Пређи на садржај

Савез Срба Словеније

С Википедије, слободне енциклопедије
Савез Срба Словеније
словен. Zveza Srbov Slovenije
СкраћеницаССС
ОснивачСрби у Словенији
Датум оснивања2019
Типудружење грађана
Правни статусактиван
Наменаобједињавање рада свих српских друштава у Словенији, очување српског идентитета, културе и језика и одржавање веза са матицом
ЛокацијаСловенија
СедиштеТрубарјева цеста 19, 1000 Љубљана, Словенија
Службени језицисрпски, словеначки
ПредседникВладимир Кокановић
Главни органПредседништво
Веб-сајтsss-zss.si

Савез Срба Словеније (скр. ССС) (словен. Zveza Srbov Slovenije) кровна је и највећа организација друштава Срба у Словенији.[1][2][3]

Историја

[уреди | уреди извор]
Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније

Савез Срба Словеније основан је 2019. године у Љубљани, са циљем да буде кровна и обједињујућа организација свих облика удруживања Срба у Словенији, да их достојно представља пред словеначким институцијама и да допринесе друштву земље боравка, али и очувању српског идентитета, културе и језика и везама са матичном земљом. Оснивање Савеза подржало је чак двадесет пет српских друштава која делују на подручју Словеније.[1][2]

Оснивачка скупштина је била догађај који је оцењен као веома битан за јединство српског народа, али и историју српско-словеначких односа. Скупштини су, између осталих, присуствовали и тадашњи митрополит загребачко-љубљански Порфирије, генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић, амбасадорка Србије у Словенији Зорана Влатковић, дипломате и друге угледне званице.

Актуелни председник Савеза Срба Словеније је економиста мср Владимир Кокановић, који ту функцију обавља од 2020. године.[4]

Остали органи Савеза су Председништво, Извршни одбор, Генерални секретаријат, Надзорни одбор, Дисциплинска комисија и Савет. Конститутивни документи Савеза су Статут и Пословник.

Активности

[уреди | уреди извор]

Српски народ заузима важан положај у савременом словеначком друштву. Срби су успешни на разним пољима – у култури, здравству, привреди, туризму, спорту, инфромационим технологијама, медијима... У историјско-географској области Бела Крајина аутохтони су народ од XV века, а у целој земљи најбројнији странци. Због тога се Савез залаже за признавање српског народа као националне мањине у Словенији, чиме би му се побољшао друштвено-политички положај и његовим припадницима омогућило двојно држављанство. Увођење српског језика као допунског у словеначким основним школама и упознавање српске деце из Словеније, али и словеначке јавности, са идентитетом и свеукупном баштином Срба додатни су циљеви којима Савез стреми.[5][6]

Зарад њиховог остварења, Савез организује предавања широм Словеније и екскурзије деце у Србију и из Србије у Словенију и сарађује и са друга два савеза српских друштава у Словенији, Српском православном црквом, Организацијом српских студената у иностранству, бројним српским и словеначким институцијама.[7]

Савез је организатор Свесрпског сабора у Словенији, манифестације културе коју приређује уз помоћ Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП РС, али и хуманитарног пројекта „Подржи хероје!”

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Основан Савез Срба Словеније”[мртва веза], Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП РС, 2. јун 2019. Посећено 16. септембра 2024.
  2. ^ а б „Оснивачка скупштина Савеза Срба Словеније”, Савез Срба Словеније, 2. јун 2019. Посећено 16. септембра 2024.
  3. ^ „Ново руководство Савеза Срба Словеније”, Радио Београд, 21. октобар 2020. Посећено 16. септембра 2024.
  4. ^ „Савез Срба Словеније: Владимир Кокановић нови председник”, Вечерње новости, 19. октобар 2020. Посећено 16. септембра 2024.
  5. ^ „Измене закона о попису Србима би донеле статус националне мањине”, РТС, 9. децембар 2020. Посећено 16. септембра 2024.
  6. ^ „Срби у Словенији траже да буду национална мањина”, Вести, 29. децембар 2022. Посећено 16. септембра 2024.
  7. ^ „Мр Владимир Кокановић: Јединство свих Срба у Словенији наш неприкосновени циљ!”, Огледало српско, 7. децембар 2023. Посећено 16. септембра 2024.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]