Могиљовска област

Могиљовска област
блр. *Магілёўская вобласць*
рус. *Могилёвская область*
Могиљовска област; блр. Магілёўская вобласць; рус. Могилёвская область
	; Застава ; Грб
Држава	Белорусија
Главни град	Могиљов
Површина	29.000 km2
Становништво	2009.
— број ст.	1.099.000
— густина ст.	39,2 ст./km2
	Званични веб-сајт

Могиљовска област (блр. Магілёўская вобласць, рус. Могилёвская о́бласть) једна је од 6 административних области Републике Белорусије у источном делу земљу. Ограничена је са Минском облашћу на западу, Витебском на северу и Гомељском на југу, те са Смоленским и Брјанским областима Руске Федерације на истоку.

Основана је 15. јануара 1938. године, заузима површину од 29.000 km² и према подацима пописа из 2009. насељена је са нешто мање од 1,1 милиона становника.

Административни центар области је град Могиљов, док су већи градски центри још и Бабрујск, Горки и Асиповичи. Административно је подељена на 21 рејон.

Овај део Белорусије је био захваћњн највећим степеном радијације (заједно са Гомељском облашћу) проузрокованим нуклеарном хаваријом у Чернобиљу у априлу 1986. године.

Географија

Могиљовска област обухвата нешто преко 29.000 km² територије у централном и источном делу Републике Белорусије, односно око 14% укупне државне територије. По површини на претпоследњем је месту међу белоруским областима (мања је само Гродњенска област). Ограничена је са Минском облашћу на западу, Витебском на северу и Гомељском на југу, те са Смоленским и Брјанским областима Руске Федерације на истоку. Од севера ка југу област се протеже дужином од око 150 км, од истока ка западу до 300 км.

Рељеф области је благо заталасан и испресецан бројним водотоцима, међу којима су најважнији реке Дњепар са својим притокама (Сож, Березина, Друт) и Птич. На подручју области не постоје веће ујезерене површине. Највиша тачка лежи на надморској висини од 239 m, најнижа на 126 m (укупна вертикална разлика је 113 м).

Клима је умереноконтинентална са умерено хладним зимама и топлим летима. Значајнија је разлика између температура у северним и јужним деловима области. На северу су просечне јануарске температуре око -8,2 °C, јулске до 17,8 °C, а на југу од -6,5 °C зими до 18,7 °C лети. Просечна годишња количина падавина је између 575 и 675 мм, а највећи део се излучи у периоду април-октобар. Вегетациони период траје око 190 дана. Под шумама је око 50% површина.

Историја

Могиљовска област је формирана као административна јединица Белоруске ССР 15. јануара 1938. године.^[2]

Међу најстарија насеља настала на подручју садашње Могиљовске области убрајају се градови Славгарад, који се први пут помиње 1136, Кричав (око 1150), Мсцислав (1156) и Могиљов (основан 1267).

Након хаварије нуклеарке у Чернобиљу 1986. године јужни делови области су били загађени изразито високим нивоима радијације, посебно Краснапољски и Черикавски рејон, а бројна насеља су у потпуности напуштена.

Административна подела

Административно, Могиљовска област је подељена на 21 рејон (или округ), 15 насеља са административним статусом града, 9 насеља у рангу варошица, 195 сеоских и 3 градске општине. Административни центар области је град Могиљов.

Рејони Могиљовске области Белорусије
Рејон	Основан	Административни центар	Површина km²^[3]	Становника попис 2009.^[4]
Асиповички рејон	17. јул 1924.	Асиповичи	1.947,12	52.447
Бјалинички рејон	17. јула 1924.	Бјалиничи	1.419,52	21.839
Бабрујски рејон	4. август 1927.	Бабрујск	1.599,05	20.660
Бихавски рејон	17. јул 1924.	Бихав	2.263,16	35.148
Глуски рејон	17. јула 1924.	Глуск	1.335,44	16.457
Горкијски рејон	17. јула 1924.	Горки	1.284,31	47.800
Дрибински рејон	17. јул 1924.	Дрибин	766,53	12.253
Киравски рејон	12. фебруар 1935.	Киравск	1.295,20	22.352
Климавички рејон	17. јул 1924.	Климавичи	1.542,78	28.523
Кличавски рејон	17. јул 1924.	Кличав	1.800,32	17.246
Краснапољски рејон	17. јул 1924.	Краснапоље	1.223,04	11.221
Кричавски рејон	17. јул 1924.	Кричав	777,54	35.133
Кругљански рејон	17. јул 1924.	Круглаје	881,81	15.761
Касцјуковички рејон	17. јул 1924.	Касцјуковичи	1.493,84	26.410
Могиљовски рејон	17. јул 1924.	Могиљов	1.895,4	43.166
Мсциславски рејон	17. јул 1924.	Мсцислав	1.332,51	24.768
Славгарадски рејон	17. јул 1924.	Славгарад	1.317,82	14.888
Хоцимски рејон	17. јул 1924.	Хоцимск	858,87	13.057
Чавуски рејон	17. јул 1924.	Чавуси	1.471,39	21.242
Черикавски рејон	17. јул 1924.	Черикав	1.020,20	14.875
Шкловски рејон	17. јун 1924.	Шклов	1.334,17	30.802

