Пређи на садржај

Слатина (град)

Координате: 45° 42′ 07″ С; 17° 42′ 03″ И / 45.702062° С; 17.700935° И / 45.702062; 17.700935
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Слатина (Подравска))
За другу употребу, погледајте страницу Слатина.
Слатина
Железничка станица у Слатини
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаВировитичко-подравска
Становништво
Становништво‍
 — 2011.Пад 10.208
Агломерација (2011.)Пад 13.686
Географске карактеристике
Координате45° 42′ 07″ С; 17° 42′ 03″ И / 45.702062° С; 17.700935° И / 45.702062; 17.700935
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина156 km2
Слатина на карти Хрватске
Слатина
Слатина
Слатина на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникДенис Острошић
Поштански број33520 Слатина
Позивни број+385 33
Регистарска ознакаSL
Веб-сајт
www.slatina.hr

Слатина (раније Подравска Слатина) је град у северној Славонији, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Овде је била битка код Слатине 1562. године.

Почетком 20. века Слатина је православна парохија са филијалама, околним селима: Бакићи, Козице, Липовац и Лукавац. У месту је политичка општина, црквена општина, котарски и други органи, пошта и брзојав, православна црква и комунална школа. У Слатини живи 1431 Србин православац (27%) са 307 домова (29%). Црквене матице су заведене 1777. године, парохија је треће класе, има парохијски дом. Православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу грађена је 1750. године. Темпло је осликао 1785. године иконописац Јован Грабован. Председник црквене општине 1905. године је Симеон Кокановић а парох већ седам година поп Василије Свилар, рођен у Пећанима 1869. године. У месној комуналној школи предаје учитељ Лазар Савић, а 50 ђака иде у реддовну наставу а 26 у празничну школу.[2]

Године 1935. трговиште Слатина је променила званично назив у Подравска Слатина.[3]

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косница, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.

У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за покатоличавање одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.[4]

У Подравској Слатини је, по окупацији 1941. године, ухапшен велики број угледних грађана – њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.[5][непоуздан извор?]

У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Буковици, Подравској Слатини.[6]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Град Слатина

[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 14.819 15.844 14.638 13.475 12.598 12.509 11.805 11.929 10.290 10.201 9.188 8.372 6.548 6.625 5.464
  • напомене:

Настао из старе општине Подравска Слатина. До 1991. исказиван под именом Подравска Слатина. У 1981. део података садржан је у општини Сопје.

Слатина (насељено место)

[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 10.920 11.416 9.923 8.066 6.318 5.735 5.006 5.100 3.861 3.785 3.180 2.828 2.236 2.070 1.451
  • напомене:

До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља Слатински Липовац. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. години садржи део података за насеље Мединци.

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Подравска Слатина је имало 11.416 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
 6.046 52,96%
Срби
  
 4.270 37,40%
Југословени
  
 584 5,11%
Муслимани
  
 34 0,29%
Црногорци
  
 33 0,28%
Албанци
  
 25 0,21%
Мађари
  
 21 0,18%
Словенци
  
 20 0,17%
Македонци
  
 13 0,11%
Украјинци
  
 7 0,06%
Русини
  
 6 0,05%
Немци
  
 5 0,04%
Словаци
  
 3 0,02%
Чеси
  
 3 0,02%
Бугари
  
 1 0,00%
Грци
  
 1 0,00%
Руси
  
 1 0,00%
остали
  
 6 0,05%
неопредељени
  
 245 2,14%
регион. опр.
  
 17 0,14%
непознато
  
 75 0,65%
укупно: 11.416

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1935.
  4. ^ Страњаковић 1991, стр. 303.
  5. ^ Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Београду 6. јула 1942. (К)
  6. ^ Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слатина_(град)&oldid=28883155”