Пређи на садржај

Саобраћај у Пољској

С Википедије, слободне енциклопедије
Главна железничка станица у Кракову
Нови возови у Пољској

Република Пољска је средњоевропска земља са излазом на море, а која се простире кроз неколико значајних европских области (Северна европска низија, Балтик, област Карпата, долине Одре и Висле). Све ово погодује развоју прометног саобраћаја и великом прометном значају земље.

Пољска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Главни саобраћајни чвор у земљи је главни град, Варшава, али су значајна чворишта и Слонска област, Тројмјасто (Гдањска област), Краков, Лођ, Вроцлав, Познањ.

Станица Варшавског метроа
Приградска железница у Варшави

„Пољске државне железнице“ или „ПКП“ (пољ. Polskie Koleje Państwowe) је четврто по величини железничко предузеће у целој Европи, а састоји се од низа мањих и усмерених предузећа. Поред ПКПа у земљи постоји још неколико мањих предузећа са радом на пољу железнице.

Укупна дужина железничке мреже у Пољској је 21.639 km, од чега је 11.626 km елекрификовано. Дужина пруга са два колосека је 8.978 km. Железница уског колосека такође постоји и дуга је 646 km. Железничка мрежа у држави је веома густа, а у свим значајнијим градовима главне железничке станице се налзе у средиштима. Тренутно се пуно тога ради на обнови железнице, посебно на стварању услова за брзе железничке линије (брзина 140-160 km/час) на пругама:

Једини град у држави са метро системом је Варшава (погледати: Варшавски метро). Он се тренутно састоји од 1 метро линије, а друга је у изградњи. Варшава поседује и развијену мрежу приградске железнице. Трамвајски превоз приступан је у свим већим градовима (преко 30 њих).

Железничка веза са суседним земљама:

Карта ауто-путева у Пољској

Укупна дужина путева у Пољској је 423.356 km, од тога са чврстом подлогом 295.356 km (2003. године). Дужина ауто-путева је тада износила 665 km, што је мало спрам величине државе и њених потреба. Због тога се у протеклим годинама изградња нових деоница интензивирала, а то ће бити важно и у будућности. Ауто-путеви носе двојну ознаку „А+број“, а магистрални државни путеви су означени бројем. У Пољској постоје чак 94 магистрална пута, а неки од њих на појединим деоницама имају у 4 траке (полуауто-путеви). Постоје и градски ауто-путеви у Варшави и Слонској области.

Ауто-путеви у Пољској (тренутно постојећи и у изградњи) су:

Пољска је приморска земља и излази на Балтичко море. У држави постоје две значајне поморске лука, од којих је најважнија лука у оквиру Тројмјаста (Гдањск- стара лука, Гдиња-нова лука). Друга лука је Шчећин. Обе луке су настале на ушћима великих река, Гдањск на ушћу Висле, а Шчећин на ушћу Одре. Мање поморске луке су Устка и Колобжег.

Унутаркопнени водени путеви у Пољској су дуги чак 3.812 kmи њих чине пловне реке и канали (1996. године). Најважније реке за пловидбу су Висла и Одра, а мање значајне су Буг и Варта. Велике речне луке на Висли су: Варшава, Торуњ, Бидгошч, Груђондз, а на Одри су: Ополе, Вроцлав, Зјелона Гора, Костшин на Одри.

Постоји и омањи саобраћај по Мазурским језерима, али је он мањег значаја и углавном намењен у туристичке сврхе.

Гасоводи и нафтоводи

[уреди | уреди извор]

Нафтовод: Дужина токова је 2.280 km(2006. године).

Гасовод: Дужина токова је 13.500 km (2006. године).

Међународни аеродроми

У Пољској се налази седиште неколико авио-компанија, од којих је најпознатија ЛОТ пољске авио линије. Позната је и нискотарифна авио-компанија Виз Ер.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је варшавски Међународни аеродром „Фредерик Шопен“, који се налази у склопу градског подручја и добро је повезан са градом (аутобуске и трамвајске везе). Промет на овам аеродрому чини нешто мање од половине промета свих пољских комерцијалних аеродрома. После варшавског аеродрома други по значају и промету је Краковски аеродром, такође познат изван оквира земље, а блиско повезан са цветајућим туризмом старог Кракова. Већина других аеродрома служи за нискотарифне летове и у свом промету ослања се или на туризам или на пољску дијаспору.

У Пољској постоје и 2 званично уписана хелиодрома (2005. године).