Пређи на садржај

Лука Сплит

С Википедије, слободне енциклопедије
Лука Сплит ноћу

Лука Сплит је лука у средњодалматинском граду Сплиту. Првобитно је била трговачка станица коју су првобитно основали грчки досељеници са острва Виса, а потом су је преузели Римљани. Напредовала је кроз средњи век, али је претрпела пад у касном 18. и раном 19. веку када је лука Ријека преузела улогу примарног трговачког и поморског испостава у региону. Пад се такође приписује пропадању Османског царства, традиционалног тржишта за сплитску луку и растућој доминацији Аустријског царства.

Од 2017. године је највећа путничка лука у Хрватској и на Јадрану[1] и једанаеста највећа лука на Медитерану, са годишњим обимом путника од приближно пет милиона. До 2010. године је бележила 18.000 упловљавања бродова сваке године. Луком управља Лучка управа Сплит. Крајем 2000-их, управа и лучки оператери, Трајектна Лука Сплит дд и Лука дд Сплит, почели су са имплементацијом плана улагања у циљу повећања обима путничког и теретног саобраћаја који би требало да буде завршен до 2015. године, што би омогућило луци да руковати до седам милиона путника годишње.

Пословне операције[уреди | уреди извор]

Ferry underway
Трајект „Петар Хекторовић” из луке Сплит.

Лука Сплит је највећа путничка лука у Хрватској и трећа по величини путничка лука на Медитерану.[2] Луком управља Лучка управа Сплит, а примарни концесионари Трајектна Лука Сплит и Лука дд Сплит, као и једанаест секундарних концесионара дали су концесије за кориштење лучких објеката или пружање услуга у луци. Примарни концесионари управљају подручјем Градске луке Сплит и Врањичко–солинског слива, док су секундарни концесионари активни у врањичко–солинском подручју луке и терминалима са сједиштем у Каштелима. То су компаније „Далмацијацемент”, „ПРОплин”, „Бродомеркур”, „Траст”, „Техноспој”, „Дујмовача”, „Житни терминал”, ИНА и „ОМВ”.[3] Транзит путника и возила обављају Јадролинија, „Шпедиција Крило”, „Крило–Капетан Лука” и „Сплит Екпрес”, међутим 2009. удео Јадролиније у обиму путничког саобраћаја достигао је 85%. У 2009. години укупан обим путничког саобраћаја достигао је 3.995.846 путника, што представља пад од 3,3% у односу на претходну годину.[4] Лука опслужује осам острвских трајектних линија и девет додатних путничких бродских линија које повезују оближња острва. Такве саобраћајне везе постоје са острвима Брач и Хвар који превозе до 2000 и 1000 возила дневно током туристичке сезоне, као и са острвима Вис, Ластово, Корчула, Шолта, Дрвеник Велики и Дрвеник Мали пружајући редовне саобраћајне везе за велико подручје.[5] У 2009. години на трајектним линијама је остварен годишњи просечни дневни саобраћај од 1698 возила. Током летње сезоне, обим се повећава на укупно 3812 возила у просеку.[6]

МВ Далмација у сплитској луци.

Лука Сплит је 2008. године забележила укупно 16.527 упловљавања бродова, а претоварила 2,7 милиона тона терета.[7] У 2008. години Лука дд Сплит, примарни концесионар терета Луке Сплит, забиљежила је значајан раст обима претовара. У првих девет месеци ове године компанија је обрадила 276.000 тона терета, што представља стопу раста од 20% коју је остварила та компанија. Предвиђени обим терета за целу годину процењен је на 345.000 тона, укључујући 6170 ТЕУс. Раст су дозволиле инвестиције крајем 2007. године, а повећан обим пословања донео је профит од 2,4 милиона куна (325.000 евра) у првих девет месеци 2008.[8] Укупне лучке операције настављају да расту, пошто је до 2010. забележено 18.000 долазака.[2] Директор лучке управе Сплит је Јошко Беркет Бакота.[9]

Транспортни капацитети[уреди | уреди извор]

Лука се налази на обали Јадранског мора у заливу заштићеном сплитским полуострвом и низом острва. Његови објекти укључују терминале и друге објекте у Сплиту, Солину и Каштелима који се налазе на око 15 км обале. Лука је повезана међународном мрежом Е-путева рутама Е65 и Е71 које воде хрватски аутопут А1 и државни пут Д1.[10][11] Лука је са Загребом повезана и неелектрифицираном једноколосечном пругом, која пролази кроз Книн и Карловац.[12][13]

Лука се састоји од неколико терминала:

