Пређи на садржај

Сикорски С-76

С Википедије, слободне енциклопедије
Сикорски С-76 (Sikorsky S-76)

Хеликоптер Сикорски С-76 током слетања
Хеликоптер Сикорски С-76 током слетања

Општи подаци
Намена Путнички хеликоптер
Посада 1 или 2
Број путника 13
Порекло  Сједињене Државе
Произвођач Sikorsky Aircraft
Пробни лет 13.03.1977.
Уведен у употребу 1977.
Статус активан
Број примерака 1.090 (до јуна 2015)
Димензије
Пречник носећег ротора 13,41 m
Пречник репног ротора 2,44 m
Дужина 16,00 m
Ширина 2,13 m
Висина 4,42 m
Маса
Маса празног 2.545 kg
Максимална маса 5.307 kg
Количина горива 1.083 lit
Перформансе
Максимална брзина 287 km/h
Крстарећа брзина 259 km/h
Брзина успона 495 m/min
Врхунац лета 4.200 m
Долет 813 m
Погон
Мотори Турбомека Ариел 2С2
Врста мотора Турбо-осовински
Број мотора 2
Снага полетања 2 х 688 kW
Портал Ваздухопловство

Сикорски С-76 (енгл. Sikorsky S-76) је амерички хеликоптер средње величине којег производи корпорација Сикорски Еркрафт. Хеликоптер има два мотора и четворокраке носећи и репни ротор.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Сикорски С-76Б, хеликоптер у служби МУП-а Србије.
Сикорски Blek Houk, војна верзија хеликоптера

Пројектовање хеликоптера С-76 је почео половином седамдесетих година двадесетог века на бази хеликоптера С-74. Циљ пројекта је био хеликоптер намењен пре свега за велике пословне система и индустрију за бушење нафте. Хеликоптер је требало да буде способан да превезе туце људи и помоћни материјал.

Хеликоптер може да понесе од 12 до 13 путника и њиме може да управља један или два пилота. Хеликоптер има долет од 761 km и може да крстари при брзини од 287 km/h.

С-76 је први лет обавио 13. марта 1977. а до марта 2011. године произведено је 774 примерка.[1]

Увидевши квалитет и употребну вредност овог хеликоптера војска САД је је наручила за своје потребе овај хеликоптер који је носио ознаку УХ-60 или популаран назив Блек Хоук

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Носећа конструкција трупа хеликоптера је била монокок. Имао је пространу кабину у којој је број седишта зависио од типа хеликоптера и кретао се од 12 или 13 путника. Кабина је имала шесторо врата и велике стаклене површине које су обезбеђивале лепу прегледност у свим правцима. Војна и карго варијанта су имале шибер врата која су омогућавала лак утовар (укрцавање) и истовар (искрцавање) терета и људства.

Погон хеликоптера је био удвојен турбо-осовински мотор (два мотора спојена једним редуктором) смештених на крову хеликоптера у непосредној близини носећег ротора, који је имао четири крака. Репни ротор је имао такође четири крака и налазио се са леве стране хеликоптера. Стајни трап путничке варијанте је био трицикл типа (један напред два позади) са увлачећим точковима а војна варијанта је имала фиксни стајни трап са два носећа точка напред а један на репу хеликоптера.

Варијанте

[уреди | уреди извор]

Цивилне варијанте

  • S-76MkII - Хеликоптер са снажнијим мотором и модернизованијом конструкцијом.
  • S-76A - Хеликоптер опремљен моторима Ролс - Ројс Алисон.
  • S-76A - Хеликоптер опремљен моторима Турбомека Аријел.
  • S-76B – Хеликоптер опремљен моторима Прат & Витни Канада PT6B.

Војне варијанте

  • AUH-76 - Војна варијанта базирана на овом хеликоптеру.
  • S-76 MkIIH-76 Орао - Војна верзија развијена од варијанте S-76B.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Техничке карактеристике за модел S-76A+[2]

[уреди | уреди извор]
  • Посада: 1 или 2 пилота
  • Број седишта: до 13
  • Дужина (до ротора репа): 16,0 m
  • Дужина трупа: 13.21 m
  • Пречник ротора: 13,41 m
  • Пречник репног ротора: 2,44 m
  • Ширина трупа: 2,13 m
  • Висина: 4,42 m (ротор на репу)
  • Размах између точкова: 2,44 m
  • Маса празног хеликоптера: 2545 kg
  • Максимална полетна маса: 5307 kg
  • Максимална тежина терета: 1616 kg
  • Тежина горива: 3030 kg
  • Величина резервоара за гориво: 1083 l
  • Погон: 2 × Турбомека Ариел 2С2
  • Јачина мотора: 2 × 688 kW

Димензије кабине

[уреди | уреди извор]
  • Дужина: 2,46 m
  • Ширина: 1,93 m
  • Висина: 1,35 m
  • Површина: 4,18 m²
  • Запремина: 5,8 m³

Перформансе

[уреди | уреди извор]
  • Максимална дозвољена брзина: 287 km/h
  • Брзина крстарења: 259 km/h
  • Максимални долет: 813 km
  • Плафон лета: 3871 m
  • Брзина успона: 8,25 m/s

Корисници

[уреди | уреди извор]

Коришћење у Југославији и Србији

[уреди | уреди извор]

Први хеликоптер Сикорски С-76Б је набављен за Јединицу за специјалне операције 2002. године. Према Југословенском регистру цивилних ваздухоплова за 2009. годину, један С-76Б је регистрован 2004. године са цивилном ознаком YU-HEG у власништву полиције Србије[3][4].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ ROTORSPOT - Sikorsky S-76 production list
  2. ^ Sikorsky Aircraft S-76A (S-76A+ / S-76A++) - Specifications - Technical Data / Description
  3. ^ Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 
  4. ^ Serbia Police Aviation

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4. 
  • Пејчић, Предраг (1993). Војни хеликоптери. Београд: Војноиздавачки и новински центар. 
  • Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]