Слабиња (Дубица)
Слабиња | |
|---|---|
 Споменик свим борцима Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора села Слабиња | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Општина | Хрватска Дубица |
| Област | Банија |
| Становништво | |
| — 2011. |  348 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 12′ 21″ С; 16° 40′ 58″ И / 45.205907° С; 16.682658° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 113 m |
  Слабиња Слабиња на карти Хрватске | |
 Слабиња Слабиња на карти Сисачко-мославачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 44450 Хрв. Дубица |
| Позивни број | +385 44 |
| Регистарска ознака | SK |
Слабиња је насељено место у Банији у саставу општине Хрватска Дубица, Сисачко-мославачка жупанија у Републици Хрватској.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Смештена је у долини реке Уне, у микрорегији Петрињско-дубичкога хумља Средње Хрватске, 9 km северозападно од Дубице. Површина насеља је 17,89 км². Налази се на државном путу Д47 (Липик – Новска – Хрватска Дубица – Хрватска Костајница – Двор) и неразврстаном путу.[1]
У административној подели Српске православне цркве Слабиња припада Костајничко-дворском архијерејском намесништву Горњокарловачке епархије, а у Католичкој цркви припада жупи Пресветога Тројства из Дубице, Дубичко-костајнички деканат Сисачке бискупије при Загребачкој надбискупији.[1]
Привредна основа су пољопривреда и сточарство. Насеље припада подручју посебне државне бриге.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]За време СФР Југославије била је у саставу велике општине Костајница, СР Хрватска. Слабиња се од 1991. до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.
Парохијски храм
[уреди | уреди извор]Парох у Слабињи 1827. године био је поп Стефан Живковић, са капеланом, поп Христифором Тубицом.[2]
На јужној страни пута, према реци Уни, налазе се рушевине храма Свете Параскеве. Црква је саграђена 1828. године, али је 1944. године у Другом светском рату минирана. Минирали су је усташе, те су јој оштетили кровну конструкцију, свод, унутрашњост и црквени инвентар. Након Другог светског рата остале су стајати рушевине. Године 1970. почела је обнова ове вредне грађевине, али кров, нажалост, никада није постављен. Црква се налази у центру насеља.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2011. године, насеље је имало 348 становника те 119 породичних домаћинстава.[4]
| Националност[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 458 | 341 | 478 | 565 |
| Југословени | 42 | 135 | 26 | |
| Хрвати | 12 | 7 | 15 | 25 |
| Муслимани | 1 | |||
| остали и непознато | 10 | 1 | ||
| Укупно | 523 | 490 | 520 | 590 |
| Демографија[5] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1857. | 609 | |
| 1869. | 635 | |
| 1879. | 671 | |
| 1880. | 794 | |
| 1890. | 794 | |
| 1910. | 962 | |
| 1921. | 880 | |
| 1931. | 937 | |
| 1948. | 495 | |
| 1953. | 563 | |
| 1961. | 590 | |
| 1971. | 520 | |
| 1981. | 490 | |
| 1991. | 523 | |
| 2001. | 317 | |
| 2011. | 348 | |
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Слабиња је имало 523 становника, следећег националног састава:
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Герман Опачић, епископ Српске православне цркве
- Милка Месић, рођ. Дудунић, супруга другог председника Републике Хрватске Стипе Месића
- Мирко Мећава, актуелни потпредседник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске
- Здравко Колар, (1923 – 2008), доктор педагошких наука, генерал-мајор ЈНА, први секретар Комунистичке партије у Слабињи и носилац Партизанске споменице 1941.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в "Лексикон насеља Хрватске“, Други свезак, Мозаик књига, Загреб 2005.
- ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
- ^ Културно-хисторијски споменици Баније, Филип Шкиљан, Загреб, 2008, pp. 99
- ^ Пописане особе, домаћинства и стамбене јединице, Први резултати пописа 2011. године, ДЗС Републике Хрватске, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Здравко Колар — У сећању, Банијски информативни портал Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јун 2018), Приступљено 25. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Епитаф крај зелене ријеке Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Ђорђе Ђурић, „Костајнички лист“, Костајница, 1981.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Слабиња: центар свијета и околине Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2013)
- Jавна група Слабиња
.gif){kind=small}
