Пређи на садржај

Мигел Велозо

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мигел Велосо)
Мигел Велозо
Велозо у дресу Португала на Евро 2012. годдине
Лични подаци
Пуно име Miguel Luís Pinto Veloso
Датум рођења (1986-05-11)11. мај 1986. (38 год.)
Место рођења Коимбра, Португалија
Висина 1,80 m
Позиција дефанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Верона
Број 4
Јуниорска каријера
1994–1999
1999–2000
2000–2005		 Бенфика
СК Понтиња
Спортинг Лисабон
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2005–2010
2005–2006
2010–2012
2012–2016
2016–2018
2018–2019
2019–		 Спортинг Лисабон
→ Оливаис е Москаваис
Ђенова
Динамо Кијев
Ђенова
Ђенова
Верона		 98
28
49
78
45
21
92		 (4)
(7)
(2)
(6)
(1)
(0)
(5)
Репрезентативна каријера
2001–2002
2002–2003
2004
2004–2005
2006
2006–2008
2007–2015		 Португалија до 16
Португалија до 17
Португалија до 18
Португалија до 19
Португалија до 20
Португалија до 21
Португалија		 10
25
5
9
2
18
56		 (0)
(3)
(1)
(2)
(1)
(5)
(3)
Награде
Фудбал
Европско првенство
Бронзана медаља — треће место 2012 Пољска-Украјина

Мигел Луис Пинто Велозо (порт. Miguel Luís Pinto Veloso; Коимбра, 11. мај 1986) је португалски професионални фудбалер који игра за италијански клуб Верона.[1] Углавном је играч средине терена, али може деловати и као леви одбрамбени играч.

Каријеру је започео у Спортинг Лисабону, за који је наступио на 165 утакмица у свим такмичењима, а провео је и две године у Ђенови, пре него што се 2012. придружио Динаму из Кијева. Након освајања четири домаћа трофеја у Украјини, вратио се у Ђенову 2016. године.

Од 2007. године, када је Велозо почео да игра за Фудбалску репрезентацију Португалије, освојио преко 50 трофеја, наступајући на два Светска првенства и исто толико Европских првенстава.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен у Коимбри, Мигел Велозо започео је фудбалску каријеру у Бенфици, али је одбијен због незнатног вишка килограма у то време, па је прешао у омладински тим лисабонских суседа Спортинга са 14 година. Тамо је унапређен у први тим за предсезону 2004–05, која се играла углавном у Енглеској. Почео је као централни дефанзивац.[2][3]

Да би му пружио више времена за играње, Спортинг га је позајмио тиму ФК Оливаис е Москавиде тада у трећој дивизији. [4] Он им је помогао да пређу у другу лигу са седам најбољих голова у каријери. [5] Као резултат тога, Лавови су га опозвали, мада се чинило да тешко може наћи место у почетној екипи због присуства играча са много више искуства као што су Андерсон Полга, Тонел, Марко Канеира или Кустодио, ипак је одиграо 23 утакмице Примеира лиге током сезоне 2006–07, а његов тим је (поново) завршио на другом месту. Био је импресиван и у свом дебију у УЕФА Лиги шампиона, у победи 1: 0 против Интера из Милана, где је спречио Патрика Вијеиру и Луиса Фига да играју ефективно, и био проглашен за Играча утакмице. [6]

У сезони 2007–08, Велозо је играо у средишњем везном реду Спортинга, заједно са Жоаом Мотињом. Клуб је поново изгубио лигу од ФК Порта, а исто се десило и наредне сезоне, с тим што је био укључен у расправе са менаџером Паулом Бентом.[7] У претходној вансезони и следећем прелазном року у јануару, привукао је интересовање неколико тимова Премијер лиге, али ништа се није остварило. [8] [9] [10]

Велозо је помогао Спортингу да се пласира у међу 16 најбољих у Лиги Европе 2009-10, након победе од 4: 2 против Евертона.[11] [12] Клуб је, међутим, завршио на четвртом месту у домаћој лиги.

Велозо је, 30. јула 2010. године, продат тиму ФК Ђенова у Италији.[13] Поново је променио тим и земљу 4. јула 2012. године, потписавши четворогодишњи уговор са ФК Динамом из Кијева у украјинској Премијер лиги.[14] [15]

Након 127 утакмица у свим такмичењима, 14 голова и четири титуле, укључујући и двоструку у сезони 2014–15, 30-годишњи Велозо се 31. јула 2016. године вратио у Ђенову. [16] Две године касније напустио је Стадион Луигђи Ферарис [17] али се вратио убрзо након што је пристао на нови договор.[18]

Велозо је, 20. јула 2019. године, потписао једногодишњи уговор са ФК Вероном.[19] На свом дебију 25. августа, извео је слободан ударац изједначивши на 1: 1 са ФК Болоњом. [20]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]
Велозо у акцији против Русије 2012. години

Велозо је био капитен Португала на Европском првенству за млађе од 17 година 2003. године, помажући нацији да победи Шпанију на домаћем тлу са 2: 1 у иберијском финалу одиграном у Визеу. [21] Изабран је за Златног играча турнира, [22], а такође је помогао тиму да те године стигне до четвртфинала Светског првенство у фудбалу за млађе од 17 година одржаног у Финској.

