Млава
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Млава | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 158 km |
| Басен | 2.810 km2 |
| Пр. проток | 34 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | последња 3km |
| Водоток | |
| Ушће | Дунав |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Пожаревац, Костолац |
| Притоке | Витовница, Крупаја |
| Река на Викимедијиној остави | |
Млава је река у Србији. Дугачка је 158 km и десна је притока Дунава. Пловна је последња 3 km.
Настанак
[уреди | уреди извор]Млава настаје као Тисница у Кучајским планинама у источној Србији, под врхом Велики Крш. Река тече на север и протиче поред источних падина планине Бељаница, кроз скоро ненасељено подручје. Након што стигне до Хомоља, у Тисницу се на висини од 320 m улива јако Жагубичко врело и од те тачке река је надаље позната као Млава. Мерећи од Жагубичког врела, река је дугачка 94 km.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Име реке Млаве потиче из прасловенског језика, од ријечи млава, што значи немир, бука вика.
Угроженост реке Млаве
[уреди | уреди извор]Данас овој реци прети нестанак усред градње малих хидроелектрана. Поред постојеће хидроцентрале која је у јуну 2020. изазвала велике поплаве, планирана је изградња још шест нових. Мала хидроелектрана у Крепољину ради без студије о безбедности и утицаја на животну средину, чиме су поред опстанка реке угрожени животи мештана и целокупног живог света. Ипак,због ширења еколошке свести у Србији све више активиста стаје у одбрану Млаве. Мештани Жагубице, Петровца на Млави, Малог Црнића, Пожаревца и других места се организују како би телима одбранили ову реку.
Горњи ток
[уреди | уреди извор]Млава на почетку тече ка североистоку, али се брзо окреће ка северу. Протиче поред Жагубице, центра регије, и села Изварица (где са десне стране прима Јошаничку реку), Рибаре, Сиге и Ладне Воде.
У овом делу, Млава је пробила дугу Горњачко-рибарску клисуру, која потиче од Рибара, затим се шири у Крепољинско проширење (где се налази село Крепољин) и опет се сужава. Избивши на крају клисуре код села Ждрело близу манастира Горњак, Млава напушта Хомољски регион.
Средњи ток
[уреди | уреди извор]У овом делу долина Млаве се шири како река протиче поред села Шетоње, где са леве стране прима притоке Мето и Шетоњску реку, Мало Лаоле (са десне стране Бистричка река), Велико Лаоле и стиже до градића Петровац на Млави, центра регије Млава. Река наставља на север, пролази поред села Каменово, Трновче и Рашанац и улази у равничарски регион Стиг.
Доњи ток
[уреди | уреди извор].JPG)
У доњем току Млава постаје пловна река при ушћу и дели се у много паралелних токова и изазива честе поплаве, па иако се много насеља налази близу реке, ниједно није на њеној обали. Села која се налазе близу Млаве су: Велико Село, Топоница, Калиште, Мало Црниће, Велико Црниће, Салаковац, Трњане, Набрђе, Бубушинац и Брадарац. У овом делу се у Млаву уливају њене две највеће притоке Чокордин са леве стране и Витовница са десне. Млава протиче неколико километара од Пожаревца.
Последња два насеља на току Млаве су село Дрмно и градић Костолац. У оба места се налазе рудници угља и налазе се у центру Костолачког басена. Млава не утиче у главно корито Дунава, већ у његов јужни рукавац Дунавац на висини од 65 m, који окружује мочварна ада Острво, највеће острво у Србији. У кишовитим годинама Млава се пробије кроз средину острва и подели га на два дела. Неки географи називају овај систем Могила, док се Дунавац сматра финалним делом тока Млаве, све док се он не врати назад у Дунав, источно од туристичког одмаралишта Рам.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Слив Млаве заузима површину од 2.810 km² и припада сливу Црног мора. Просечан проток у години на ушћу Млаве је 34 m³/s.
Историја
[уреди | уреди извор]За Млаву се везују различити историјски догађаји и митови. Сматра се да је била најдража река цара Лазара који ју је посетио пре Косовског боја.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus
- Светозар Николић СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК II примери са речником-Крагујевац, ЛИРА, 2005.
- Vrelo Mlave на сајту turizamusrbiji.rs
