Буковинска митрополија
Буковинска митрополија,[1] такође Буковинско-черновичка митрополија[2] и Буковинско-далматинска митрополија[3], била је једна од три самосталне области Православне цркве унутар Аустроугарске, заједно са Ердељском и Карловачком митрополијом.[4] Касније је прешла под јурисдикцију Румунске православне цркве, а укинута је током Другог светског рата.
Историја
[уреди | уреди извор]
Корени митрополије сежу из Буковинске епархије, која је основана почетком 15. века и била делом Карловачке митрополије од 1783. од 1873. године.[5] Царским указом од 11. октобра 1870. године епископ Гакман је добио звање архиепископа, а новим указом од 23. јануара 1873. године проглашен је за архиепископа черновичког и митрополита буковинско-далматинског.[6] Тим чином митрополија је постала аутокефална црква[5] а придружене су јој Далматинска и Бококоторска епархија из Карловачке митрополије.[3]
Самом Буковином је управљао митрополит из Черновца, док су епархије у Далмацији били у надлежности епископа.[5] Највиши црквени орган је био свети синод који се састајао само у ванредним околностима.[6] Због географске удаљености епархија од митрополијског седишта синод није заседао у Черновцима већ у Храму Свете Тројице у Бечу.[6] Свештенство се школовало на богословном факултету черновичког универзитета и задарској богословији.[5] Црква је окупљала 535.042 верника и бројала око 330 свештеника у Буковини (1906); у Далматинској епархији 89.951 верника, 77 свештеника, 54 парохије и 3 манастира (1910); а у Бококоторској 31.275 верника, 64 свештеника, 44 парохије и 8 манастира.[5]
Након слома Аустроугарске у Првом светском рату, митрополит Владимир Репта је допустио да се далматинске епархије врате Карловачкој митрополији 1919. године, које су потом ушле у обновљену Српску цркву.[4] Исте године када је уједињена Румунија, Буковинска митрополија је, заједно са Ердељском и Бесарабијском, приључена Румунској цркви.[7] Године 1925. променила је назив у Буковинско-хотинска митрополија.[8] Избијањем Другог светског рата и совјетском окупацијом Буковине 1940. године, митрополија је расформирана и подељена у две епархије: Сучавску (јужну) и Черновичку (северну).[6][9] Румунија је следеће године повратила Буковину, па је митрополија поново успостављена — али то је било кратког века — престала је да постоји на крају рата новим доласком совјетских власти.[9]
Данас, на простору северне (украјинске) Буковине делује Черновичка епархија Украјинске православне цркве,[10] док у јужном (румунском) делу Молдавско-буковинска митрополија Румунске православне цркве са седиштем у Јашију.[11]
Списак епископа буковинких
[уреди | уреди извор]- Доситеј Хиреску[12] (1782—1789)
- Данил Влаховић (1789—1822, умро у Дорни), Србин, претходно намесник бачког манастира Ковиља (од 1780-1786)[13], а до 12. априла 1789. године управитељ и професор Православне богословије у Сучави, која је пренета 1790. године у Черновци.
- Исаија пл. Балошеску[14] (1823—1834)
- Јевгениј Хакман (1835—1873)
Списак митрополита
[уреди | уреди извор]Првим митрополитом је проглашен Јевгениј Гакман 23. јануара 1873. године, али није устоличен због изненаде смрти у марту исте године. Након њега су следили:[6][10]
.jpg)
- Теофил Бандела (1873—1875)
- Теоктист Блажевич (1877—1879)
- Силвестер Андрејевич-Морар (1880—1895), од 12. марта 1880. године је митрополит буковинско-далматински[15]
- Аркадиј Чуперкович (1895—1902)
- Владимир Репта (1902—1924/25)
- Нектариј Котљарчук (1924/25—1935)
- Висарион Пују (1935—1940)
- Тит Симедреја (1940/41—1944/45), изабран за митрополита 13. јуна 1940, али устоличен 25. марта наредне године.[16]
Списак епископа бококоторских
[уреди | уреди извор]- Герасим Петрановић (1874—1906)
- Доситеј Јовић (1906—1910)
- Владимир Боберић (1911—1918)
Списак епископа далматинских
[уреди | уреди извор]- Стефан Кнежевић (1853—1890)
- Никодим Милаш (1890—1910)
- Димитрије Бранковић (1913-1920)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Григорије Микић, „Преглед историје хришћанске цркве — Српска црква“, шести део: Уједињење Српске Цркве и данашње стање Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2012)
- ^ Григорије Микић, „Преглед историје хришћанске цркве — Српска црква“, честврти део: Православна Црква у Далмацији Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2012)
- ^ а б „Епархија далматинска: епископ Стефан Кнежевић”. Архивирано из оригинала 22. 08. 2014. г. Приступљено 10. 01. 2013.
- ^ а б Razvitak Pravoslavlja u Hrvatskoj od IX stoljeca do 1918-1922.godine (I. dio) (језик: хрватски)[непоуздан извор?]
- ^ а б в г д Hastings 2003, стр. 431.
- ^ а б в г д UNESCO: The residence of Bukovyna and Dalmatia metropolitans in Chernivtsi (језик: енглески)
- ^ Casiday 2012, стр. 150.
- ^ Magocsi 2010, стр. 524.
- ^ а б DULCE BUCOVINÃ, VESELÃ GRÃDINÃ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2013) (језик: румунски)
- ^ а б Українська Православна Церква: 12 грудня — день заснування Чернівецької єпархії Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2013) (језик: украјински)
- ^ Biserica Ortodoxă Română: Organizarea Administrativă Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јануар 2016) (језик: румунски)
- ^ "Богословски гласник", Београд 1905.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 15. јул 1907.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 3. октобар 1893.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци, ?
- ^ DICŢIONARUL TEOLOGILOR ROMÂNI: tit simedrea Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: румунски)
Литература
[уреди | уреди извор]- Magocsi, Paul Robert (2010). History of Ukraine — 2nd, Revised Edition: The Land and Its Peoples. University of Toronto Press. стр. 524—. ISBN 978-1-4426-9879-6.
- Hastings, James (2003). Encyclopedia of Religion and Ethics. Kessinger Publishing. стр. 431—. ISBN 978-0-7661-3683-0.
- Casiday, Augustine (2012). The Orthodox Christian World. Routledge. стр. 150—. ISBN 978-1-136-31484-1.
