Портал:Златибор/Занимљивости
Изглед
- Најмлађи пјесник на свијету, Добросав Обрадовић, родом је Златиборац из Чајетине.
- Најпознатији златиборски пјесник Михаило Ћуповић - Ћупо умро је у ноћи пред свој 70-ти рођендан, 12-тог септембра 2004-те године.
- Златибор је био насељен још у праисторији. Ријетка неолитска насеља налазила су се скривена у густим шумама крај брзих планинских рјечица и потока.
- Први становници Златибора били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати.
- На Златибору расте једна веома ријетка врста бијелог бора. То је тзв. златни бор чија је четина боје као злато. Данас су преостала само два оваква бора у селу Негбини. Вјерује се да је Златибор добио име управо по овим боровима.
- За почетак правог туризма на Златибору сматра се посјета србијанског краља Петра I Карађорђевића Краљевој Води септембра 1905-те године, иако је туриста било и раније.
- Краљеве Воде, су, током своје историје, носиле пет различитих назива, зависно од политичких прилика на Златибору и у Србији.
- Највиши врх Златибора је Торник (1496 метара).
- Иако је Златибор веома богат водом (ријеке, потоци, врела, извори, чесме, бунари...), на територији Златибора не постоји ниједно природно језеро.
- Сви Златиборци су православни Срби.
- Златибор је пао под турску власт 1463-ће године, када је освојен заједно са Босном, а ослобођен је 1807-ме, током Првог српског устанка, заједно са Ужицем.
- Највећи број златиборских породица досељен је из области јужног Старог Влаха (Прибој, Пријепоље, Нова Варош), и то 51,40% породица. Слиједи простор Старе Херцеговине (Гацко, Пива, Дробњак, Никшић) са 14,95% породица, а затим Босне (Гласинац, Велетово, Вишеград, Бијела Брда): 10,59% породица. Златиборци су досељени и из ариљског и ужичког краја, са црногорских Брда, из моравичког Старог Влаха...
- Златиборска породица Тарабић из села Кремана дала је двојицу највећих српских видовњака. Видовити Милош и Митар Тарабић су предвидјели телевизију, ратове и сукобе свјетских сила, а Милош је чак предвидио и годину сопствене смрти. Пророчанства Тарабића записао је њихов кум, прота Захарије Захарић, а на основу његовог казивања настало је "Креманско пророчанство" др Радована Казимировића.