После импресивних наступа на Европском првенству до 21. годинеу јуну, (као капитен једао два гола у три утакмице, иако на излазу из групне фазе), [23] Велозо је по први пут 14. августа 2007, позван за у састав Фудбалске репрезентације Португалије, на квалификације за Еуро 2008. против Јерменије. Свој репрезентативни деби направио је 13. октобра против Азербејџана. У групној фази играо се у поразу од 0-2 од Швајцарске, у којој се одмарало девет од 11 регуларних стартера. [24]

После дужег периода неиграња за репрезентацију, тренер Карлос Кеироз позвао је Велоза на важан меч квалификација за Светско првенство 2010. у Данској у септембру 2009, који је завршен нерешеним резултатом 1:1. У истом такмичењу постигао је свој први репрезентативни гол, пошто су 14. октобра у Гимараису победили Малту са 4:0. [25]

Велозо је, 15. новембра 2011. године, постигао погодак из слободног ударца, у победи Португалије над Босном и Херцеговином од 6:2 на Стадиону светлости у play-off за место на Еуро 2012. [26] Играо је сваки минут првенства у Пољској и Украјини, пре него што је замењен на полувремену полуфинала, које су изгубили од Шпаније.[27]

У септембру 2015. године, после годину дана паузе, [28] Велоза је селектор Фернандо Сантос поново позвао у португалски састав, због пријатељске утакмице са Француском и квалификација за Еуро 2016 против Албаније. [29] У тој утакмици 7. септембра, после корнера у 92. минуту, дао је једини гол утакмице. [30]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Велозов отац, Антонио, такође је био фудбалер. Као дефанзивац, играо је годинама за Бенфику, а био је и дугогодишњи португалски репрезентативац. [7] [31]

Године 2013. Велозо се оженио ћерком председника Ђеновског клуба Енрика Прециосија, Паолом. [32]

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]
Наступи и голови по клубовима, сезонама и такмичењима
Клуб Сезона Лига Национални купови Европа Остало Укупно
Дивизија Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол.s
Оливаис Москавиде 2005–06 Португалска друга дивизија 28 7 0 0 — — 28 7
Укупно 28 7 0 0 0 0 0 0 28 7
Спортинг Лисабон 2006–07 Примеира лига 23 0 6 0 5 0 — 34 0
2007–08 29 1 9 0 6 0 1 0 45 1
2008–09 21 0 3 0 7 1 1 0 32 1
2009–10 25 3 6 5 14 4 — 45 12
Укупно 98 4 24 5 32 5 2 0 156 14
Ђенова 2010–11 Серија А 20 0 2 0 — — 22 0
2011–12 29 2 2 0 — — 31 2
Укупно 49 2 4 0 0 0 0 0 53 2
Динамо Кијев 2012–13 Премијер лига Украјине 24 2 1 0 12 1 — 37 3
2013–14 20 1 4 0 8 1 — 32 2
2014–15 14 1 5 2 9 3 — 28 6
2015–16 20 2 4 1 5 0 1 0 30 3
Укупно 78 6 14 3 34 5 1 0 127 14
Ђенова 2016–17 Серија А 23 0 2 1 — — 25 1
2017–18 22 1 1 0 — — 23 1
2018–19 21 0 1 0 — — 22 0
Укупно 66 1 4 1 0 0 0 0 70 2
Верона 2019–20 Серија А 21 2 1 0 — — 22 2
Ђенова укупно 115 3 8 1 0 0 0 0 123 4
Каријера 340 22 47 9 66 10 3 0 456 41

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Португалија
Година Нас Голови
2007 4 0
2008 3 0
2009 3 1
2010 5 0
2011 6 1
2012 13 0
2013 11 0
2014 8 0
2015 3 1
Укупно 56 3

Највећи успеси

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]

Оливаис е Москавиде

  • Португалска друга лига : 2005/06.

Спортинг Лисабон

  • Куп Португалије (2) : 2006/07, 2007/08.
  • Суперкуп Португалије (2) : 2007, 2008.
  • Лига куп Португалије: финале (2007/08, 2008/09).

Динамо Кијев

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Португал U-17

  • Европско првенство за млађе од 17 година (1) : 2003.

