Ла гренадјер
| Ла гренадјер | |
|---|---|
| Ориг. наслов | La Grenadière |
| Радни наслов | Les Orphelins |
| Аутор | Оноре де Балзак |
| Земља | Француска |
| Језик | француски |
| Издавање | |
| Издавање | 1832. |
| Серија(л) | Људска комедија |
| Хронологија | |
| Претходник | La Grande Bretèche |
| Наследник | La Femme abandonnée |
Ла гренадјер (фр. La Grenadière) је приповетка француског писца Онореа де Балзака из 1832. године. Објављена је у књижевном часопису Revue de Paris. Првобитно, у рукопису насловљена као Les Orphelins, приповетка је укључена у серијалу Студије о обичајима а потом у Сценама из провинциског живота. У Фурнеовом издању из 1842. године, текст се појављује у Сценама из приватног живота у оквиру циклуса Људска комедија.[1] Радња приповетке је смештена је на имању Ла Гренадјер и прати причу породице госпође Вилемсенс.[2]
Радња
[уреди | уреди извор]Ла Гренадјер је имање која гледа на реку Лоару у месту Сен-Сир-сур-Лоар близу Тура. Једног дана кућу изнајмљује жена по имену госпођа Вилемсенс, која ту долази са своја два млада сина, Лујем Гастоном и Маријем Гастоном, и старом служавком Анетом. Њена прошлост није објашњена. Госпођа Вилемсенс открива свом старијем сину, тринаестогодишњем Лују, да је смртно болесна. Породица затим проводи последње месеце њеног живота настојећи да уживају у заједничким тренуцима и идиличном окружењу. Луј се посвећује учењу, посебно математици, јер планира да се придружи морнарици како би обезбедио себе и свог брата.
На самртној постељи, госпођа Вилемсенс тражи од Луја да напише писмо њеном супругу, лорду Брендону у Енглеској, како би га обавестио о њеној смрти. Такође му оставља задатак да брине о свом млађем брату као отац и поверава му целокупну животну уштеђевину од 10.000 франака. Луј објашњава да је већ одлучио да та средства уступи Анети, која ће се бринути о Марију док он похађа техничку школу у Туру. Након тога, Луј ће се придружити француској морнарици како би осигурао своју будућност. Госпођа Вилемсенс утешена Лујевом зрелошћу у последњим тренуцима пре своје смрти.
Понављајући ликови
[уреди | уреди извор]Мари Гастон као одрасла особа појављује се и као лик у роману Mémoires de deux jeunes mariées. У том роману сазнајемо о животима Луја и Марија као одраслим особама.[3]
Адаптација
[уреди | уреди извор]Анимирани филм по мотивима ове приповетке објављен је 2006. године, у режији Кођија Фукаде. Филм комбинује сликарство са анимацијом.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Honoré de Balzac. The Human Comedy: Introductions and Appendix. Project Gutenberg. Приступљено 17. 6. 2020.
- ^ Honore de Balzac (1969). Ljudska Komedija 03.
- ^ Cerfberr, Anatole; Christophe, Jules François. Repertory of the Comedie Humaine, entries for 'GASTON (Louis)' and 'GASTON (Marie)'. Project Gutenberg. Приступљено 19. 6. 2020.
- ^ „Portrait - Koji Fukada”. Institut français. Приступљено 20. 6. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- La Grenadière на сајту Националне библиотеке Француске
- de Balzak, Onore. „3”. Ljudska komedija 3 LA GRENADIERE [La Grenadière] (на језику: хрватски). Превод: Kecmanović, Dušan. 137. на сајту archive.org
