Милош Бељић
| Милош Бељић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. септембар 1933. |
| Место рођења | Трстеник, Србија, Краљевина Југославија |
| Универзитет | Правни факултет Универзитета у Београду |
| Професија | дипломата |
| Породица | |
| Супружник | Добринка Крстић-Бељић |
| Деца | 2 |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Савез комуниста Југославије |
Милош Бељић (Трстеник, 4. септембар 1933) био је дипломата и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у Трстенику, а више разреде гимназије похађао је у Трстенику и Крушевцу. Дипломирао је на Правном факултету Београдског универзитета.
Током Народноослободилачке борбе помагао је НОП као партизански курир у команди места и партизанској дивизијској болници у Трстенику. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је у дванаестој години, као један од најмлађих. У шеснаестој години постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Представљао је Југословенски студентски покрет за УН на 7. конференцији ИСМУН-а (Међународни студентски покрет за Уједињене нације) у Холандији 1955.[1] На оснивачкој скупштини Југословенског студентског савеза за Уједињене нације (International Youth and Student Movement for the United Nations - ISMUN), одржаној у Београду, 15. марта 1956. изабран је за председника.[2] Биран је за другог и првог ИСМУН потпредседника 1957/1959. Као домаћин, одржао је поздравни говор на 13. конференцији ИСМУН-а у Љубљани 1961. године.[3]
Радни век је провео као професионални дипломата СФРЈ и СРЈ. Службовао је у Јапану, Индији, Филипинима, Индонезији, Бурми и Лаосу у својству Саветника амбасаде, генералног конзула, изванредног и опуномоћеног амбасадора. У Србији се сматра за истакнутог стручњака за Азију и политичку и привредну сарадњу Србије са азијским државама.
Као руководећи радник Савезног секретаријата за иностране послове, активно је учествовао у осмишљавању и реализацији главних праваца спољне политике СФРЈ и СРЈ, засноване на принципима билатералне и мултилатералне сарадње, Повељи УН, међународном праву, а све у интересу светског мира и јачању улоге и положаја Југославије и Србије у међународним односима. Ангажoван је на развоју билатералне сарадње са земљама Азије, Африке, Блиског истока и Латинске Америке. Био је члан Колегијума савезног секретара за иностране послове. У три мандата био је в. д. помоћника савезног секретара и руководилац Сектора за билатералне односе. Учествовао је у бројним међудржавним разговорима на нивоу шефова држава и влада, министара спољних послова и сличним приликама. Био је члан делегација СФРЈ, СРЈ, Србије и друштвених организација и учествовао на многим међународним конференцијама, укључујући и 10. самит Покрета несврстаних земаља у Џакарти 1992. године, када је био заменик шефа делегације СРЈ, Владислава Јовановића.[4]
По повратку из Јапана, 1970. године, Скупштина Србије изабрала га је за заменика министра за информисање, задуженог за међународни сектор.
Уочи избијања кризе у Југославији, отворено и јавно је указивао на планове страних фактора и њихово повезивање са унутрашњим сепаратистичким снагама у борби против територијалног интегритета и суверенитета СФРЈ. Већ тада је отворено говорио о страним плановима за разбијање Југославије и одвајање Космета од Србије у циљу стварања прве исламске државе у Европи. Залагао се за што ширу подршку међународне заједнице територијалном интегритету и суверенитету Југославије.
Одликован је Орденом рада са сребрним венцем. Администрација филипинске председнице Коразон Акино одликовала је орденом Сикатуна, класе Дату, Милоша Бељића, у својству амбасадора СРЈ, који му је уручен 9. марта 1989. године.[5] Ожењен је Добринком Крстић-Бељић, академском сликарком, чланицом УЛУС-а. Пензионисан је као амбасадор 1998. године.
Дипломатске позиције
[уреди | уреди извор]- Амбасадор СФРЈ у Републици Филипини, 1984—1989.
- Изванредни и опуномоћени амбасадор СРЈ у Републици Индонезији од 10. маја 1992. до 5. априла 1993.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Студент број 17 од 8. октобра 1955, страна 2.”.
- ^ „Студент број 3 од 19. марта 1956, страна 2.”.
- ^ „Борба, београдско издање, број 215 од 22. августа 1961, страна 3.”.
- ^ „Борба, број 253 од 8. септембра 1992, страна 17.”.
- ^ „Историјат и носиоци ордена Сикатуна на сајту филипинске владе.”.
- ^ Нада Пантелић, Београд-Џакарта од успостављања дипломатских односа до данас, Архив Југославије, Београд, 2013, страна 31.
Литература
[уреди | уреди извор]- Момчило Р. Тодосијевић, Траг у времену, Београд : Културно-просветна заједница Србије, 2017, стране 135-137
- Фотографија је објављена на 31. страни каталога изложбе: Нада Пантелић, Београд-Џакарта од успостављања дипломатских односа до данас, Архив Југославије, Београд, 2013, који је доступан у пдф формату на сајту Архива Југославије.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Детаљи из живота Милоша Бељића на сајту trstenicani.com.