  • Лука Сплит – управља јахтама, рибарским пловилима, путничким бродовима, пловилима за сигурност пловидбе, једрењацима, тегљачима, хидроавионима и трајектима. Садржи путнички терминал и железничку везу, двадесет и осам везова и прихвата пловила дужине до 250 метара са газом до 79 метара.[14]
  • Путнички терминал Ресник–Дивуље – дизајниран да олакша трансфер путника до аеродрома Сплит, удаљен 950 метара. Терминал се састоји од једног лежаја за смештај пловила дужине до 40 метара са газом до 45 метара.[15]
  • Врањичко–солински басен – користи се као контејнерски теретни терминал, састоји се од пет везова, осам магацина, укључујући хладњача и отворени магацин. Терминал прима бродове дужине до 198 метара са газом до 102 метара. Објекат се налази на подручју Врањица северно од града Сплита, повезан је железницом и сопственим камионским терминалом.[16] Терминал се састоји од Слободне зоне која омогућава пореске олакшице за претовар терета и прераду робе.[17] Обухвата површину 198 хектара.[18]
  • Каштелански базен А – резервисан за вез бродова по упутству лучке управе[19]
  • Каштелански басен Б – теретни терминал који користе секундарни концесионари (осим Луке дд Сплит), углавном за сопствене транспортне потребе, за смештај бродова газа до 82 метара.[20]
  • Каштелански базен Ц – вез за лежеће пловила, дератизација, рибарске чамце и слично. Терминал прима пловила са газом до 116 метара.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Risposte Turismo: Adriatic Sea Tourism Report 2017 Архивирано 31 март 2021 на сајту Wayback Machine, p. 24
  2. ^ а б Petar Dorić (3. 7. 2010). „Premijerka Kosor otvorila produljeni Gat sv. Duje u Splitu” [Prime Minister Kosor Opens extended St. Domnius Pier in Split]. Slobodna Dalmacija (на језику: Croatian). Приступљено 3. 10. 2011. 
  3. ^ „Concessionaries for Terminals”. Split Port Authority. 26. 11. 2009. Приступљено 3. 10. 2011. 
  4. ^ „Brodari 2009” [Shipping companies 2009] (на језику: Croatian). Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  5. ^ „Plovidbeni red za 2011. godinu” [Sailing schedule for year 2011] (на језику: Croatian). Coastal Line Maritime Transport Agency. Архивирано из оригинала 2. 9. 2011. г. Приступљено 26. 9. 2011. 
  6. ^ „Traffic counting on the roadways of Croatia in 2009” (PDF). Hrvatske ceste. мај 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. Приступљено 26. 9. 2011. 
  7. ^ „Statistical Yearbook - year 2008” (PDF). Croatian Bureau of Statistics. 2009. Приступљено 3. 10. 2011. 
  8. ^ „Luka Split nastavlja sa rastom prometa” [Luka Split turnover continues to grow] (на језику: Croatian). Limun.hr. 17. 10. 2008. Приступљено 3. 10. 2011. 
  9. ^ „Lučke uprave” [Port Authorities] (на језику: Croatian). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Приступљено 3. 10. 2011. 
  10. ^ „Pravilnik o označavanju autocesta, njihove stacionaže, brojeva izlaza i prometnih čvorišta te naziva izlaza, prometnih čvorišta i odmorišta” [Regulation on motorway markings, chainage, interchange/exit/rest area numbers and names] (на језику: Croatian). Narodne novine. 6. 5. 2003. Приступљено 24. 8. 2011. 
  11. ^ „European Agreement on Main International Traffic Arteries” (PDF). United Nations Economic Commission for Europe. 28. 3. 2008. Приступљено 24. 8. 2011. 
  12. ^ „Port History”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  13. ^ „Strateški plan Ministarstva mora, prometa in infrastrukture za razdoblje 2011.-2013.” [Strategic plan of the Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure for 2011-2013 period] (на језику: Croatian). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). 6. 8. 2010. Приступљено 12. 12. 2011. 
  14. ^ „The City Port of Split”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  15. ^ „Terminal for Passenger Traffic RESNIK-DIVULJE”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  16. ^ „Berths”. Luka d.d. Split. Приступљено 3. 10. 2011. 
  17. ^ „Free Zone”. Luka d.d. Split. Приступљено 3. 10. 2011. 
  18. ^ „Basic information”. Luka d.d. Split. Приступљено 3. 10. 2011. 
  19. ^ „Kastela Basin - Basin A”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  20. ^ „Kastela Basin - Basin B”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  21. ^ „Kastela Basin - Basin C”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Сплит&oldid=27834283”