Пређи на садржај

Радован Пантовић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
радован пантовић
Лични подаци
Датум рођења(1921-12-17)17. децембар 1921.
Место рођењаКленак, код Никшића, Краљевина СХС
Датум смрти27. април 2017.(2017-04-27) (95 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
1941 — 1945.
Потпредседник Председништва СР Србије
Период1982 — 1984.
ПретходникБранко Пешић
НаследникБранко Пешић
Одликовања
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден братства и јединства са сребрним венцем Орден за храброст
Орден партизанске звезде са пушкама Партизанска споменица 1941.

Радован Пантовић (Кленак, код Никшића, 17. децембар 1921 — Београд, 27. април 2017) био је учесник Народноослободилачке борбе, спортски радник и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Кленку, код Никшића, 17. децембра 1921, али се у најранијем детињству са породицом преселио у јужну Србију, где је одрастао у околини Прокупља, где је завршио Пољопривредну школу.[1] Као млади радник у Земуну се 1940. прикључио револуционарном радничком покрету. Почетком 1941. отишао је у Ниш, где су га затекли мартовски догађаји и окупација Југославије, након чега је отишао у Топлицу, где је учествовао и организовању устанка и стварању Топличког партизанског одреда.[2] Октобра 1941. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1] У току рата налази се на дужностима члана Среског комитета КПЈ за пасјачки и косанички срез, члана и секретара Окружног комитета СКОЈ и члана Окружног комитета КПЈ за Лесковац и Топлицу. Године 1944. постао је члан Покрајинског комитета СКОЈ за Србију. Заједно са Драгим Стамнековићем, секретаром ПК СКОЈ, покренуо је лист Млади борац и био његов уредник.[3][1][2]

Као члан руководства СКОЈ за Србију, у јесен 1944. дошао је у ослобођени Београд, где је марта 1945. учествовао у формирању Спортског друштва „Црвена звезда”.[1] Након ослобођења Југославије, до 1951. налазио се на дужностима начелника одељења у Министарству пољопривреде ФНРЈ и помоћника министра пољопривреде у Влади ФНРЈ. Потом је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”, након чега се налазио на политичким дужностима у јужној Србији — секретар Градског комитета Савеза комуниста Ниша, секретар Среског комитета Савеза комуниста Прокупља и др. До 1969. био је секретар Републичке конференције Социјалистичког савеза радног народа Србије (ССРНС), док је председник био Драги Стаменковић.[3]

Године 1969. изабран за посланика Републичког већа Скупштине СР Србије, а од маја 1969. до априла 1974. налазио се на дужности потпредседника Скупштине. Године 1978. изабран је за члана Председништва СР Србије, што је био у два пуна мандата, док су председници били Добривоје Видић, Никола Љубичић и Душан Чкребић. Од маја 1982. до маја 1984. налазио се на дужности потпредседника Председништва СР Србије. Након тога је отишао у пензију.[1]

На Четвртом и Петом конгресу СК Србије биран је за члана Централног комитета СКС.[3] Из активног политичког живота повукао се након Осме седнице ЦК СК Србије, јер је био противник политике Слободана Милошевића. Током 1990-их био је један од оснивача и дугогодишњи председник Савеза антифашиста Србије.[4]

У два мандата 1963—1965. и 1977—1981. обављао је функцију председника Фудбалског клуба „Црвена звезда”.[1][4]

Умро је 27. априла 2017. у Београду, а сахрањен је на Новом гробљу.[1]

Савез антифашиста је 2018. објавио књигу његових сећања Дуги ход кроз (не) време и (не) прилике.[5][6]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ другог реда, Орден братства и јединства другог реда, Орден за храброст, Орден партизанске звезде трећег реда и др.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е „ИН МЕМОРИАМ: Радован Пантовић (1921-2017)”. mojacrvenazvezda.net. 30. 4. 2017. 
  2. ^ а б „Nije slučajno što je 9. maj evropski praznik”. danas.rs. 08. 5. 2011. 
  3. ^ а б в Ko je ko 1970, стр. 756.
  4. ^ а б „Preminuo Radovan Pantović, partizan, jedan od osnivača i bivši predsednik "Crvene zvezde"”. antifasisti.com. 5. 5. 2017. 
  5. ^ „Biografija jednog partizana: Memoari Radovana Pantovića — Herojstvo među koricama”. xxzmagazin.com. 13. 6. 2018. Архивирано из оригинала 25. 09. 2023. г. Приступљено 25. 09. 2023. 
  6. ^ „Latinka Perović: Dugi hod kroz (ne)vreme i (ne)prilike”. helsinki.org.rs. c. 2018. 
  7. ^ Ko je ko 1957, стр. 517.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
  • Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радован_Пантовић&oldid=28858149”