Индивидуалне награде

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Miguel Veloso (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31. 
  2. ^ Miguel Veloso treina-se para tapar falhas centrais (Miguel Veloso trains to cover for stoppers); Record, 22 February 2005 (in Portuguese)
  3. ^ Sporting secure Veloso future; UEFA, 8 January 2007
  4. ^ Palma, Irene (12. 8. 2005). „Sporting: Miguel Veloso emprestado ao Olivais e Moscavide” [Sporting: Miguel Veloso loaned to Olivais e Moscavide] (на језику: португалски). Mais Futebol. Архивирано из оригинала 16. 04. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2019. 
  5. ^ „Os 12 golos de Miguel Veloso” [Miguel Veloso's 12 goals] (на језику: португалски). Record. 9. 5. 2010. Приступљено 16. 4. 2019. 
  6. ^ Caneira strike sends Inter crashing; UEFA, 13 September 2006
  7. ^ а б „«Miguel Veloso está lesionado», diz o pai” [«Miguel Veloso is injured», says father] (на језику: португалски). Record. 28. 2. 2009. Приступљено 23. 7. 2019. 
  8. ^ Friday's gossip column; BBC Sport, 27 June 2008
  9. ^ Spurs to revive Arshavin interest; BBC Sport, 27 August 2008
  10. ^ Bolton priced out of Veloso race; BBC Sport, 31 January 2009
  11. ^ Everton 2–1 Sporting; BBC Sport, 16 February 2010
  12. ^ We deserved to lose, admits Everton boss David Moyes; BBC Sport, 25 February 2010
  13. ^ Veloso leaves Sporting in Zapater swap; UEFA, 3 August 2010
  14. ^ Мигел Велозу – игрок «Динамо»! (Miguel Veloso – Dinamo player!); Dinamo Kiev, 4 July 2012 (in Ukrainian)
  15. ^ Мигел ВЕЛОЗУ: «Перешел в клуб с большой историей и амбициями» (Miguel Veloso – «Moved to club with history and ambition»); Dinamo Kiev, 4 July 2012 (in Ukrainian)
  16. ^ „M. Veloso ha firmato per il Genoa” [M. Veloso has signed for Genoa] (на језику: италијански). Genoa C.F.C. 31. 7. 2016. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 31. 7. 2016. 
  17. ^ „Esclusiva OkC, Miguel Veloso nel mirino di un club turco” [Exclusive OkC, Miguel Veloso in sights of Turkish club] (на језику: италијански). OK Calcio Mercato. 8. 8. 2018. Приступљено 16. 8. 2018. 
  18. ^ „Genoa, Miguel Veloso è ufficiale: il portoghese è rossoblù per la terza volta” [Genoa, Miguel Veloso è ufficiale: il portoghese è rossoblù per la terza volta] (на језику: италијански). La Gazzetta dello Sport. 19. 10. 2018. Приступљено 19. 10. 2018. 
  19. ^ Bargellini, Luca (20. 7. 2019). „UFFICIALE: Hellas Verona, contratto annuale per Miguel Veloso” [OFFICIAL: Hellas Verona, one-year contract for Miguel Veloso] (на језику: италијански). Tutto Mercato Web. Приступљено 20. 7. 2019. 
  20. ^ „'Exceptional courage': Cancer-stricken Mihajlovic on bench but Bologna held by Verona”. France 24. 25. 8. 2019. Приступљено 26. 8. 2019. 
  21. ^ Portugal secure maximum points; UEFA, 11 May 2003
  22. ^ а б 2003: Miguel Veloso; at UEFA
  23. ^ Sunny vista for Miguel Veloso; UEFA, 22 June 2007
  24. ^ Yakin goals send hosts out on a high; UEFA, 16 June 2008
  25. ^ Portugal secure World Cup play-off spot with win over Malta; The Guardian, 15 October 2009
  26. ^ Pimentel, José Nuno (15. 11. 2011). „Portugal overwhelm ten-man Bosnia and Herzegovina”. UEFA. Приступљено 7. 9. 2015. 
  27. ^ Burke, Chris (27. 6. 2012). „Spain survive test of nerve to reach final”. UEFA. Приступљено 7. 9. 2015. 
  28. ^ Regresso à selecção é objectivo de Miguel Veloso (Return to national team is the goal of Miguel Veloso); Rádio Renascença, 8 April 2015 (in Portuguese)
  29. ^ Miguel Veloso "orgulhoso" por regressar à seleção portuguesa (Miguel Veloso "proud" to return to the national team); TSF, 31 August 2015 (in Portuguese)
  30. ^ Veloso sinks Albania as Portugal close on finals; UEFA, 7 September 2015
  31. ^ Os Velosos (The Velosos); Record, 18 March 2009 (in Portuguese)
  32. ^ Miguel Veloso partilha fotos do casamento (Miguel Veloso shares wedding photos); Lux, 25 June 2013 (in Portuguese)
  33. ^ „Veloso é a revelação, Simão é a consagração” [Veloso is the breakthrough, Simão the consecration] (на језику: португалски). CNID. 30. 6. 2007. Приступљено 3. 6. 2010. 
  34. ^ Haslam, Andrew (29. 6. 2007). „Il dream team Under 21” [The Under 21 dream team] (на језику: италијански). UEFA. Архивирано из оригинала 15. 1. 2016. г. Приступљено 25. 7. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Мигел Велозо на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мигел_Велозо&oldid=28701459”