Пређи на садржај

Репрезентација Немачке у хокеју на леду

С Википедије, слободне енциклопедије
Немачка
Савез Хокејашки савез Немачке
Селектор Њемачка Харолд Крајс
Највише наступа Удо Кислинг (320)
Највише поена Ерих Кинхакл (210)
ИИХФ шифра GER
ИИХФ ранг 8. (2024)
Највиши ИИХФ ранг 5. (2021)
Најнижи ИИХФ ранг 13. (2014)
Прва међународна утакмица
Немачка 0:1  Велика Британија
(Монтре, Швајцарска; 10. јануар 1910.)
Највећа победа
Немачка  14:0 Југославија
(Љубљана, Словенија; 10. фебруар 2000.)
Највећи пораз
СССР  10:0  Немачка
(Цуг, Швајцарска; 7. децембар 1990.)
Светско првенство
Учешћа 69 (први пут 1930)
Најбољи резултат 2. (1930,1953,2023)
Олимпијске игре
Учешћа 21 (први пут 1928)
Најбољи резултат 2. (2018)
Освојене медаље
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2018. Пјонгчанг
Бронзана медаља — треће место 1932. Лејк Плесид
Бронзана медаља — треће место 1976. Инсбрук
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1930. Аустрија/Француска/Немачка
Сребрна медаља — друго место 1953. Швајцарска
Сребрна медаља — друго место 2023. Финска/Летонија
Бронзана медаља — треће место 1934. Италија

Хокејашка репрезентација Немачке је хокејашки тим Немачка и под контролом је Хокејашког савеза Немачке. Репрезентација се међународно такмичи од 1910. године.

Хокејашка репрезентација Немачке има освојене три сребрне медаље са Светског првенства 1930., 1953. и 2023. године. Такође, имају освојену и бронзану медаљу са Светског првенства 1934. године. Са олимпијских игара имају једну сребрну и две бронзане медаље.

Историјат[уреди | уреди извор]

Немачка до Другог светског рата[уреди | уреди извор]

Премијерну утакмицу Немачка је одиграла у Монтреу против Швајцарске, 10. јануара 1910. године и победила је 8:1. Прву медау на Светском првенству, Немачка је освојила 1930. године. У финалу су Немци поражени од Канаде са 6:1.[1] Две године касније, организоване су Зимске олимпијске игре, које су уједно биле и Светско првенство. Учествовале су само 4 екипе, а турнир се играо по двокружном бод систему свако са сваким. Златну медаљу освојила је селекција Канаде, испред САД, Немачке и Пољске.[2]

На Светском првенствз 1934. титулу светског првака освојила је селекција Канаде која је у финалној утакмици победила селекцију САД са 2:1 (након продужетака). Треће место, а уједно и титулу европског првака освојила је селекција Немачке која је такође са 2:1 победила Швајцарску.

Западна Немачка[уреди | уреди извор]

Светско првенство 1953. играло се уз учешће само три земље – Шведске, Швајцарске и Западне Немачке. Било је то прво, и једино, светско првенство на ком су учествовале искључиво европске репрезентације, првенство су пратили бројни откази учешћа. Аматерска хокејашка асоцијација Канаде одбила је учешће на турниру због неслагања са ставовима Међународне хокејашке федерације, а наступе на првенству отказале су и селекције Сједињених Држава, Норвешке и Пољске. Иако је било планирано да на овом првенству дебитује и селекција Совјетског Савеза до тога на крају ипак није дошло, а Совјети су на светској сцени заиграли годину дана касније, на СП у Шведској. Чехословачки тим је напустио такмичење након три одиграна кола, а њихови резултати су поништени. Наиме, по налогу чехословачког Министарства омладине и спорта због озбиљног здравственог стања тадашњег председника те земље Клемента Готвалда тим је био принуђен да се врати у земљу, а председник Готвалд је преминуо дан касније, 14. марта 1953. године. Титулу светског првака по први пут је освојила селекција Шведске која је остварила максималне 4 победе. Сребрну медаљу освојила је репрезентација Западне Немачке, док је бронза припала селекцији домаћина Швајцарске.[3]

