Награда „Матија Бан”
Награда „Матија Бан” додељује се за постигнуте резултате у раду и унапређењу привреде, науке, културе, спорта, образовања и васпитања, здравствене, социјалне и дечије заштите, у области уметности, као и очувању и заштити животне средине на општини Чукарица.[1] Награда је установљена 1998. године.[2]
О награди
[уреди | уреди извор]Награда градске општине Чукарица „Матија Бан” састоји се од повеље, плакете и новчане награде, односно уметничке слике, пригодне статуе, књиге итд. Награду уручује председник градске општине Чукарица.[1]
Награда се додељује у част Матије Бана, професора Лицеја, политичара и дипломате, који је живео у делу Београда који се данас по њему зове Баново брдо.[3]
Матија Бан дошао је у Београд 1844. године, где постаје васпитач деце кнеза Александра Карађорђевића. Водио је послове националне пропаганде, био је члан Српске краљевске академије и у исто време један од најплоднијих српских писаца. Оснивач је политичког програма националног уједињења и ослобођења Јужних Словена.[3] Године 1847. покренуо је и први женски часопис - Воспитател женскии, који је био намењен „красном полу јужнословенских народа".[4]
Део Београда који се данас зове Баново брдо према аустријским географским картама с почетка 19. века називао се Репишко брдо, касније Ордија (тур. место где се окупља војска) и Голо брдо. Матија Бан је 1861. године поднео молбу Београдској општини да му се прода земљиште на „брду далеко изван Београда” да тамо сагради леп и пристојан летњиковаац у српском стилу. Одборници су одлучили да му тражено земљиште поклоне, сматрајући да је то овај овај велики родољуб заслужио. По њему се цео крај назвао Бановац, а после његове смрти 1903. године - Баново брдо.[5]
Добитници награде
[уреди | уреди извор]
1995. година
- Драган Колунџија, у области културе
- Бранислав Бојић, у области уметности
- Младен Ђуровић, у области уметности
1997. година
- Др Владимир Грбић, у области науке
- Др Бранислав Јовановић, у области науке
- Ратко Вулановић, у области уметности
1998. година
- Сава Стекић, у области културе
- Градимир Стојковић, у области културе
1999. година
- Бојан Димитријевић, у области науке
- Галерија '73, у области културе
- Камерни оркестар „Pro classica", у области уметности
2000. година
- Драгомир - Драган Милеуснић, у области уметности
- Слободан Д. Петковић, у области културе
- Народна библиотека „Лаза Костић", у области културе
2001. година
- Мирослав Дерета, у области културе
- Јован Радуловић, у области уметности и културе
- Радио 988, у области културе
2002. година
- Др Милан Новаковић, у области науке и културе
- Првослав Митић, у области културе и уметности
- Томислав Грујичић, за достигнућа из области културе и уметности
2003. година
- Мирослав Бјелић - Бјанки, у области уметности
- Ансамбл „Има дана", у области уметности
2004. година
- Мића Стојановић, у области привреде, васпитања и образовања
- Духомир Цветковић, у области културе и образовања
2005. година
- Драгољуб Шарковић, у области образовања
- Дом за децу ометену у менталном развоју, у области здравствене, социјалне и дечије заштите
2006. година
- Бора Дугић, у области културе и уметности
2007. година
- Светислав Басара, у области културе и уметности
- Др Божидар Станишић, у области здравствене, социјалне и дечије заштите
2008. година
- Нада Кнежевић, у области културе и уметности
2009. година
- Милка Стојановић и Живан Сарамандић, у области културе и уметности
- Предшколска установа „Чукарица", у области здравствене, социјалне и дечије заштите
2010. година
- Срђан Гојковић Гиле, у области музичке уметности
2011. година
- Предраг Цуне Гојковић, у области уметности
- Ђорђе Кадијевић, у области уметности
- Миодраг Ђелмаш, у области спорта
2012. година
- Лола Новаковић, у области музичке уметности
2013. година
- Др Злата Бојовић, у области културе и образовања[3]
2014. година
- Звездан Брадић
- Милован Вржина
- Веселин Џелетовић[6]
2015. година
- Културно уметничко друштво „Димитрије Туцовић”, у области културе и уметности[7]
2016. година
- Неђа Стојановић
- Горан Зец[8]
2017. година
- Небојша Радовановић[9]
2020. година[10]
- Љубомир Сарамандић
- Бранимир Ђокић
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „ПРАВИЛНИК О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ „МАТИЈА БАН“” (PDF). Званична презентација. Градска општина Чукарица. Приступљено 09. 10. 2018.[мртва веза]
- ^ „Одлука о установљењу награде општине Чукарица „МАТИЈА БАН” и захвалнице општине Чукарица” (PDF). Званична презентација. Градска општина Чукарица. Приступљено 08. 10. 2018.[мртва веза]
- ^ а б в „Награда "Матија Бан"”. Званична презентација. Градска општина Чукарица. Архивирано из оригинала 08. 10. 2018. г. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ Božinović 1996, стр. 85—196
- ^ Пауновић 1968
- ^ „Одлука о додели награде општине Чукарица "Матија Бан" за 2014. годину” (PDF). Службени лист града Београда. LVIII/85: 32—33. 21. 11. 2014. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ „Одлука о додели награде општине Чукарица "Матија Бан" за 2015. годину” (PDF). Службени лист града Београда. LIX/75: 32—33. 10. 12. 2015. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ „Одлука о додели награде општине Чукарица "Матија Бан" за 2016. годину” (PDF). Службени лист града Београда. LX/110: 27. 28. 11. 2016. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ „Одлука о додели награде општине Чукарица "Матија Бан" за 2017. годину” (PDF). Службени лист града Београда. LXI/86: 23. 22. 11. 2017. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ МАТИЈУ БАНА ДОБИЛИ ЂОКИЋ И САРАМАНДИЋ: Одржана је свечана седница Скупштине градске општине Чукарица („Вечерње новости”, 25. децембар 2020)
Литература
[уреди | уреди извор]- Božinović, Neda (1996). Žensko pitanje u Srbiji : u XIX i XX veku (PDF). Beograd: "Devedesetčetvrta". ISBN 978-86-82449-09-6. Приступљено 14. 10. 2016.
- Пауновић, Маринко (1968). Београд : вечити град. Београд: Народни универзитет "Светозар Марковић".