Синагога у Копривници
| Синагога у Копривници | |
|---|---|
  Синагога у Копривници Локација на мапи Хрватске | |
| Основне информације | |
| Локација | Копривница Хрватска |
| Координате | 46° 09′ 46″ С; 16° 49′ 52″ И / 46.16267° С; 16.83098° И |
| Религија | јудаизам |
| Обред | сефардски |
| Град | Копривница |
| Општина | Копривница |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | комбинација неоренесансне и неокласицизма |
| Оснивач | Јеврејска заједница у Копривници |
| Оснивање | 1875. |
Синагога у Копривници једна је од тридесетак преосталих синагога, али са промењеном наменом у Републици Хрватској. Сазидана је 1875. године у тадашњој држави Краљевина Хрватска и Славонија (мађ. Horvát-Szlavónia Királyság, нем. Königreich Kroatien und Slawonien) која је била номинално аутономна краљевина унутар Краљевине Угарске у саставу Аустроугарске монархије. Тада је синагога припадала Земљама круне Светог Стефана, односно мађарском делу Монархије, у којем је поглавар дома Хабсбурговаца владао као краљ.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Јеврејска заједница у Копривници има дугу традицију. Синагога је саграђена 1875. године.[2]
Зграда синагоге је очувана до данас, али значајно је девастирана због бројних преградњи и промена функција. У њој су током двадесетог века били смештени затвор, касније фабрика текстила и складиште.
Jака јеврејска заједница у Подравини готово је нестала током Другог светског рата. Иако малoбројна јеврејска заједница у Копривници постоји и данас.
Синагога је одлуком владе Хрватске 2020. проглашена за културно добро.[3]
Изглед[уреди | уреди извор]
Нова богомоља изграђена је у комбинацији неоренесансног и неокласичног стила. Припада трипартитном типу синагога са истакнутим средишњим делом. Средишње поље прочеља лучно је засвођено и украшено приказом Мојсијевог законика. Прочеље је изведено од фуговане опеке, док је архитектонска пластика обликована у рустичном стилу.
Главно прочеље синагоге, уз средњи портал, има и засебне бочне улазе за жене. Изнад средишње бифоре налазио се калиграфски натпис из Торе, док је врх атике украшавао лухот. Прочеље је визуелно подељено двоструким паром стубова који симболизују Јахина и Боаза.
У унутрашњости синагоге доминира арон хакодеш који је обликован као неороманични куполасти циборијум.[1]
У унутрашњости се налази само једна галерија за жене коју носе витки гвоздени стубови, док су на спрату постављени дрвени стубови већег пресека.
Адаптација[уреди | уреди извор]
Прва адаптација копривничке синагоге изведена је 1937. године од стране архитекта Славка Лоја. Притом је уклоњена пластика с прочеља и прочишћена је унутрашњост.
Друга адаптација синагоге извршена је 2020. године када је синагога преименована у Културни центар.[3][4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ljiljana Dobrovšak, »Prva konferencija Zemaljskog udruženja cionista južnoslavenskih krajeva Austrougarske monarhije u Brodu na Savi 1909. godine.«, Godišnjak Scrinia Slavonica, sv. 6 br. 1, Slavonski Brod, listopad 2006., str. 234. – 266., ISSN 1332-4853
- ^ [HDA] Hrvatski državni arhiv, Zagreb: „Građa o Židovima u Hrvatskoj“ [spomen-album Beli Hermannu, 1937.];
- ^ а б „[FOTO] Sinagoga službeno postala kulturno dobro Republike Hrvatske // Ilan Mor, veleposlanik Izraela: Koprivnica ima tolerantan karakter”. Prigorski.hr (на језику: хрватски). 2019-11-27. Приступљено 2021-05-30.
- ^ Mihaljević, Robert. „Sinagoga postaje važan kulturni centar”. lokalni.vecernji.hr. Приступљено 30. 5. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Švob, M. (1997), Židovi u Hrvatskoj: migracije i promjene u židovskoj populaciji [Juden in Kroatien: Migrationen und Veränderungen in der jüdischen Bevölkerung]. KD Miroslav Šalom Freiberger; Židovska općina: Zagreb.
- Švob, M. (1998) Naseljavanje Židova u Slavoniju: prema popisima stanovništva od 1857. do 1991. i drugim dokumentima [Die Ansiedlung der Juden in Slawonien: nach den Volkszählungsdaten 1857–1991 und anderen Dokumenten]. Institut za migracije i narodnosti: Zagreb, S. 171–208.
- Dobrovšak, Lj. (2005), Emacipacija Židova u Kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji u 19. Stoljeću [Emanzipation der Juden in Königreich Kroatien, Slawonien und Dalmatien im 19. Jahrhundert], Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, Vol. 37, No. 1, S. 125–143.
.svg){kind=small}
