска кинотека (Закон о културним добрима, чл. 61).

Списак покретних културних добара Србије

Види још

Референце

Литература

Правилник о стављању ознака на непокретна културна добра (Службени гласник Републике Србије, бр. 51/96)
Будимир, Милорад (1997). „Покрајински завод за заштиту споменика културе - Приштина”. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge. стр. 249.
Jelena Vilus, Pravna zaštita kulturnih dobara, Beograd 2007.
Милица Вучковић, "Ограничења права својине на културним добрима", у: Заштита људских и мањинских права у европском правном простору: Тематски зборник радова Правног факултета у Нишу, књ. 6, Ниш 2016, стр. 121-132.
Марија Каличанин-Крстић, Марко Грковић, Предраг Вукашиновић, "Проблем уништавања археолошких налазишта и покретног археолошког материјала приликом нелегалних ископавања", Гласник Српског археолошког друштва, бр. 30 (2014), стр. 263-272.
Предраг Малбаша, "Инвентар културних добара", Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 33 (2009), стр. 49-50.
Jovan Popović, "Zaštita arhivske građe i drugih pokretnih kulturnih dobara u vreme NATO agresije na SRJ 1999. godine", Pravni život: Časopis za pravnu teoriju i praksu, god. 55, knj. 504, br. 12 (2006), str. 591-603.
Марко Поповић, "Рад Комисије у области заштите културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству", Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 34 (2010), стр. 16.
Милена Поповић-Субић, Ненад Предојевић, "Неки проблеми у примени Закона о културним добрима", Архивски анали: Часопис архивских радника Војводине, год.. 2, бр. 2 (1994), стр. 151-155.
Трајковић, Ненад (1997). „Завод за заштиту споменика културе града Приштине”. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge. стр. 250.
Шутаковић-Андрић, Наташа (1997). „Општински завод за заштиту споменика културе у Призрену”. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge. стр. 248—249.
Конзервација покретних културних добара у Србији данас, Београд 2017. (зборик радова)

Спољашње везе

[1] Закон о културним добрима Републике Србије

[2] Министарство културе и информисања: Културна добра

[1]

[2]