Мелничка епархија
| Мелничка епархија | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Сједиште | Мелник |
| Држава | Бугарска |
| Укинута | 1922 |
| Архијереј | |
| Архијереј | Партеније Галас |
| Чин архијереја | митрополит |
| Титула архијереја | митрополит мелнички (1913-1921) |
Мелничка епархија (грч. Μητρόπολη Μελενίκου) је историјска православна епархија са седиштем у граду Мелнику у јужном делу Пиринске Македоније (данашња Бугарска). Припадала је Цариградској патријаршији све до средине 14. века, када су град Мелник одвојили Срби. Након проглашења Српске патријаршије (1346), Мелничка епархија је укључена у њен састав, што је учињено и са осталим епархијама у освојеним областима. То је потом довело до сукоба са Цариградом и избијања српско-грчког црквеног спора (1346-1375). За време владавине цара Уроша (1355-1371), мелничком облашћу је завладао деспот Угљеша (1365-1371), а потом браћа Драгаши. У време пропасти српске и успостављања турске власти у Мелнику крајем 14. века, Мелничка епархија је враћена у састав Цариградске патријршије.[1][2] [3]
Након успостављања нових граница (1912-1920), територија Мелничке епархије подељена је између Бугарске и Грчке, с тим што је бугарски део прикључен суседним епархијама Бугарске православне цркве, док је грчки део преуређен 1922. године, када је створена данашња Сидерокастронска епархија (грч. Μητρόπολη Σιδηροκάστρου) у саставу Цариградске патријаршије.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Острогорски 1965, стр. 104-126.
- ^ Благојевић 2000, стр. 359-372.
- ^ Михаљчић 2003, стр. 85-97.
- ^ Ιερά Μητρόπολη Σιδηροκάστρου
Литература
[уреди | уреди извор]- Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.
- Благојевић, Милош (2000). „О спорним митрополијама Цариградске и Српске патријаршије”. Зборник радова Византолошког института. 38 (1999-2000): 359—372.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт.
- Михаљчић, Раде (2003). „Хрисовуља цара Уроша мелничком митрополиту Кирилу”. Стари српски архив. 2: 85—97.
- Петровић, Миодраг М. (1979). „Повеља-писмо деспота Јована Угљеше из 1368. године о измирењу српске и цариградске цркве у светлости номоканонских прописа”. Историјски часопис. 25—26 (1978—1979): 29—51.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. Историјски часопис. 11 (1960): 1—15.
