Сарајевски процес (1983)

Сарајевски процес је назив за суђење групи муслиманских интелектуалаца у Сарајеву 1983. године, на челу са Алијом Изетбеговићем, због „муслиманског национализма” и „непријатељске пропаганде”.

Хапшење

Служба државне безбедности СР Босне и Херцеговине је 23. марта 1983. године у операцији "Требевић", ухапсила Алију Изетбеговића, Омера Бехмена, Исмета Касумагића, Едхема Бичакчића, Хуса Живаља, Мустафу Спахића, Џемалудина Латића, Дервиша Ђурђевића, Мелика Салихбеговића и Ђула Бичакчића.

На првом саслушању, Изетбеговић је изразио похвале на рачун СДБ-а који чува Југославију. Демантовао је да има политичких амбиција. Исту изјаву су дали и остали.^[1]

Судски поступак

У темељу оптужнице, налазила се "Исламска декларација", коју је Изетбеговић написао 1970. године. Оптужени су у истрази давали различите исказе него пред судом, због притисака и тортуре СДБ-а. Мустафа Спахић је изјаву о изнуђивању исказа дао и пред Врховним судом. Ипак, на суђењу су уважене само првобитне изјаве.

Тужилаштво је извело 59 сведока, док је одбрана извела свега три. Тражено је и да суђење буде јавно, уместо допуштању одабраних новинара да присуствују суђењу.

Петиција

Војислав Шешељ и Добрица Ћосић су покренули петицију за ослобођење Изетбеговића и осталих, коју је потписало много чланова Српске академије наука и уметности.^[2]

Пресуда

Алија Изетбеговић, 14 година
Омер Бехмен, 15 година
Хасан Ченгић, 10 година
Исмет Касумагић, 10 година
Едхем Бичакчић, 7 година
Хусеин Живаљ, 6 година
Мустафа Спахић, 5 година
Џемалудин Латић, 6 година и 6 месеци
Салих Бехмен, 5 година
Дервиш Ђурђевић
Мелика Салихбеговић
Ђула Бичакчић

Епилог

Изетбеговић је амнестиран 1988. године и пуштен из затвора у Зеници, као и остали осуђени.

Касније је подршка Шешеља и Ћосића тумачена као великосрпски покушај да се Босна и Херцеговина подели, чиме би се отворио пут да се Србији припоје српски делови БиХ.

Референце

^ Delalić, Medina; Šačić, Suzana (6. 11. 2009). „Muslimanski intelektualci u stranci (1)”. samizdat. Архивирано из оригинала 09. 01. 2020. г. Приступљено 20. 09. 2020.
^ „Војислав Шешељ: Ја сам покренуo прву петицију за ослобађање Алије Изетбеговића из затвора 1983. године”. 30. октобар 2018.

[mius-1] Delalić, Medina; Šačić, Suzana (6. 11. 2009). „Muslimanski intelektualci u stranci (1)”. samizdat. Архивирано из оригинала 09. 01. 2020. г. Приступљено 20. 09. 2020.

[2] „Војислав Шешељ: Ја сам покренуo прву петицију за ослобађање Алије Изетбеговића из затвора 1983. године”. 30. октобар 2018.

[1]

[2]