Менометрорагија
| Менометрорагија | |
|---|---|
| Синоними | Menometrorrhagia |
 | |
| нормални менструални циклус | |
| Специјалности | гинекологија |
Менометрорагија један је од поремећаја менструалног циклуса која се карактерише продуженим крварењем из материце које се јавља у неправилним интервалима и чешће од нормалног периода. Може бити узрокована бројним стањима као што су, на пример: хормонска неравнотежа, ендометриоза, полицистични јајник, рак, инфекција или трудноћа. Жене које су на дијализи или користе интраутерину контрацепцију такође могу имати обилне и продужене менструације.[1]
Ова врста обилног крварења која је слична другим крварењима из материце: менорагија (хиперменореја, односно веома обилне менструације), метрорагија (крварење из материце), полименореја (пречесте менструације) заправо је комбинација менорагије и метрорагије.[1]
Обично се јавља код жена које улазе или завршавају свој репродуктивни период, односно млађе су од 20 година или старије од 45 година.[1]
Дијагноза се поставља када било који други узрок менструалног поремећаја није релевантан.
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Менометрорагија се јавља код око 24% жена између 40 и 55 година старости.[2]
Етиологија
[уреди | уреди извор]Може се јавити због бројних стања укључујући ендометриозу, фиброиде материце, туморе материце; такође је повезан са хормонском неравнотежом (понекад повезано са стресом или гојазношћу), аденомиозом, ендометриозом, употребом прогестинске контрацепције, поремећајима згрушавања крви.[2] У дуготрајним случајевима, хронично крварење може довести до анемије цурења.[1]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Знаци и симптоми, као и прецизна медицинска дефиниција абнормалног крварења из материце, нису увек јасни. Обично жена има менструацију која се јавља сваких 28 дана (нормално ако се креће између 21-35 дана), а просечна дужина менструалног циклуса је око 5 дана.
Кко током нормалне менструације већина жена губи мање од 80 мл крви по менструалном циклусу, веће процењене губитке треба сматрати аномалним. Међутим, једноставније, свако крварење које је претерано и јако до те мере да омета физичку, социјалну или емоционалну активност пацијента дефинисати као абнормално.
Неуобичајено крварење је углавном повезано са:[1][3]
- употребом неколико тампона или хигијенских уложака у року од неколико сати,
- продужењем крварењем које траје више дана него обично,
- појавом крварења ван уобичајеног менструалног циклуса,
- болом у трбуху,
- осећајем астеније, слабости и тахикардије (које су сензације и знак вероватне анемије услед крварења).
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагноза је клиничка и поставља се на основу клиничке историје болести. Анамнеза и физички преглед требало би да искључе трудноћу и хипотетички тумор (на пример, рак грлића материце).[2]
Узорак крви и доза хорионског гонадотропина се морају се лабораториски обрадити како би се искључила хипотетичка трудноћа, или спонтани побачај који може изазвати тешко крварење које се манифестује као менометрорагија.[2]
Преглед карлице и акушерски ултразвук дају даље индикације. Папа тестови могу показати рак грлића материце, хистероскопија (ендоскопска техника која омогућава директну визуализацију роднице, материце и цервикалног канала) често помаже у дијагнози ендометриозе.
Остали дијагностички тестови могу укључивати МРИ и биопсију ендометријума.[2]
Терапија
[уреди | уреди извор]Основни узрок поремећаја утиче на лечење. Након што се искључе компликације везане за трудноћу, ванматеричну трудноћу, побачај или трофобластну болест, као и бенигне и малигне промене гениталних органа, крварење се зауставља и то се постиже:[4][3]
- употребoм лекова (естрогени, комбинација естрогена и гетсагена и инхибитори синтезе простагландина)
- терапијском киретажом материце која је уједно и дијагностичка и даје нам тачну информацију да ли је дошло до патолошког процеса на нивоу грлића материце или тела материце
- надокнадом течности и крвних продуката и препарата гвожђа у циљу корекције анемије
У случају миома и леиомиома материце, као и рака, индиковано је хируршко уклањање; алтернативно, за жене које више не желе да имају децу, може се урадити хистеректомија.
Ако узрок менометрорагије није одмах евидентан, може се применити прва линија фармацеутског лечења. Неке уобичајене опције терапије укључују:
- Транексамску киселину - молекул који инхибира систем фибринолизе, и помаже у акутној фази у контроли крварења. Може се започети давањем 1.000 мг (2 ампуле) разблажених у 250 милилитара физиолошког раствора.
- Пилуле за контролу рађања - које могу да регулишу нивоа хормона
- Прогестин (на пример номегестрол ацетат, супстанца прогестерона), у дози од 10 мг (2 таблете) најмање 20 дана. Лек тада треба прекинути и поново започети након 15 дана за даљи 10-дневни период лечења.
Компликације
[уреди | уреди извор]Главна компликација прекомерног менструалног крварења је анемија услед губитка губитка крви. Она може имати значајан утицај на квалитет живота пацијента, што често резултује бледилом коже, смањеним апетитом, умором и лаком замором, главобољом и вртоглавицом, отежаним дисањем током напора, убрзаним откуцајима срца, раздражљивошћу, тешкоћама при успављивању и концентрацији.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]- Поремећаји менструалног циклуса
- Метрорагија
- Менорагија
- Менструални циклус
- Менструација
- Неправилна менструална крварења
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Menometrorrhagia - Definition, Causes, Symptoms, Treatment”. e Medical Hub | A Complete Health Portal (на језику: енглески). 2014-06-15. Приступљено 2023-09-16.
- ^ а б в г д Donnez, Jacques (2011). „Menometrorrhagia during the premenopause: An overview”. Gynecological Endocrinology. 27: 1114—1119. PMID 22182054. S2CID 38447561. doi:10.3109/09513590.2012.637341.
- ^ а б в „Heavy Menstrual Bleeding (Menorrhagia): Causes & Treatment”. Cleveland Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-16.
- ^ „Dr Jelena Štulić: Svako krvarenje mimo redovnog ciklusa je znak za posetu ginekologu”. eKlinika (на језику: српски). 2021-03-01. Приступљено 2022-07-11.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