Демографија

Према попису из 2009. на подручју области је живело 1.099.374 становника, што чини удео од око 12% у целокупној популацији земље. Од тог броја нешто преко две трећине је живело у урбаним, а једна трећина у руралним срединама.

Највећи градови су Могиљов (око 365.000), Бабрујск (220.000), Асиповичи, Горки, Кричав.

Националност	Попис 1926.^[5]	Попис 1939.^[6]	Попис 1959.	Попис 1970.	Попис 1979.	Попис 1989.	Попис 1999.	Попис 2009.^[7]
Белоруси	475.707	1.187.621	1.033.760	1.050.359	1.050.901	1.051.885	1.044.249	975.147
Руси	10.473	86.647	90.398	120.504	138.643	166.007	132.075	86.256
Украјинци	782	22.310	16.404	21.407	23.798	29.394	21.132	13.110
Пољаци	5.615	14.122	3.643	3.145	3.649	3.661	2.798	1.773
Јевреји	34.643	79.739	28.445	25.807	23.135	18.480	3.532	1.461
Јермени	2	467	…	288	258	404	1.171	937
Роми	264	1.368	…	1.001	1.268	1.386	1.079	730
Азери	…	157	…	139	334	860	926	596
Татари	66	1.314	369	548	696	1.063	777	497
Молдавци	3	113	…	244	359	554	520	375
Грузини	7	394	…	225	224	384	471	368
Немци	246	626	…	171	260	295	580	278
Литванци	623	1.076	…	497	475	643	366	273
Укупно	530.842	1.401.020	1.176.556	1.226.859	1.246.833	1.279.797	1.213.521	1.099.374

Привреда

Привреда Могиљовске области почива на изразито јакој индустријској производњи, посебно хемијска и петрохемијска индустрија, индустрија грађевинскг материјала, дрвна и прехрамбена индустрија, Главни индустријски центри су Бабрујск и Могиљов.

Види још

Референце

^ Статистический бюллетень "Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа", Белстат
^ s:Закон СССР от 15.01.1938 об изменении и дополнении ст.ст. 22, 23, 26, 28, 29, 49, 77, 70, 78 и 83 Конституции (Основного Закона) СССР
^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
^ «О демографической ситуации за январь-апрель 2011 г.» (по состоянию на 1 мая 2011 г.)
^ Демоскоп Weekly — Приложение. Справочник статистических показателей, Приступљено 21. 4. 2013.
^ Демоскоп Weekly — Приложение. Справочник статистических показателей, Приступљено 21. 4. 2013.
^ H, Приступљено 21. 4. 2013.

Спољашње везе

[1] Статистический бюллетень "Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа", Белстат

[2] s:Закон СССР от 15.01.1938 об изменении и дополнении ст.ст. 22, 23, 26, 28, 29, 49, 77, 70, 78 и 83 Конституции (Основного Закона) СССР

[3] «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)

[4] «О демографической ситуации за январь-апрель 2011 г.» (по состоянию на 1 мая 2011 г.)

[5] Демоскоп Weekly — Приложение. Справочник статистических показателей, Приступљено 21. 4. 2013.

[6] Демоскоп Weekly — Приложение. Справочник статистических показателей, Приступљено 21. 4. 2013.

[7] H, Приступљено 21. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Градови Могиљовске области Белорусије
Административни центар	Могиљов
Градови (15)	Асиповичи • Бабрујск • Бихав • Горки • Киравск • Климавичи • Кличав • Касцјуковичи • Кричав • Мсцислав • Славгарад • Чавуси • Черикав • Шклов
Варошице (9)	Бјалиничи • Глуск • Глуша • Дрибин • Јализава • Краснапоље • Круглаје • Татарка • Хоцимск

Нормативна контрола
Међународне	FAST VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Географске	MusicBrainz area
Остале	Енциклопедија Британика IdRef