Пређи на садржај

Моклиште

Координате: 43° 15′ 15″ С; 22° 17′ 16″ И / 43.254166° С; 22.287833° И / 43.254166; 22.287833
С Википедије, слободне енциклопедије
Моклиште
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБела Паланка
Становништво
 — 2022.Пад 250
Географске карактеристике
Координате43° 15′ 15″ С; 22° 17′ 16″ И / 43.254166° С; 22.287833° И / 43.254166; 22.287833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина448 m
Моклиште на карти Србије
Моклиште
Моклиште
Моклиште на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаPI

Моклиште је насеље у Србији у општини Бела Паланка у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 492 становника (према попису из 1991. било је 704 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

Први помен Моклишта је из 1448. године. Већ тада је Моклиште било једно од најразвијенијих села Белопаланачке котлине: 60 домаћинстава и 6 неожењених домаћина, који су давали приход од 5672 акче. У 16. веку Моклиште је важило за развијено сточарско насеље, са посебно развијеним овчарством. Према османском попису данака из 1576/1577. године, Моклиште је имало три домаћинства са више од 25 оваца.[1] Због развијеног сточарства, Моклиште је спадало у села која су као данак давала по 1 овцу на 25 грла као порез.[2] Из 16. века потиче и латинско црквиште Св. Вазнесења (Спасовица).[3]

Српска основна мушка школа у месту ради од 1868. године.[4] Године 1889-1892. у селу ради учитељ Недељко Југовић, који је завршио Учитељску школу и има учитељски испит. Димитрије Мишић предаје 1893. године у моклишкој школи. Димитрије Мијалковић је од 1893. године једини учитељ, за сва четири разреда народне школе у Моклишту. Исте 1903. године помиње се у месту и трећи по реду учитељ Витомир Јестровић. Отишао је 1895. године из Моклишта у Брзан, учитељ Виктор Јелисијевић. Учитељ у школи је 1896-1899. године био Коста Николић. Учитељ моклишки је 1903. године сам израдио наставна срества рачунаљку и словарицу. Тада је у народној школи учитељ Јован Бошковић (1903-1908), приправник са завршеном Учитељском школом.[5] Учитељ Бошковић се у међувремену оженио па је 1908. године са супругом, такође учитељицом Милевом, прешао у село Ливадицу. То је 1908. године четвороразредна школа, са две учитељске снаге. У њу су прешли по молби те године учитељи супружници Петровићи, Недељко и Наталија. Следеће 1909. године раде у Моклишту учитељи супружници Поповићи, Милан и Надежда. У Краљевини СХС се наставља пракса сталног премештања учитеља. Године 1920. отишао је из села учитељ Станимир Ђокић. А 1921. године постављен је за новог учитеља Душан М. Стојановић из тог места.

Године 1901. у Пиротском округу, Белопаланачком срезу, општини Моклишкој су насеља: Моклиште (као седиште), Букуровац, Дол, Доњи Рињ и Клење.[6] Када су спроведени скупштински избори 1903. године у Моклишту је било гласачко место са околне општине: Љубатовачку, Врандолску и Мирановачку.[7]

Моклиште је добило своју кредитну задругу после 1900. године (Моклишка земљорадничка кредитна задруга). Задруга се угасила већ 1906. године.[8] Да би се заштитило од трговачке експлоатације и зеленаштва, до 1930. године је Моклиште основало сопствену земљорадничку набавно-продајну задругу.[8]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Моклиште живи 234 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 58,5 година (57,7 код мушкараца и 59,5 код жена). У насељу има 123 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,03.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 2.200
1953. 2.132
1961. 1.720
1971. 1.374
1981. 1.024
1991. 704 704
2002. 492 498
2011. 398
2022. 250
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
485 98,57%
Роми
  
3 0,60%
Хрвати
  
1 0,20%
непознато
  
2 0,40%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Костић, Михајло (2007). Белопаланачка котлина. Градови и насеља. Београд: Географски институт "Јован Цвијић". стр. 138. 
  2. ^ Стойков, Р. (1960). „Селищни имена в западната половина на България през XVI век”. Езиковедско-етнографски изследвания в памет на академик Стоян Романски: 444. 
  3. ^ Костић, Михајло (1970). Белопаланачка котлина. Градови и насеља. Београд: Географски институт "Јован Цвијић". стр. 28. 
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1903. године
  6. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  7. ^ "Пилицијски гласник", Београд 1903. године
  8. ^ а б Костић, Михајло (2007). Белопаланачка котлина. Градови и насеља. Београд: Географски институт "Јован Цвијић". стр. 50. 
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]