Највећи успех западнонемачки тим постигао је на Зимским олимпијским играма 1976. када је тим постигао резултат 2–3–0 и освојио бронзану медаљу. Шведски и канадски тимови, традиционално две хокејашке силе, бојкотовали су Игре 1976. године у знак протеста против аматерских правила која су дозвољавала земљама источног блока да шаљу своје најбоље играче док су западне нације спречавале да учине исто.[4]

Уједињена Немачка[уреди | уреди извор]

Године 1991, дошло је до уједињења Западне и Источне Немачке. Турнир у хокеју на леду на Зимским олимпијским играма у Пјонгчангу 2018. године одржан је без учешћа НХЛ играча, први пут од Зимских олимпијских игара 1994. у Лилехамеру. Фаворити за златну медаљу били су Руси, јер је њихова домаћа КХЛ лига направила паузу и дозволила звездама као што су Павел Дацјук и Иља Коваљчук ​​да наступе у репрезентацији.[5][6] Руским спортистима забрањено је да се такмиче под својом заставом и грбом због сумње на систематски допинг, али им је дозвољено да наступају под олимпијском заставом и именом Олимпијски спортисти из Русије.[7] Финале је одиграно између Немаца, који су у полуфиналу неочекивано елиминисали Канађане резултатом 4:3[8] и Руса који су победили Чешку са 3:0. У финалу су Руси победили Немачку са 4:3 и освојили златну медаљу након што је Кирил Капризов постигао победнички гол у продужетку.[9]

Немачка је на Светском првенству 2023. стигла до финала први пут од 1930. године након што је у продужетку победила првог носиоца САД резултатом 4:3. Канада је освојила своју 28. титулу победивши Немачку са 5:2 у финалу.[10] Сребро је била прва медаља Немачке од 1953. године.[11]

Резултати[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „International hockey timeline”. International Ice Hockey Federation. Архивирано из оригинала 14. 7. 2018. г. Приступљено 12. 11. 2023. 
  2. ^ „1932 – Winter Olympics III (Lake Placid, United States)”. The Sports Network. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2014. 
  3. ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #57–Tre Kronor's win over Canada becomes sports lore in Sweden”. International Ice Hockey Federation. Архивирано из оригинала 14. 5. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2009. 
  4. ^ Neumann, Bertl (ур.). XII. Olympische Winterspiele Innsbruck 1976 Final Report (PDF). Organizing Committee for the XIIth Winter Olympic Games 1976 at Innsbruck. стр. 163. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 02. 2008. г. Приступљено 9. 1. 2014. 
  5. ^ Mary Clarke (7. 2. 2018). „Russian team leads final 2018 Winter Olympic men's hockey gold medal odds”. SBNation.com. Архивирано из оригинала 21. 4. 2018. г. Приступљено 3. септембар 2018. 
  6. ^ Tyler Lauletta (8. 2. 2018). „Here are the gold-medal favorites for every single event at the Winter Olympics”. Business Insider. Архивирано из оригинала 21. 4. 2018. г. Приступљено 3. 9. 2018. 
  7. ^ Will Hobson (15. 12. 2017). „Russia banned from 2018 Olympics for widespread doping program”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 3. 9. 2018. 
  8. ^ Matt Bonesteel (23. 2. 2018). „Woe, Canada? Germany stuns hockey power at PyeongChang Olympics”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 3. 9. 2018. 
  9. ^ Dan Burns; Steve Keating (25. 2. 2018). „Olympics: Ice Hockey – Russians sing banned anthem after beating Germany to gold”. Reuters. Архивирано из оригинала 1. 5. 2018. г. Приступљено 3. 9. 2018. 
  10. ^ Podnieks, Andrew (28. 5. 2023). „Canada rallies to win gold”. IIHF. Приступљено 28. 5. 2023. 
  11. ^ Aykroyd, Lucas (28. 5. 2023). „Latvia wins historic bronze in OT”. IIHF. Архивирано из оригинала 28. 5. 2023. г. Приступљено 28. 5. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Репрезентација Немачке у хокеју на леду на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Репрезентација_Немачке_у_хокеју_на_леду&oldid=27843158”